NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

CRKVA – BOGOČOVEČANSKO PREDANJE
Crkva na svom Bogočovečanskom putu

 

Čovekovom usavršavanju – nema kraja

 

Da, posredi je tajna nad tajnama, svetajna; i u njoj svetajna najzagonetnijeg posle Boga bića u svima Božjim svetovima: čoveka. I kroza sve to blagovest sveradosna i sveblažena: čovekovom usavršavanju u Bogočovečanskom telu Crkve Hristove nema kraja. Jer beskrajnost Božija nema kraja. Otuda: čovekovom blagodatno — vrlinskom ohristovljenju, oboženju, obogačovečenju, otrojičenju nema kraja. To je najradosnija i najblaženija blagovest ο biću čovekovom u svima vremenima i u svima svetovima, u svima besmrtnostima i u svima večnostima. Tu blagovest gromoglase svojim učenjem sveti Oci, naročito Sveti Simeon Novi Bogoslov. On blagovesti:

Što je bolest u telu, to je greh u duši. Kada telo oboli, bolesnik se ne brine ni ο čemu drugom: ni ο bogatstvu, ni ο slavi, ni ο zadovoljstvima, već mu je jedina briga kako povratiti zdravlje telu. Tako i kada duša oboli od greha, treba svu brigu usredsrediti ne na što drugo: ni na bogatstvo, ni na slavu, ni na zadovoljstvo, već jedino na izlečenje duše od njene bolesti — greha, i time joj povratiti zdravlje. Α da to čovek postigne, potrebna mu je nadprirodna i nadsuštastvena sila. Α ta sila jeste Gospod naš Isus Hristos — Bogočovek, koji je, da bi izlečio slično sličnim, blagovoleo primiti na sebe zdravu čovečansku prirodu. I kada se čovek verom priljubi Hristu, tada se Hristos sjedinjuje sa njim i Svojim Božanstvom i Svojom zdravom čovečanskom prirodom, i kroz takvo sjedinjenje vaspostavlja u njemu prvobitno istinsko zdravlje. Jer celokupno Božansko Pismo, i Starog i Novog Zaveta, rukovodi obolelu prirodu ljudsku ka Isusu Hristu, koji je jedini lekar duša i tela naših. Ko ne postane zajedničar Njegove božanske blagodati, taj ostaje i neizlečen; a ko zajedničari u Njegovoj blagodati, duša mu se izlečuje od bolesti. Bog je zato postao čovek, da bi preko Njega duša mogla primiti zdravlje svoje. Prema tome, u koga duša nije zdrava, taj još nije postao pravi hrišćanin. Duša pak postaje zdrava božanskom silom i svetlošću blagodati, koja se Hristom daruje nama preko naše vere.[1]

Hrišćani su oni, veli Sv. Simeon Novi Bogoslov, koji u samome Hristu žive, i kreću se, i jesu.[2] Svi se Svetitelji sjedinjuju sa Hristom, postaju jedno sa Njim. Na koji način? Svi Svetitelji su uistini organski delovi, udovi, članova Hrista Boga, i kao takvi spojeni sa Njim, i sjedinjeni sa telom Njegovim, te im je Hristos Glava, a Svetitelji — organski delovi Njegovi, i svi oni skupa sačinjavaju jedno telo Hristovo, takoreći jednoga čoveka. Jedni od njih vrše dužnost ruku, radeći neprekidno i tvoreći presvetu volju Hristovu kroz preobražavanje nedostojnih u dostojne i privođenje njih opet Gospodu Hristu. Drugi od njih zauzimaju mesto ramena u telu Hristovom, i nose bremena jedan drugoga; ili na ramenima donose Hristu izgubljenu ovcu, i tako ispunjuju zakon Hristov. Neki od njih pretstavljaju grudi: oni za gladne i žedne pravde Božije liju iz sebe najbistriju vodu reči premudrosti i znanja, tj. uče ih reči Božjoj, i daju im misleni hleb — τόν άρτον τόν νοητόν, koji sveti Anđeli jedu, naime: istinsko bogoslovlje, kao premili ljubimci Hristovi. Poneki pak od njih jesu na mestu srca: oni s ljubavlju prigrljuju sve ljude, primaju u dušu svoju duh spasenja, i služe kao čuvarnica neiskazanih i nadumnih Tajni Hristovih. Drugi pak pretstavljaju kosti i noge: oni pokazuju junaštvo i trpljenje u iskušenjima, kao Jov, nepokolebljivo stoje u dobru, i ne malaksavaju ni u kakvim teškoćama. Eto, na takav način se skladno sastavlja telo Crkve Hristove iz Svetitelja Njegovih od pamtiveka, i biva zdravo i celostno, da bi svi sinovi Božji bili jedno. U telu Crkve svaki dobija mesto koje mu Gospod Hristos dodeljuje prema njegovoj zasluzi.[3]

Kroz pričešće Prečistim Tajnama Gospod nas čini jedno sa samim Sobom, blagovesti Sv. Simeon Novi Bogoslov. Ovo sjedinjenje sa Gospodom biva bogodolično, kao što dolikuje Bogu pri sjedinjenju sa Crkvom. Α to je i neshvatljivo i neizrecivo. I opet: Crkva se sjedinjuje sa ljubljenim joj Bogom, i jeste tesno spojena sa Njim, kao što je tesno spojeno telo sa svojom glavom. I kao što telo ne može ni u kom slučaju živeti bez glave, tako isto i Crkva, skup vernih, tojest sinova Božjih, ne može da bude zdravo i vascelo telo Božje bez glave svoje — Hrista Boga našeg, niti može da živi istinitim i večnim životom ako se svakodnevno ne hrani od Njega nasušnim hlebom — Svetim Pričešćem, kroz koji hleb primaju od Gospoda Hrista istiniti život svi koji Ga ljube i rastu u čoveka savršena, u meru rasta visine Njegove.[4]

Radi čega je vasceli Bogočovečanski domostroj spasenja — όλη ή ενσαρκος οικονομία? Sv. Simeon Novi Bogoslov odgovara: Radi toga da nas Bogočovek Gospod Hristos načini zajedničarima i naslednicima Svoga Božanstva i Svoga Carstva, i to pomoću vere u Njega i držanjem zapovesti Njegovih.[5]

 


NAPOMENE:

[1] Λόγοι, λογ. 6, 3, str. 52. 54; Izdanje Dionisija Zagoreosa, έν Σνρφ, 1886,

[2] tamo, λογ. 22, 3; str. 124.

[3] tamo, λόγος 45, 6; str. 215. 216. 217.

[4] tamo, str. 218.

[5] tamo, λόγος 52, 2; str. 265.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *