NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

CRKVA – BLAGODATNA ZAJEDNICA

Svete Tajne

 

Sveta Tajna Pokajanja

 

Sveta tajna pokajanja je svemoćni vaskrsitelj i svemoćni pobeditelj: vaskrsava dušu iz smrti pobeđujući grehe koji i proizvode smrt duše odvajajući je od Boga. Pokajanje je lek za svaki greh; a time i lek od svake duhovne smrti. Nema greha kojega se ne može osloboditi čovek pokajanjem i pokajničkom ispovešću. Pokajanje oslobađa i od najvećeg, i od najsveobuhvatnijeg greha, pa i od samog svegreha: bludni sin. I svi pokajnici: i oni najveći, i oni najmanji.

Svojom svetom silom pokajanje ruši pakao u čovekovoj duši i prevodi je u raj. Svedok: pokajani na krstu razbojnik. Bogočovečanskom silom Gospoda Hrista sveta tajna pokajanja osigurava pokajniku pobedu nad svima gresima, i nad svima smrtima, i nad svima đavolima: ruši pakao, uznosi u nebo, Carstvo nebesko. Nema sumnje, čovek je svemoćni gospodar sebe i svega svoga: jer od njega samog zavisni njegov raj i njegov pakao, i njegova smrt i njegovo vaskrsenje.

Pokajanje je sveta tajna u kojoj hrišćanin ispoveda svoje grehe pred sveštenikom, i preko njega dobija nevidljivi oproštaj grehova od samoga Gospoda Hrista, od same Crkve, jer je svaki greh — greh protiv Boga, protiv Crkve, protiv ljudi.

Ovu svetu tajnu ustanovio je sam Spasitelj radi oproštaja grehova, učinjenih posle krštenja. Ustanovio ju je posle svog vaskrsenja, kada je rekao svojim učenicima: Primite Duha Svetoga! Kojima otpustite grehe, otpustiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se.[1] Vlast otpuštati grehe ima samo Bog.[2] Tu vlast Spasitelj je dao svojim učenicima dajući im Duha Svetoga. Α tu vlast On im je bio obećao pre svoga vaskrsenja kada im je rekao: Što god svežete na zemlji, biće svezano na nebu, i što god razdrešite na zemlji, biće razdrešeno na nebu.[3]

Da bi stvarno dobio oproštaj grehova kroz ovu svetu tajnu, hrišćanin je dužan da se iskreno i skrušeno kaje za grehe svoje, da ih smireno ispovedi svešteniku, da ima odlučnu nameru da se popravi i da bude uveren u bezmerno milosrđe Spasiteljevo. Post i molitva su odlična sredstva evanđelska koja pomažu i utvrđuju čoveka u pokajničkom raspoloženju. Pritom valja imati na umu svetootačku blagovest i zapovest: „Samoosuda je početak spasenja“.

Pokajničko se raspoloženje naročito izražava u iskrenom ispovedanju svojih grehova svešteniku, u mržnji prema gresima, u odricanju od njih i u činjenju evanđelskih dela. Ispovedanje grehova svojih svešteniku neophodno je, da bi sveštenik znao kakve grehe ima da oprosti i kakve lekove ima da preporuči za izlečenje od njih. Ako je pokajnik učinio neke teške grehe, onda se na njega nalaže epitimija. Epitimija je grčka reči znači: lek, podvig. Epitimija se nalaže, da bi grešnik iskorenio svoj teški greh i ispravio svoj život. Otuda vrsta ovog duhovnog leka zavisi od vrste greha. Na primer, ako čovek pati od srebroljublja, na njega se nalaže činjenje milostinje; ako je učinio neki težak greh, odlučuje se od svetog Pričešća na izvesno vreme, itd.

 


NAPOMENE:

[1] Jn. 20, 22—23.

[2] Mk. 2, 7. 10.

[3] Mt. 18, 18.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *