ЦРКВА – БЛАГОДАТНА ЗАЈЕДНИЦА
Свете Тајне
Све тајне Божије су свете. Све што је постало, постало је свесветим Богом Логосом. Α све од Бога Логоса је логосно и свето. Без Бога Логоса ништа није постало што је постало.[1] У свима световима Божјим све је свето осим греха; а грех је злоупотребљена слобода код створених бића. Пример: ђаво и човек. Слобода се злоупотреби када се употреби против Бога. Грех учињен рађа смрт. Ђаво има две главне силе: грех и смрт. Помоћу њих он осваја људе, и влада над њима. Царство греха и смрти и јесте пакао за боголико биће какав је човек.
Творац свега, Бог Логос постаје човек, да човека ослободи греха и смрти, и тиме га ослободи ђавола и пакла. Бог Логос то извршује као Богочовек целокупним Својим богочовечанским подвигом на земљи: од оваплоћења до вазнесења. Свим тим Он оснива Цркву Собом и на Себи, у којој Он обавља спасење људи помоћу светих тајни и светих врлина Духа Светога. Он, Богочовек Господ Исус Христос, Он = Црква, и јесте Пресвета Светајна, у којој и од које су све свете тајне, почевши од свете тајне крштења.[2]
Све је у Цркви, света тајна, све: од најмањег до највећег, јер је све потопљено у неизрециву светост безгрешног Богочовека, Господа Христа. Као Црква, Богочовек обухвата све светове, јер су сви светови Његова творевина: јер се све кроза њ и за њ сазда.[3] Он је и Творац свих створења, свих твари: „Он је глава телу Цркве”;[4] и још: Црква је „тело Његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему”.[5] Због тога је у Њему свеобухватном: и спасење, и обожење, и обогочовечење, и охристовљење, и све најсавршеније што је потребно људском бићу у свима световима и у свима животима. Томе служе свете тајне Цркве Његове, и све свете врлине. Α на првом месту: света тајна крштења, света тајна миропомазања, света тајна Евхаристије, света тајна покајања, света тајна свештенства, света тајна брака, и света тајна јелеосвећења.
Свете тајне су свештенорадње, кроз које се верницима на видљив начин даје невидљива благодат Божија. Пошто је човек психофизичко биће: видљиво по телу, невидљиво по души, то и свака света тајна има две стране: видљиву и невидљиву. Видљиву страну сачињавају: свештеникова радња, речи, молитва и материја која се употребљује, а невидљиву: благодат Божија. Свете тајне се налазе у Цркви, и оне су неопходне за чланове Цркве. То је Црква изразила у десетом члану Символа вере који гласи: Исповедам једно крштење зa опроштај грехова. — Иако се у овом члану спомиње само тајна крштења, ипак се ту подразумевају и остале тајне. У Символу вере се помиње само света тајна крштења зато што се њоме улази у Цркву и постаје члан Цркве која чува и обавља остале свете тајне. Када се човек крсти, он тиме стиче право на све остале свете тајне. Но постоји још један разлог због кога је у Символу вере, споменуто само крштење. Тај је разлог у томе што је у прва времена хришћанства постојала сумња да ли треба поново крштавати оне који су привремено отпали од вере у неку јерес, па се поново врате правој вери. Црква је решила да их не треба поново крштавати, и то истакла у Символу вере речима: Исповедам једно крштење.
Светим крштењем се облачимо у Господа Христа, а светим Причешћем примамо васцелог Господа Христа — ради нашег спасења кроз обожење, кроз охристовљење, кроз обогочовечење. Јер свеблаги Господ се и јавио у нашем земаљском свету као Богочовек, и остао Црквом у њему као Богочовек. И у Њему таквом „обитава сва пуноћа Божанства телесно”,[6] са једним циљем: да се сви испунимо том пуноћом Божанства:[7] да се сви обожимо, обогочовечимо, охристовимо, отројичимо: да сви постанемо „Богови по благодати”, Богољуди по благодати.
Богочовек је „велика тајна побожности”,[8] велика тајна вере богочовечанске, а у Богочовеку је сва тајна Цркве. Једна иста свебожанствена Ипостасна тајна Другог Лица Пресвете Тројице проходи и прожима све тајне Цркве; и све што је у њој, и од ње. Свака света тајна и извире и увире у свету тајну Цркве: у свету тајну Боговаплоћења, Богочовека, Богочовечности. У самој ствари, свака света тајна је васцела у Цркви, но исто тако је и сва Црква у свакој светој тајни.
Све је у Цркви света тајна. Свака свештенорадња је света тајна. И она мала, и она најмања? — Да. Свака је од њих огромна као и сама тајна Цркве. Јер и најмања од њих у Богочовечанском организму Цркве је у органској животној вези са васцелом тајном Цркве — самим Богочовеком Господом Христом. Само један пример: Чин малог освећења воде. Мали чин, а какво огромно свето чудо, огромно као и сама Црква. То мило чудо, некварљивост освећене воде, већ две хиљаде година проходи милионе и милионе православних хришћана, очишћује их, освећује их, оздрављује их, обесмрћује их, и не престаје, и неће престати док траје земље и неба. Α света водица је само једна од многобројних светих тајни које непрекидно чудотворе у Православној Цркви Христовој. Но и свака света врлина у души православног хришћанина јесте света тајна. Јер свака је од њих у органској, генетичкој вези са светом тајном крштења, а кроз њу и са васцелом богочовечанском тајном Цркве. Тако: вера је света врлина, и самим тим света тајна, којом православни хришћанин живи непрестано. Α света вера силом светости своје рађа у његовој души и остале свете врлине: молитву, љубав, наду, пост, милостивост, смиреност, кротост… И свака од њих је опет света тајна. Све се оне једна другом хране, и живе, и бесмртују, и вечнују. И све што је од њих — свето је. Зато нема броја светим тајнама у Цркви Христовој, у тој свеобухватној небоземној светој светајни Христовој. У њој и свако „Господе помилуј” јесте света тајна, и свака покајничка суза, и сваки молитвени уздах, и сваки ридајни вапај.
НАПОМЕНЕ:
[1] Јн. 1, 3; Кол. 1, 16; Јевр. 2, 10.
[2] Ср. 1 Тм. 3, 16; Еф. 5, 32.
[3] Кол. 1, 16—20.
[4] Кол. 1, 18.
[5] Еф. 1, 23.
[6] Кол. 2, 9.
[7] Кол. 2, 10.
[8] 1 Тим. 3, 16.
