ЦРКВА – БОГОЧОВЕЧАНСКО ПРЕДАЊЕ
Црква на свом Богочовечанском путу
На рачун Цркве – никаква уступања и одступања: ακρίβεια
На рачун Цркве, и њених богочовечанских светиња и истина, не могу се правити никакви компромиси, никаква уступања и одступања. Апостолска, светоотачка верност свему њеном, то је врховно правило у нашем односу према Цркви и свему њеном: верност = άκρβεια = тачност = васцелост. Никакви се греси не смеју благосиљати, никакве ствари чинити које би ма чим нарушавале Истину — Свеистину Цркве, Богочовечанско биће Цркве. У Цркви је све богочовечанско: и биће, и живот, и средства, и циљ, и бесмртност, и вечност. Ту нема места никаквој „економији”, чисто људској, хуманистичкој, хоминистичкој, јер би то било одступање од богочовечанске Истине Цркве: од њене богочовечанске апостолности, од њене богочовечанске светости, од њеног богочовечанског јединства, од њене богочовечанске саборности.
Ту свету богочовечанску истину и стварност апостолски богомудро исповеда свети Теодор Студит. Он изјављује: Ми православни одбацујемо сваку јерес и примамо све признате Васељенске и Помесне саборе, као и прописана од њих канонска правила. Јер није потпуно, већ упола православан, онај који сматра да држи праву веру а не руководи се божанственим правилима.[1] Постоје божанствени закони и правила, који руководе сваког побожног човека; њима се не сме ништа ни додати ни одузети.[2]
НАПОМЕНЕ:
[1] стр. 248—249, Писма, Писмо 25; Твор. том втор
[2] стр. 252, Писма, Писмо 27; Твор. том вториј.
