NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

CRKVA – BOGOČOVEČANSKO PREDANJE
Crkva na svom Bogočovečanskom putu

 

Bogočovečansko jedinstvo Crkve. Episkopstvo jedno i nerazdeljivo

 

Organsko, besmrtno, nebozemno jedinstvo Crkve kao Bogočovečanskog tela, bogočovečanskog organizma, bogočovečanske organizacije nalazi se u samoj Ličnosti Bogočoveka Gospoda Isusa Hrista. To jedinstvo je svo prisutno u bogočovečanskoj apostolnosti svetih apostola i njihovih naslednika — episkopa; svo prisutno i u bogočovečanskoj svetosti svetih apostola i njihovih naslednika — episkopa; svo prisutno i u bogočovečanskoj sabornosti svetih apostola i njihovih naslednika — episkopa. Takva je Bogočovečanska Crkva Hristova od početka do danas; takva će biti kroz svu istoriju zemlje i neba: jedna, sveta, saborna i apostolska; Ona = besmrtni i večni Bogočovek Gospod Hristos kroza sve božanske večnosti. Tu istinu svom dušom oseća i svim srcem zna i bogomudro kazuje sveti Kiprijan Kartagenski:

Ko se ne drži jedinstva Crkve, nema ni veru Crkve. Ko se protivi i postupa nasuprot Crkvi, ne nalazi se u Crkvi. Rasuđujući ο tome, božanski apostol Pavle kazuje tajnu tog jedinstva govoreći: jedno telo, jedan duh, jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje, jedan Bog.[1] Ovog jedinstva valja da se držimo svi i da ga branimo, naročito episkopi, koji prvenstvuju u Crkvi, da bi pokazali da je i samo episkopstvo jedno i nerazdeljivo. Episkopstvo je jedno, i svaki episkop celostno učestvuje u njemu. Isto tako i Crkva je jedna, iako se umnožava i širi priraštajem. Gle, i sunce ima mnoge zrake, ali je svetlost jedna; mnogo je grana na drvetu, ali je stablo jedno čvrsto se držeći na korenu. Odvoj sunčev zrak od njegovog izvora, — jedinstvo neće dopustiti da postoji odvojena svetlost; odlomi granu od drveta, — odlomljena grana izgubiće sposobnost da raste. Tako i Crkva, ozarena svetlošću Gospodnjom, rasprostire zrake svoje po celome svetu; ali svetlost, razlivajući se svuda, jedna je, i jedinstvo tela ostalo je nerazdeljivo. Po svoj zemlji Crkva širi grane svoje, obremenjene rodovima; obilni potoci njeni teku po ogromnom prostranstvu: no pri svemu tome glava ostaje jedna, jedan izvor, jedna mati, bogata duhovnom čeljadi. Od nje se mi rađamo, njenim se mlekom hranimo, njenim se duhom napajamo. Ona nas čuva za Boga, priprema za Carstvo nebesko svoju čeljad. Svaki koji se odvaja od Crkve, postaje tuđ njenih obećanja; koji napusti Crkvu Hristovu, lišava se nagrada pripremljenih Hristom: on je za nju tuđ, nepotreban, neprijatelj njen.

 


NAPOMENE:

[1] Ef. 4, 4—6.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *