NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

CRKVA – BOGOČOVEČANSKO PREDANJE
Crkva na svom Bogočovečanskom putu

 

Molite se za jeretike

 

Crkva je ovaploćenje i oličenje Sveistine = Boga Logosa. To je njena osnovna blagovest = Sveblagovest. „Evanđelje — nije po čoveku“[1] već po Bogočoveku. To ispovedati kroz svete tajne i svete vrline, time i radi toga živeti besmrtno i večno, i jeste prava vera, vera apostolska, vera svetootačka, vera bogočovečanska, vera pravoslavna. Sve što tu bogočovečansku veru kvari, iskrivljuje, unakažuje, uništava jeste jeres. Sav u toj veri, Sveti Teodor Studit ispovednički izjavljuje: Mi, utvrđujući se na apostolskom učenju, a takođe i na učenju svetih Otaca naših, — jer i oni, složno sa Apostolima, govore to isto —, uzdržavajmo se od opštenja sa jereticima i zavedenim od njih izdajnicima, i držimo se tačnog ispovedanja vere, u kome stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije,[2] izvršujući pravila i sva druga usavršavanja, da budemo: savršeni i celi bez ikakve mane,[3] i mir Božji, koji prevazilazi svaki um, da sačuva srca naša u Hristu Isusu Gospodu našem.[4] Svaki pravoslavni u svemu, delatnošću svojom, ako ne rečju, anatemiše svakog jeretika.[5] Hram, oskvrnavljen od jeretika, nije sveti hram Božiji, nego običan dom, kako veli Sveti Vasilije Veliki, pošto je nalazeći se u njemu anđeo, prisutan svakoj crkvi, odstupio od njega. Stoga i žrtva, koja se vrši u njemu, ne prima se od Boga.[6] Gospod Hristos zabranjuje ratove, krvoprolića, i ubistva; zato ni jeretike ne treba ubijati. I ne samo nije dozvoljeno ubijati jeretike, nego nam čak nije dopušteno želeti im zla. Naprotiv, treba se moliti za njih, kao što je to sam Gospod pokazao u vreme krsnog stradanja Svog rekavši Ocu Svome: Oprosti im grehe, jer ne znaju šta rade.[7] Crkva se ne sveti mačem.[8] Da, Crkvi Božjoj nije svojstveno svetiti se za sebe bičevanjima, progonstvima i tamnicama. Crkveni zakon nikome ne preti ni nožem, ni mačem, ni bičem.[9] Hleb jeretički nije telo Hristovo.[10] Za hrišćane je neophodno zbližiti se ljubavlju, naročito kada se telo Hristovo (tj. Crkva) seče od đavola mačem jeresi.[11]

 


NAPOMENE:

[1] Gal. 1, 11.

[2] Rm. 5, 2.

[3] Jak. 1, 4.

[4] Flb. 4, 7. — str. 390, Maloe oglaš., Oglašen. 97; Tvor. tom perv.

[5] str. 306, Pisma, Pismo 49; Tvor. tom vtor.

[6] str. 440 — 1, Pisma, Pismo 80; Tvor. tom vtor.

[7] Lk. 23, 34. — str. 533. 534, Pisma, Pismo 253; Tvor. tom vtor.

[8] str. 535, Pisma, Pismo 255; Tvor. tom vtor.

[9] str. 650, Pisma, Čast vtor., Pismo 23; Tvor. tom vtor.

[10] str. 596, Pisma, Pismo 298; Tvor. tom vtor.

[11] str. 791, Pisma, Čast vtor., Pismo 240; Tvor. tom vtor.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *