NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

CRKVA – BOGOČOVEČANSKO PREDANJE
Crkva na svom Bogočovečanskom putu

 

Svi smo mi telo Hristovo. Crkva je – Sveistina

 

Svi smo mi telo Hristovo, izjavljuje još ovaj bogoslavni Ispovednik Pravoslavlja, i prizivamo jednoga Oca, blagog Boga našeg, te smo tako svi braća meću sobom i sutelesnici, i saučesnici, i sunaslednici.[1]

Istinski hrišćanin nije drugo do podobije i pečat Hrista; i treba da bude u tako bliskom odnosu s Njim, u kakvom je svaki telesni organ sa glavom i loza sa čokotom.[2] Kao što je jedan Gospod, jedna vera, jedan Bog, tako je, razume se, i jedna Crkva.[3]

Crkva zna Istinu = Sveistinu; Crkva ima Istinu = Sveistinu; Crkva je Istina = Sveistina. Zato je ona vrhovno i nepogrešivo merilo svega: i neba i zemlje, i anđela i ljudi, i pravde i nepravde, i istine i laži, i dobra i zla, i Boga i đavola. Ništa punije i savršenije od nje, jer je sva puna Boga Logosa, a kroza NJ Svetom Trojicom. Ona — ovaploćenje Boga Logosa, i On Glava njena, a ona telo Njegovo. Stoga je Crkva vrhovni i nepogrešivi sudija u našem zemaljskom svetu, i u svima svetovima u kojima se kreće ljudsko biće. To je blagovest i bogočovečanska istina objavljena Glavom Crkve, sveblagim i sveistinitim Gospodom Hristom: „kaži Crkvi“, njen sud je nepogrešiva bogočovečanska presuda u svima ljudskim odnosima prema Bogu i svima ostalim bićima i tvarima.[4] Ko ne sluša Crkve, neznabožac je i carinik, tojest okoreli nepokajani grešnik. Jer van Crkve, van njenog Bogočovečanskog bića su: neznabošci i nepokajani grešnici.

Vascelim bićem svojim i istorijom svojom Crkva najočiglednije posvedočava ovu nebozemnu blagovest: Bogočovek je Istina = Crkva je Istina, stoga je Istina uvek ista, za sve svetove ista, za sva bića ista, i za anđele i za ljude ista. Crkvom kao Bogočovekom Istina je Istina, i dobro — Dobro, i pravda — Pravda, i Bog — Bog, i besmrtnost — Besmrtnost, i večnost — Večnost, i raj — Raj, i čovek — Čovek. zato je u Crkvi Istina uvek organski svecela i nedeljiva.

 


NAPOMENE:

[1] str. 480, Pisma raznim licima, Pismo 115; Tvor. tom vtor

[2] str. 437, Pisma, Pismo 121; Tvor. tom vtor.

[3] str. 765, Pisma, Pismo 192; Tvor. tom vtor.

[4] Mt. 18, 17.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *