NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

CRKVA – BOGOČOVEČANSKO PREDANJE
Crkva na svom Bogočovečanskom putu

 

Manastir – Crkva u malome

 

Potresno je objašnjenje Sv. Teodora Studita manastira i bratije kao jednoga tela, tela male Crkve, po ugledu na telo Vaseljenske Crkve. On blagovesti: Čeda moja i Oci, nemojmo težiti da steknemo na zemlji udoban i bezbolan život. Naprotiv, radujte se onda kada stradate; likujte kada se trudite; trpite oskudicu, tegobe i nemanje raznih potrebnih stvari: novca, smeštaja, hrane, vina, obuće, odeće itd. Jer u tome se sastoji naše mučeništvo, i na taj način se proslavlja onaj koji se podvizava u poslušanju kao svakodnevni stradalnik. Vršeći poslušanja iskreno, vi živite slavno, po anđelski, imajući oslonac na ruku Gospodnju i podršku Svetoga Duha i pomoć od strane svetih angela i svih bogoblaženih mučenika i prepodobnika. Ujedinjeni među sobom čvrstom ljubavlju, pomažite jedan drugome. Očigledno je, svaki od vas ulazi u položaj drugoga, kao da razdeljuje sebe i sliva se sa svojim bližnjim: seljak se sjedinjuje u jednu dušu, u jedno srce i u jedno telo sa građaninom, jaki sa slabim, revnosni sa manje usrdnim, onaj što posluje doma sa onim što radi u polju; i ja, vaš bedni i grešni otac, delim sebe među svima i dopunjujem sebe pomoću svih vas.[1] Čeda moja, ja kao da se razlivam i razdeljujem svakome od vas ponaosob, i sastradavam svakome od vas u njegovom telesnom i, naročito, u duhovnom trudu. Jedan je Bog u svih nas, jedan i ja, ništavni, u vas otac; i vi ste, sa svoje strane, u svemu stekli među sobom jedno srce, — postanite takođe za mene jedno celo i istinsko telo samoga Hrista, istinitog Boga našeg.[2] Vi ste svi kao jedno moje oko, jedno moje srce i jedno telo. No s druge strane, vi udovi, vi organi, prevazilazite u mene jedan drugog, ili se pokazujete ugledniji jedan od drugoga, kao što mi vidimo u telu. Stojmo svakodnevno u svojim poslušanjima. Imajući to u vidu, podčinjavajte se svi meni, da bude u svih nas jedna duša, čak i jedno srce, kao i jedna volja, da bi u nas bio savršen poredak u svemu.[3] Rečju: imajući Gospoda Hrista za svoju glavu, budite svi u Njemu jedna duša, jedno srce i jedna volja.[4] U samoj stvari, mi svi sačinjavamo jednu dušu, jednu volju.[5]

Moje telo, veli Sveti Teodor Studit, sačinjava onaj koji je okretan i vredan u svome poslušanju; moja sila, junaštvo i krepost je onaj koji je silan, smiren i bogobojažljiv; on je duša moja, i srce, i rasudak.[6] Apostolska je zapovest: brinuti jedan ο drugome kao ο organskim delovima jednoga tela.[7] Svi mi imamo sva preimućstva, ukoliko sačinjavamo jedno telo.[8] Mi smo svi — jedna celina; vi u meni i ja u vama; vaši i moji uspesi su uzajamni.[9] Budite u meni i ja u vama; a svi zajedno, ne gledajući na rastojanje koje nas deli, — u Hristu Isusu, Gospodu našem.[10] Svo telo vaše neka bude sveto telo i udovi njegovi — udovi Hristovi.[11] Neka u nas ne bude ličnih prohteva i posebnih želja, jer je sve to rđavo, nego neka bude opšta, ujedinjujuća sva nas jedna volja i isto tako jedna želja, projavljivane kao u jednom i jednim telom. Jer u tome se i sastoji suština opštežića, crkve, i jedino na takav način mi možemo pokazati da je glava u nas — Hristos.[12]

Crkva je jedno telo, blagovesti ovaj Sveti Ispovednik, iako ima mnogo duša, mnogo srdaca, mnogo umova. No pri svemu tome, to je telo jednomisleno i jednodušno, ne radi nekog zlog dela već radi ispunjenja volje Božije i služenja Svetoj Trojici. To telo ne može razoriti i ubiti ne samo neki neobičan čovek nego ni svetovna vlast — velmože i carevi, pa čak ni sam starešina demona. Naš uzvišeni način života je isto tako slavan kao i velika čudesa. No, osim toga, ako mi uzaželimo voditi strog život, to će se i u nas javiti divna dela. Zar se u nas, na primer, ne izgone demoni? To biva skoro svaki dan; i to ne samo u retkim slučajevima. Το biva kada svaki od nas počinje čudotvoriti i izgoniti iz sebe čas demona bluda, čas demona mrzovolje, čas demona gnjeva, čas demona zlopamćenja, čas demona klevete, čas demona roptanja, ili drugih strasti. Tada demoni plaču, dreče i užasno kukaju. Kao što vidite, i vi, ako hoćete, možete tako isto biti čudotvorci.[13]

U ogromnom Bogočovečanskom organizmu Crkve svaki ima svoje mesto, svoje dostojanstvo, svoju vrednost. Sveti Teodor Studit blagovesti: Svakome treba priznavati njegovo dostojanstvo, pošto smo svi udovi jednoga tela, iako razum zahteva ne podjednako poštovanje za sve delove. Jer drukčije se ceni oko, koje je, slično svetiljki, postavljeno na vrhu tela, a drukčije — ruka, kao izvršilac posebnog posla, još drukčije — noga, kao oslonac na kome leži težina svih delova tela. Uvo čuje, nos miriše, grlo ocenjuje ukus hrane; i uopšte, svaki posebni organ, vršeći ovoj sopstveni posao, unosi svoj udeo u opštu korist. I ti se organi ne raspadaju među sobom, nego složno uzajamno dejstvuju kako je svakome odredio Bog. To se isto može videti i posmatrati i na nama: jer mi smo telo Hristovo i Njegovi organi, koji se usklađuju i ujedinjuju među sobom zajedničarenjem Svetoga Duha.[14]

Sveti Teodor Studit još blagovesti: Mi svi, sačinjavajući jedno telo, svojom delatnošću ukazujemo ljubav jedan drugome, i usluge jednoga lica drugome prelaze na sve, kao što se to može videti na organima tela. Usta, zato što proizvode zvuk, govore i naređuju, nisu zbog toga protiv nogu što ove zauzimaju u trupu tela najniže mesto i obavljaju posao hođenja. Isto tako i oko, zato što vidi i smešteno je na vrhu tela, ne gordi se nad rukama što one služe samo za rabotu; i uopšte, viši organi ne gorde se nad nižim organima, nego daju jedan drugome ono što svaki zaslužuje i kako treba, — i svo telo pri tome ostaje jedna celina, gotovo na svaki potreban rad. Potpuno isto tako i mi smo dužni zamišljati u odnosu na nas, i Crkvu Boži ju. U njoj ne treba da bude nikakvog delovanja iz ličnih računa i po samovolji: gle, uvo i nos nisu sami po svojoj volji zauzeli svoje mesto, isto što su tako sazdani Bogom Sazdateljem. I kao što je slava glave u isto vreme i slava očiju, i slava ruku je takođe i slava nogu; i uopšte, svaki organ ima svoju slavu sa drugim; tako i u bratstvu — u svih je podjednaka čast i slava, i sada, i u budućem veku. Stoga, ako sam ja — ruka, nisam zbog toga lišen učešća u slavi oka; isto tako, ako sam ja — noga, nisam zbog toga isključen iz časti, određenoj ustima. Jer, ja sam u — svemu, i imam udela u zajedničkoj časti i sramu. Tome uče Sveti Oci naši.[15]

 


NAPOMENE:

[1] str. 485, Velik. oglaš., Oglaš. 11; Tvor. tom per

[2] str. 487, Velik. oglaš., Oglaš. 12; Tvor. tom per.

[3] str. 490. 492, Velik. oglaš., Oglaš. 12. 13. 14; Tvor. tom. per.

[4] str. 516, Velik. oglaš., Oglaš. 24; Tvor. tom per.

[5] str. 590, Velik. oglaš., Oglaš. 55; Tvor. tom per.

[6] str. 614, Velik. oglaš., Oglaš. 63; Tvor. tom per.

[7] str. 603, Velik. oglaš., Oglaš. 59; Tvor. tom per.

[8] str. 608, Velik. oglaš., Oglaš. 60; Tvor. tom per.

[9] str. 689, Velik. oglaš., čast vtoraja, Oglaš. 1; Tvor. tom per.

[10] str. 810, Velik. oglaš., čast vt., Oglaš. 64; Tvor. tom per.

[11] str. 814, Velik. oglaš., čast vt., Oglaš. 65; Tvor. tom per

[12] str. 827, Velik. oglaš., čast vt., Oglaš. 18; Tvor. tom per.

[13] str. 505, Velik. oglaš., čast vt., Oglaš. 18; Tvor. tom per.

[14] str. 883, Velik. oglaš., čast vt“ Oglaš. 93; Tvor. tom per.

[15] str. 951, Velik. oglaš., čast vt., Oglaš. 117; Tvor. tom per.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *