NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

CRKVA – BOGOČOVEČANSKO PREDANJE
Crkva na svom Bogočovečanskom putu

 

Svaki čovek – potencijalni Hristos. Svaki vernik – sav Hristos

 

Hristolikom prirodom bića svog, svaki je čovek potencijalni Hristos, i to blagodatno-vrlinski Hristos. U tοme je besmrtno božansko veličanstvo svakog čoveka. Bog Logos je zato i sišao u ovaj svet i postao Bogočovek, postao Crkva, da bi sav bio u svakom čoveku pomoću svetih tajni i svetih vrlina. Sv. Simeon Novi Bogoslov apostolski blagovesti: Mi smo hrišćani dužni gledati na sve hrišćane kao na jednog, i smatrati da je u svakome od njih Hristos, i imati takvu ljubav k njemu da smo gotovi položiti za njega život svoj. Stoga ne treba uopšte govoriti ili misliti da je neko rđav, nego gledati na ove kao na dobre. Primetiš li da nekoga uznemiravaju strasti, ti mrzi, ne brata nego strasti koje ga uznemiravaju. Α kada vidiš čoveka koga razdire pohota i rđava navika, sažali se što više na njega, da ne bi i ti sam bio iskušan slično njemu, pošto si biće podložno promenama.[1]

Spasenje je u Spasitelju: u Bogočoveku Gospodu Hristu u Bogočovečanskom telu Njegovom = u Crkvi. U stvari, spasenje nije drugo do ocrkvenjenje. Spasti se i nije drugo do: postati sutelesnik Bogočovečanskog tela Hristovog = Crkve. To je jedini put spasenja biću ljudskom u zemaljskom svetu, i u svetu koji ide. Zato je nemoguće spasenje nepokajanim grešnicima, koji kroz veru i pokajanje ne ocrkvene sebe u ovome svetu. Bez toga onaj svet im ne može doneti spasenje. Sveti Simeon Novi Bogoslov blagovesti:

Bog postade čovek, ujedini se s ljudima, uze udela u čovečanstvu, dade Sebe svima koji veruju u Njega i pokazuju veru iz dela zajedničarenjem u Božanstvu Njegovom — Θεότητος αύτοϋ της μετούσίας. Prema tome, spašće se samo oni koji uzimaju udela u Njegovom Božanstvu, kao što On, Tvorac svekolike tvari, uze udela u našoj prirodi. Apostol Pavle svedoči da je Crkva Hristova — telo Gospodnje i Božje bez mane i nedostatka, i bez ikakve mrlje, kakvi treba da budu verni; a glava je tela Hristos…[2] Gospod Hristos se zato i naziva Spasitelj što daje spasenje ovima sa kojima se sjedini. Spasenje pak jeste izbavljenje od svih zala i večno obretenje u Spasitelju svih blaga. To spasenje daruje mesto smrti život, mesto tame svetlost, mesto robovanja strastima i sramnim delima — savršenu slobodu. Daruje sve to svima koji su se sjedinili sa Hristom — Spasiteljem svih. I oni tada stiču svaku neoduzimljivu radost, svako veselje i svako radovanje.[3]

Za Svetog Simeona Novog Bogoslova blagodatno — organsko ohristovljenje, obogočovečenje je najneposrednija i najočiglednija stvarnost i najličniji doživljaj. Hrišćani pomoću svetih tajni i svetih vrlina doživljavaju Gospoda Hrista u svima Njegovim bogočovečanskim stvarnostima i razmerama. Hrišćani postaju po blagodati ono što je Bogočovek Hristos po prirodi. Svaki hrišćanin, po meri tvorenja svetih vrlina, doživljuje apostolsko-evanđelsku istinu: „Ja više ne živim, nego živi u meni Hristos“.[4] Sveti Simeon Novi Bogoslov blagovesti:

Mi postajemo organski delovi Hrista — μέλη Χρίστού, a Hristos — organski delovi naši: μέλη ημών. I ruka mene svekukavnog Hristos, i noga Hristos; a ja kukavac — i ruka Hristova i noga Hristova. Pokrećem ruku, i ruka je moja sav Hristos — Χρίστος όλος, jer Božanstveno Božanstvo je nedeljivo; pokrećem nogu, i gle, ona blista kao i On. Ne reci da ja bogohulstvujem, nego primi ovu stvarnost, i pokloni se Hristu koji te čini takvim. Jer i ti, ako ushtedneš, postaćeš organski deo Njegov — μέλος αύτοϋ. I na taj način, svi organski delovi svakoga od nas postaće organski delovi Hristovi, i Hristos — organski delovi naši; i sve neprilične delove On će načiniti priličnima, ukrašavajući ih lepotom i slavom Svoga Božanstva; i mi, živeći zajedno sa Bogom, postaćemo bogovi, ne primećujući uopšte nepriličnost u telu našem, nego vascelim telom našim postavši slični Hristu, svaki deo tela našeg biće vasceli Hristos — όλος Χριστός. Jer postajući mnogi delovi, On ostaje jedan i nedeljiv; a svaki deo posebno jeste sam vasceli Hristos… On. vaistinu vasceli Bog, postade vasceli čovek; On jedan, nerazdeljiv, vaistinu savršen čovek. no i On isti jeste Bog, sav u svima delovima

Tako je bilo i sada u poslednja vremena biva. Eto, Sveti Simeon Pobožni, Studit,[5] imađaše vascelog Hrista, i sam sav beše Hristos, i sve svoje organske delove i delove svakog drugog posebno i svih skupa, on svagda posmatraše kao Hrista, i ostajaše čvrst, nepovrediv i bestrastan; i pošto sam beše vasceli Hristos, to on gledaše kao Hrista ove krštene i u vascelog Hrista obučene.[6]

Spasenje se sastoji u organskom blagodatno-vrlinskom sjedinjenju čovekovom sa Spasiteljem, Bogočovekom Gospodom Hristom. Α preko Njega sa vascelom Svetom Trojicom. Time pak daruje se čoveku sve najbolje i najsavršenije što postoji u svima svetovima Božjim, a najpre u samom Trosunčanom Božanstvu. Sveti Simeon Novi Bogoslov blagovesti:

Gospod se neizmenljivo i neiskazano ovaplotio i proizašao od Svete Djeve radi spasenja svih nas. Α spasenje se naše sastoji u ovome: Javila se Velika Svetlost, na zemlju je sišlo Carstvo Nebesko; ili bolje reći: došao je Car svih, jer je poželeo usličiti se nama, da bismo mi, ujedinivši se s Njim kao sa Svetlošću, javili se kao druge svetlosti, slične Prvoj Svetlosti, i postavši zajedničari Carstva Nebeskog, bili zajedničari slave Njegove i ujedno naslednici večnih blaga, koja niko nikada video nije. Α ta blaga, uveren sam, verujem, i govorim jesu: Otac, Sin i Duh Sveti — Trojica Sveta. To je izvor blaga; to život svega postojećeg; to uteha i spokojstvo; to odeća i slava; to radost neizraziva i spasenje svih koji su postali zajedničari Njegovog sjaja i osećaju da imaju opštenje s Njim. Ne ma sumnje, On se zato i naziva Spasitelj što daje spasenje svima sa kojima se sjedini. Spasenje pak jeste izbavljenje od svih zala i večni pronalazak u Njemu svih blaga; ono nam mesto smrti daruje život, mesto tame svetlost, mesto robovanja strastima i sramnim delima savršenu slobodu; i to daruje svima koji su se sjedinili sa Hristom — Spasiteljem svih, koji stiču tada svaku neoduzimljivu radost, svako veselje i svako radovanje.[7]

U Bogočovečanskom telu Crkve Sveti Simeon Novi Bogoslov doživljuje sebe kao bogočovečansko biće kroz bogočovečanske svete tajne i bogočovečanske svete vrline. Sve čovečansko prožeto je božanskim; sve čovečansko nalazi svoje savršenstvo u božanskom. Α zbivanjem svega toga uvek je u kategoriji bogočovečanskog, stoga uvek nadumno i nadizrazivo. Tu čoveku preostaje jedino mucanje. I kroz takvo sveto mucanje Sveti Simeon blagovesti:

O, kako je neizmerno milosrđe Tvoje, Spasitelju! Kako si Ti udostojio mene da postanem član Tvoj, organski deo Tvoj — mene nečistog, propalog i bludnog? i kakosiobukaomeneupresvetuodećukojablistableskombesmrtnostiipretvara usvetlost sve moje organe? Jer prečisto i Božanstveno telo Tvoje svo blista ognjem Božanstva Tvoga, rastvorivši se u Njemu i neizrecivo pomešavši se s Njim. I tako, Ti si i meni darovao njega, Bože moj, jer ovo truležno obitalište moje, telo moje, sjedinio si sa prečistim telom Tvojim, i krv moja pomešala se s krvlju Tvojom; znam da sam se ja sjedinio i sa Božanstvom Tvojim, i postao telo Tvoje svečisto, član Tvoj sveblistav, član vaistinu svet, član svetao, prozračan i svetozaran. Ja vidim krasotu Tvoju, vidim blistanje kao u ogledalu, vidim svetlost blagodati Tvoje, i divim se neiskazanoj svetlosti, i zaprepašćen sam videći sebe od kakvog sam postao ovakav.[8] Koji Tebe ima, Gospode, vaistinu ima u Tebi sve i sva.[9] Sav Bogočovečanski domostroj spasenja ima za cilj: načiniti čoveka Bogom.[10]

 


NAPOMENE:

[1] tamo, Κεφάλαια prak. θεολογικά, 61; str. 535.

[2] Ef, 5, 27.

[3] Ef, 5, 27.

[4] Gal. 2, 20.

[5] Duhovni otac Sv. Simeona Novog Bogoslova.

[6] Himne, Himna 15, str. 288. 290. 294; Sources Chretien., 156; Paris 1969.

[7] Himne, Himna 14, str. 24; μέρος II.

[8] Himne, Himna 18; str. 123—124; Sergievь Posad, 1917

[9] tamo, Himna 45; str. 210.

[10] tamo, Himna 59; str. 266.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *