NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

CRKVA – BOGOČOVEČANSKO PREDANJE
Crkva na svom Bogočovečanskom putu

 

Vera Istine

 

Takva je vera Pravoslavna ο Bogočoveku Gospodu Hristu i Njegovoj Crkvi, jer takva vera Apostolska, jer takva vera Svetootačka, jer takva vera Svetopredanjska. To je vera Istine, vera Sveistine: obuhvata vascelu Bogočovečansku Istinu = Bogočoveka Gospoda Hrista i sve što je Njegovo. Zato se i naziva „vera istine“.[1] Nema evanđelske istine da nije u njoj. u njoj je sva istina ο Bogu, sva ο čoveku, sva ο Bogočoveku, sva ο Crkvi, sva ο bogočovečanskom domostroju spasenja, sva ο bogočovečanskom životu, sva ο svetu, sva ο vremenu, sva ο večnosti. u pravoslavnoj bogočovečanskoj veri sve je od čudesnog Bogočoveka Gospoda Hrista. On je: „Osnivač i Završitelj vere“.[2] Zato ce u Svetom Evanđelju ona i naziva: „Vera Isusa Hrista“.[3]Ona je sva: „vera — Njime: η πίστις βι αύτοΰ“.[4]

Bogočovečanska vera ima i zna Crkvu kao ovaploćenog Boga, kao Bogočoveka; i Bogočoveka ima i zna kao Crkvu. Zbog svojih bezbrojnih besmrtnih dragocenosti Crkva je predmet vere, a ne predmet površinskog znanja: racionalističkog, sholastičkog, senzualističkog, mističkog, dijalektičkog, pozitivističkog, i uopšte humanističko-hominističkog. u bogočovečanskoj veri Hristovoj ništa nije „po čoveku“,[5] već sve po Bogočoveku. Jedino takvom verom Crkva je Crkva. Tu istinu bogonadahnuto blagovesti Sveti Maksim Ispovednik: „Vaseljenska (καθολική = katoličanska, saborna) Crkva je pravoslavno i spasonosno ispovedanje vere“.[6] Ovu istinu nebeskom svetlošću zaliva Sveti Damaskin: „Onaj koji veruje ne po Predanju Vaseljenske (της καθολικής = katoličanske) Crkve… nevernik je“.[7]

Sav na bogočovečanskom putu Crkve Vaseljenske Sveti Irinej izjavljuje: Sva Crkva u celome svetu ima jednu i istu veru. Primivši tu veru i njeno učenje, iako rasejana po celome svetu, revnosno ih čuva, kao da obitava u jednome domu; podjednako veruje, kao da ima jednu dušu i jedno srce; i sve to saglasno propoveda, uči i predaje, kao da ima jedna usta. u svetu postoje razni jezici, ali je sila Predanja jedna i ista. Jer, pošto je vera jedna i ista, to ni onaj koji mnogo kaže ο njoj, ne dodaje joj ništa, i onaj koji malo kaže ο njoj, ne umanjuje je time.[8] Crkva širom celoga sveta, imajući čvrst početak od Apostola, ostaje pri jednom i istom učenju.[9] Apostoli i njihovi učenici učili su onako kako propoveda Crkva, i postali su savršeni — perfecti.[10] Koji su van Crkve, van istine su — εκτός τής αληθείας.[11]

Niko nije doneo čoveku i zemlji ono što js doneo Gospod Hristos: doneo je i dao čoveku Sebe, Boga Istinitog, i sva blaga koja ima u Sebi ovaplotio u Crkvi. Sveti Irinej pita: Šta je novo doneo Gospod dolaskom Svojim? i odgovara: Doneo je sve samu novinu — omnem novitatem — time što je doneo Sebe sama. Jer od svetih Proroka je i bilo pretskazano baš tο, da će doći Novo, koje će obnoviti i oživotvoriti čoveka. I Gospod, donevši ljudima Sebe samoga, darovao im je dobra — bona — u koja Anđeli žele zaviriti. Dolaskom Svojim Gospod je ispunio sva obećanja, i još ih ispunjuje u Crkvi.[12] Α Crkva u celosti čuva „nebesku veru“ i istinu, predate joj od Gospoda Hrista preko svetih Apostola.[13] I to Crkva — „veliko i slavno telo Hristovo“.[14]

Bog Logos je svom Svojom Božanskom Istinom postao telo, postao čovek. Tako se čovek po prvi put obreo sjedinjen sa vascelom Istinom Božjom. Α pretvaranjem tela Svog u telo Crkve Gospod Hristos je otvorio put spasenja svakom biću ljudskom putem vere u Njega. Tu istinu ispovednički blagovesti „Trinaesti Apostol“ Crkve Pravoslavne — Sveti Atanasije Veliki, govoreći: Mi se spasavamo kao sutelesnici — tela Hristova, Crkve. Jer u tom telu Gospod postaje naš vođ u Nebesko carstvo i ka Ocu Svome izjavljujući: Ja cam put[15] i vrata, i kroz Mene treba svi da ulaze (Jn. 10, 9).[16]

 


NAPOMENE:

[1] 2 Sol. 2, 12.

[2] Jevr. 12, 2.

[3] D. Α. 3, 22; sr. 3, 26; Gal. 2, 16; 3, 22. 26; Jak. 2, 1.

[4] D. A. 3, 16.

[5] Sr. Gal. 1, 11—12; sr. 1 Kor. 3, 21; 2 Kor. 10, 17; Kol. 2, 8—10.

[6] Ή όρθή καί σωτήριος τής πίοτεως: όμολογία.— Ρ. gr. t. 90 c. 93 D.

[7] De fide, X; P. gr. t. 94, 1128 A.

[8] Contra haers., I, 10, 3; I, 10, 2; P. gr. t. 7, col. 560 A; col. 552A—553A.

[9] tamo, III, 12, 7; col. 901 C.

[10] tamo, III, 12, 13; col. 906 C.

[11] tamo, IV, 33, 7; col. 1076 B.

[12] tamo, IV, 34, 1. 2; col. 1083 S. 1084 A. Β.

[13] tamo, V, Praclat.col. 1119 Α. 1120 Α.

[14] tamo, IV, 33, 7; col. 1076 Α—Β.

[15] Jn. 14, 6.

[16] Contra arian., II, 61; Ρ. gr. t. 26, col. 277 B.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *