NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

CRKVA – BOGOČOVEČANSKO PREDANJE
Crkva na svom Bogočovečanskom putu

 

Sveto Pričešće nas obogotvorava

 

Novozavetni savez Boga sa ljudima ostvaren je na ovaj način: Bog Logos uzeo je na Sebe telo i podario Božanstvo.[1] I to samo svečisto telo koje je On primio od Prečiste Marije Bogorodice, i u kome se od Nje rodio, On nam daje u Svetoj tajni Evharistije, i jedući ga mi imamo unutra u sebi, srazmerno dostojnosti svakoga od nas pričasnika vascelog ovaploćenog Boga — όλον τόν σαρκοθέντα Θεόν — i Gospoda našeg Isusa Hrista. Po reči Njegovoj: Koji jede moje telo i pije moju krv, boravi u meni i ja u njemu.[2] Useljujući se u nas, On se na neiskazan način sjedinjuje sa našim bićem i prirodom, i obogotvorava nas — μας θεοποιεί —, pošto mi postajemo sutelesnici Njegovi, i jesmo telo od tela Njegova i kosti od kostiju Njegovih.[3]

Najviše što je Bog mogao darovati svetu, darovao je: Sebe — Bogočoveka, Sebe — Crkvu, Sebe — Spasitelja, Sebe — Obožitelja, Sebe — Vaskrsitelja, Sebe — Večno Dobro, Sebe — Večnu Istinu, Sebe — Večnu Ljubav, Sebe — Večnu Pravdu, Sebe — Večni Život. Sve besmrtne životvorne sile liju se neprekidno iz Njega, i daju nam Njega vascelog. Daju nam Ga u svemu i kroza sve što pripada Crkvi. I u najmanjem deliću Bogočovečanskog tela Crkve, gle — vasceli Gospod Hristos sa svima Svojim bezbrojnim i beskrajnim Božanskim istinama. I najmanji problem Crkve rešava se uvek, posredno i neposredno, vascelim Bogočovečanskim Gospodom Hristom. Jer i sama Crkva, i samo Sveto Otkrivenje, i samo Sveto Pismo, i samo Sveto Predanje nije drugo do — Bogočovek Hristos, koji u Sebi nosi sva rešenja svih ljudskih problema u svima svetovima, rešenja — Bogom i u Bogu, očovečenim Bogom i u očovečenom Bogu. Uvek — rešenja Crkve, u svemu i po svemu Bogočovečanske, Glave njene čudesne i svečudotvorne: svesladčajšeg Gospoda Isusa Hrista, Bogočoveka, kome se s pravom klanjaju sva bića u svima svetovima nebeskim, zemaljskim i preispodnjim.[4] Sveti Simeon Novi Bogoslov, sav u tom Bogočovečanskom osećanju i saznanju Crkve, blagovesti Večnu Istinu Crkve Hristove govoreći:

Gospod naš i Bog, želeći naučiti nas da se Bogu treba približavati pomoću nekog posrednika i jemca, sam nam je pokazao primer i obrazac time što je sam postao prvi posrednik i zastupnik ljudske prirode, i prineo to u Sebi Ocu Svome i Bogu. Zatim je za sluge ovoga posredništva i zastupništva postavio Svoje svete Apostole koji su i privodili Gospodu Hristu sve poverovavše u Njega. Apostoli su opet iz sredine ovih izbirali najdostojnije i njih rukopolagali za naslednike sebi, da budu služitelji tog posredništva. Ovi su opet izbirali i rukopolagali druge, a ovi one koji su im sledovali. I na taj način ovo se čuva do sada putem nasleđa —kατα διαδοχήν. I Bog neće da mi prestupamo i gazimo takvu Njegovu zapovest i predanje, već želi da živimo po zakonu i predanju koje nam je On propisao. Stoga Gospod govori: Niko ne može doći k meni ako ga ne privuče Otac koji me posla;[5] i opet: Niko neće doći k Ocu do kroza me.[6] Isto tako, niko ne dolazi k veri u svetu i jednosušnu Trojicu, ako ne bude nekim učiteljem naučen dogmatima vere; takođe, niko ne biva kršten, i niko se ne pričešćuje Božanskim Tajnama sam bez sveštenika. Α kο se ne krsti i ne pričešćuje Prečistim Tajnama, taj, po reči Gospodnjoj, neće dobiti život večni.[7] Tako dakle, bez svetog krštenja i bez pričešćivanja Božanskim Tajnama nijedan se hrišćanin ne može udostojiti večnoga života. Ove pak tajne predaju se nama ne preko svetih Apostola i ne preko svetih Otaca što su bili posle Apostola, nego se predaju preko osvećenih lica koja postoje i žive među nama. Stoga je očigledno da mi ne možemo i ne treba da se tuđimo njihovog posredništva u delu našega spasenja. Ono što su Oci koji su živeli u ranija vremena predavali vernicima, to isto predaju i nama naši duhovni oci: sveti Oci su krstili vodom i Duhom, to isto čine i ovi oci sada; oni su predavali telo i krv Hristovu, to isto predaju nama i ovi. Ono što su Apostoli u svoje vreme činili za verne i čemu su ih učili, to isto čine i za nas sada oci naši duhovni — arhijereji i jereji: učeći nas potpuno svemu onome čemu su i sveti Apostoli učili. I pošto se oni u ovom pogledu ničim ne razlikuju od Apostola, to su oni nesumnjivo sinovi Apostola i Apostoli za nas. I oni koji njih ne primaju, i reči njihove ne slušaju, neka čuju šta takvim licima govori Gospod naš Isus Hristos: Zaista vam kažem: lakše će biti zemlji Sodomskoj i Gomorskoj u dan Strašnoga suda negoli vama.[8] Gospod je rekao Svojim Apostolima: Koji vas prima, mene prima;[9] ko vas sluša, mene sluša; i ko se vas odriče, mene se odriče; a ko se mene odriče, odriče se Onoga koji je mene poslao.[10] Ove se Spasove reči odnose i na slične njima, naslednike njihove, i na one koji sada žive, i na one, slične njima, koji će živeti kasnije. Razume se, oni koji njih ne primaju i ne slušaju ih, nego ih odbacuju — ne primaju i ne slušaju samoga Hrista Gospoda nego Ga odbacuju. Α odbacujući Njega, oni odbacuju Boga Oca koji Ga je poslao. Crkva Božja, kakva je bila u drevna vremena, takva je i sada. I kao što je onda Bog odredio za nju najpre Apostole, drugo Proroke, treće Učitelje, i ostale nabrojane svetim Pavlom,[11] tako i sada oni borave u licu naslednika svojih, starešina crkvenih, da bi svaki primao neke kao Apostole, neke kao Proroke, neke kao Učitelje.[12]

 


NAPOMENE:

[1] λόγος 45, 9; str. 221.

[2] Jn. 6, 56.

[3] tamo, λόγος 45, 9; str. 222.

[4] Sr. Flb. 2, 10.

[5] Jn. 6, 44.

[6] Jn. 14, 6.

[7] Mk. 16, 16; Jn. 6, 53.

[8] Mt. 10, 15; 11, 22.

[9] Mt. 10, 40.

[10] Lk. 10, 16.

[11] Ef. 4, 11; 1 Kor. 12, 28.

[12] tamo, λόγος 11; str. 77. 78.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *