NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

CRKVA – BOGOČOVEČANSKO PREDANJE
Crkva na svom Bogočovečanskom putu

 

Rat protiv Crkve

 

Sva ratovanja protiv Crkve Hristove uvek su se završavala, i završavaju se, porazom gonitelja. Sveti Zlatoust blagovesti: Goneći Crkvu, gonitelji su uvek doživljavali poraz od gonjenih stradalnika, koji su na sva gonjenja odgovarali trpljenjem i stradanjem. U tome se i sastoji čudesni način njene pobede, moguć ne za ljude već jedino za Boga. u Crkvi je dostojno divljenja ne samo to što je ona pobeđivala, nego i to što je na takav način pobeđivala. Gonjena, vijana, kidana na bezbroj načina, ona se ne samo nije smanjivala nego je rasla; i samo trpljenje njeno pobeđivalo je one koji su joj pričinjavali stradanja. Takvo je držanje dijamanta prema gvožđu: samim tim što dijamant dobija udare, on uništava silu onoga koji ga udara.[1]

Crkva je lađa na zemljinom bezobalnom moru smrti; ona prima ljude, preobražava ih u besmrtnike, i iskrcava na plave nebeske obale čudesnog Carstva Nebeskog. Sveti Zlatoust blagovesti: naša lađa — Crkva — načinjena je ne od dasaka nego od božanskih svetih Pisama; nju ne rukovode zvezde s visine nego Sunce upravlja njenim plovljenjem; i mi sedimo kraj krme očekujući ne duvanje vetra već tiho lahorenje Duha Svetoga.[2] Nojev kovčeg je praslika Crkve: kovčeg je — Crkva, Noje — Hristos, golub — Duh Sveti, maslinova grančica — čovekoljublje Božije. Kao što je Nojev kovčeg spasao sva stvorenja što su bila u njemu, tako i Crkva spasava sve zabludele. No kovčeg je samo spasavao, a Crkva čini nešto više. Na primer: kovčeg je primio u sebe beslovesna stvorenja, i spasao ih kao beslovesne; Crkva prima nerazumne ljude, i ne samo ih spasava nego ih i preobražava; kovčeg je primio gavrana, i ispustio gavrana; Crkva prima gavrana, a ispušta ga kao goluba; prima vuka, a ispušta ga kao ovcu. Kada u Crkvu uđe čovek grabljiv, koristoljubiv, i poslušno primi božansko učenje, onda on menja način mišljenja, menja duh svoj, i od vuka postaje ovca.[3]

U Crkvi Hristovoj: apostoli su apostoli Bogočovekom Gospodom Hristom: On je za njih sve i sva, On u njima sve i sva; sve što osećaju, misle, rade, sve je od Njega i radi Njega. Otkuda to? Otuda što je vaskrsli Bogočovek Gospod Hristos sav u njima, sav sa svima Svojim Bogočovečanskim silama i moćima, kakve zemaljski svet ne vide pre njih. Sveti Zlatoust blagovesti: Otkuda u svetih Apostola takvo bogatstvo i vlast i sila? Sve je to dala njima ona Spasiteljeva reč koju je Gospod rekao njima šaljući ih na propoved: „Evo ja sam s vama“.[4] On sam ide ispred njih i uklanja prepreke; sam poravnjuje sve i teško čini lakim. Α pre toga sve je disalo ratom, svuda krševi i provalije, i nigde da se stavi noga ni da se predahne; Sva su pristaništa bila zatvorena, svi domovi zaključani, uši svih zapušene; no čim su Apostoli izašli na propoved i počeli blagovestiti, oni su razrušili sve prepreke neprijatelja, i slušaoci su predavali njima duše svoje, i zbog toga podvrgli sebe bezbrojnim opasnostima.[5]

 


NAPOMENE:

[1] Na proroka Isaiju, Glava 2, 2; str. 26. 27; Tvorenija Sv. J. Zlatousta, tom VI, kniga 1.; S. Peterburg, 1900.

[2] Protiv anomejaca, Reč VII, 1; R. gr. t. 48, col. 757.

[3] Ο Lazaru, Reč VI, 7; R. gr. t. 48, col. 1037. 1038; sr. Beseda ο sveštenomučeniku Foki, 2; R. gr. t. 50, col. 702. 703.

[4] Mt. 28, 20.

[5] Besede na Psalme, Beseda na Psalam 46, 3; R. gr. t. 55, col. 213

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *