NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

CRKVA – BOGOČOVEČANSKO PREDANJE
Crkva na svom Bogočovečanskom putu

 

Crkvena gnoseologija

 

Otkako je Bogočovek Gospod Hristos u zemaljskom svetu kao Crkva, On je za rod ljudski postao, i zanavek ostao, nepogrešivo merilo života, istine, dobra, vere, ljubavi, besmrtnosti, večnosti, znanja, savesti, čoveka, Boga, duše, tela, zemlje, neba; rečju svega vidljivog i nevidljivog. Novozavetna bogočovečanska gnoseologija, i time crkvena gnoseologija je sva u Njemu i sva od Njega. Nasuprot njoj stoji neznabožačko-humanistička gnoseologija: „čovek je mera svih stvari“. Stoji čovek prema Bogočoveku. Čovek, sav bespomoćan u svima svojim tamama i pomrčinama, bez ikakvog izlaza iz njih, sve — dok ne poveruje u vaskrslog Bogočoveka i uđe u Njegove čarobne svetove, kakve oko ljudsko ne vide, i uvo ljudsko ne ču, i srce ljudsko ne nasluti.[1] Sveti Zlatoust blagovesti: Mi smo naučeni verovati, ne ispitivati; verujući se prosvećujemo; ne podajući se radoznalosti, primamo krštenje. Kod jeretika krštenje nije — prosvećenje; oni primaju krštenje telom, a dušom se ne prosvećuju. Bezumlje je jeretika: oni umrtvljuju veru i uvode ispitivanje, i time umrtvljuju bogoslovlje, a u nas caruje živi Gospod Hristos i mi Mu se klanjamo kako treba. Jeretici se drže aristotelizma, pretpostavljaju Platona Evanđelju. Odbacili su propoved vere, i uveli neverujuće ispitivanje. Zaista je umrla istina u bezbožnih jeretika, i zavladalo aristotelovsko učenje.[2]

Na pitanje: treba li mrzeti neprijatelje i neznabošce? Sveti Zlatoust odgovara: razume se, treba mrzeti, ali ne njih nego njihovo učenje; mrzeti ne čoveka nego poročnu delatnost i pokvarenu volju. Čovek je — delo Božije, a zabluda — delo đavola. Međutim, ako treba mrzeti neprijatelje Božije, onda treba mrzeti ne samo bezbožnike nego i grešnike; a u takom slučaju mi ćemo biti gori i od zverova, gnušajući se svih i nadimajući se gordošću, kao farisej.[3]

 


NAPOMENE:

[1] Cp. 1 Kop. 2, 9.

[2] Na reči: „u početku beše Logos“ (Jn. 1, 4), 2; R. gr. t. 63, col. 547. 548.

[3] Ο ljubavi; Ρ. gr. t. 62, col. 578.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *