NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Crkva – najdragocenija tajna večnosti

 

Toga svega radi apostol Pavle je radosni „sužanj Isusa Hrista“[1] za sve ljude. Da, toga svega radi: blagovesti radi, bogatstva radi, koje je Gospod Hristos doneo s neba za sav rod ljudski. Jer sišavši s neba On je Sobom doneo najveću i najdragoceniju tajnu večnosti i predvečnosti: Crkvu Božju, i u njoj i sa njom sva večna bogatstva božanska, nadnebeska, nadheruvimska, i pozvao u nju ljude, da sve to postane i bude njihovo, večito njihovo u svima njihovim životima, u svima njihovim večnostima. Zamisliti samo, čega su se ljudi udostojili: da Hristom kroz Crkvu budu uzneseni iznad svih nebesa, iznad svih Heruvima i Serafima, Anđela i Arhanđela, i posađeni s desne strane Bogu. I to ko? Bivši neznabošci. Eto najvećeg i najpotresnijeg čuda svih svetova! Eto čuda ne samo za ljude, nego i za Bezgrešne Umove Nebeske — svete Anđele: ljubav Hristova prema ljudima uopšte. Nema većeg čuda od toga; a ako ima svečuda, onda, — eto večnog svečuda! Gle, mi ljudi, nekadašnji tuđinci svemu Božjem, postadosmo kroz Crkvu domaći Bogu, svoji Bogu, rod Bogu, uđosmo u porodicu Božju, besmrtnu i večnu. Sada smo besmrtnici i večnici, i savečnici Hristovi, jer smo sinovi Božji, jer smo sunaslednici Hristovi: i sve Hristovo — postalo je naše! — Ima li za nas ljude veće blagovesti od ove? i zar uopšte može za ljude biti veće blagovesti od ove? Ne, sigurno ne! A dopasti sužanjstva radi ove presvete blagovesti, to je radost nad radostima. Sužanj ljubavi Hristove raduje se okovima za Hrista; raduje se tome kao najvećem odlikovanju, kao najvećoj počasti. Ta okovi za Gospoda Hrista, to su najskupocenije ogrlice naše, i grivne naše, i đerdani naši, i krune naše! Pomoću njih se kupuje nebo. I još više, nesravnjeno više: kupuju se nebesa nad nebesima, kupuju sva večna bogatstva koja samo Jedini istiniti Bog i Gospod Isus Hristos može posedovati i davati, i evo daje i meni i vama i svima, daje kroz Crkvu Svoju čudesnu.

Savle — plameni hristoborac, Savle — pomamljeni hristoubica, nesumnjivo hristoubica, jer je pomamno žudeo da uništi Hrista i sve što je Hristovo u dušama svih hrišćana; Savle — vrhovni hristogonitelj; Savle — ogorčeni hristomrzitelj; kako je takav Savle postao najoduševljeniji poklonik i najneustrašiviji ispovednik Hrista kao Jedinog istinitog Boga i Gospoda i Spasitelja, i Njegov najrevnosniji apostol? kako je došao dotle da zbog Hrista odbaci sve, i da sve i sva sem Hrista smatra za štetu, za trice, za đubre[2]? — Samo čudom sveljubavi Božje, koje se rascvetalo u bezbrojna čudesa blagodati Božje: jer za prvim čudom kada mu se na putu za Damask javio vaskrsli Gospod Isus u božanskom sjaju, i prevrnuo mu svu dušu, sve biće, sledovala su mnoga i mnoga lična i neposredna javljanja vaskrslog Gospoda, koji mu je lično sam otkrivao sve tajne Svoje Bogočovečanske ličnosti, sve tajne svoga Evanđelja, sve tajne spasenja, sve tajne svih svetova, i svrh svega sve tajne Tela Svog, Crkve, i sam mu lično poverio apostolstvo među neznabošcima u jednom odtih „viđenja i otkrivenja“, rekavši mu: „Idi, jer ću te ja daleko poslati među neznabošce“[3]. A odmah posle prvog javljanja Svog Savlu, vaskrsli Gospod se javlja apostolu Ananiji, naređuje mu da krsti Savla i govori mu: „Idi, jer mi je on sasud izabrani: da iznese ime moje pred neznabošce i Careve i sinove Izrailjeve“[4].

Sve je to delo i domostroj blagodati Božje. Sveti apostol i naziva svoje propovedanje Evanđelja Hristova „službom blagodati Božje — ι’ι οικονομία της χάριτος τοΰ Θεοϋ’ (= ekonomija blagodati Božje),[5] jer služi onome što je Božje: svetim i spasonosnim tajnama Božjim. U Evanđelju — sve je Božje, sve — sveto, sve — svespasonosno, sve blagodatno; sve je od Boga, sve je dar Božji, sve je blagodat Božja. Ono ni po čemu nije od čoveka, „nije po čoveku“[6]. U njemu sve je od Bogočoveka i po Bogočoveku: i svetinje i sile. A sveti apostol im samo svim bićem služi; to mu je dato od samoga Boga. Zato svoje apostolovanje on i naziva „službom blagodati“, „službom tajne“[7]: služi on svetom Otkrivenju Bogočovekovom, koje je svo u božanskim tajnama i darovima i svetinjama, svo s neba, ali svo za ljude na zemlji, pošto su i oni poreklom s neba. „Služba blagodati“ jeste „služba tajne“, predvečne tajne Božje, koja je ovaploćenjem Boga Logosa sišla u naš zemaljski svet kao Crkva, i ostala u njemu kao Crkva, koja ujedinjuje u sebi nebo i zemlju, anđele i ljude, Boga i čoveka, i time sve tajne svih svetova i bića. Otuda, služenje Crkvi i jeste „služba tajne“, „služba blagodati“;[8] u Crkvi je sve tajna i sve blagodat.

 


NAPOMENE:

[1] Ef. 3, 1.

[2] Sr. Flb. 3, 7—8

[3] D. A. 22, 21.

[4] D. A. 9. 15.

[5] Ef. 3, 2.

[6] Gal. 1, 11.

[7] Ef. 3, 9.

[8] Ef. 3, 2.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *