NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Crkva – Božija Svetajna

 

Sve što je u Crkvi, i sve što joj pripada, sačinjava najveću Božiju Sveblagovest i najveću Božiju Svetajnu.

A to nam je najbogomudrije otkrio, i posvedočio, i pokazao najhristonosniji apostol svih svetova — sveti Pavle. Naročito u Poslanici Efescima. Ona je sva s neba, i spada u ona izuzet na „otkrivenja i viđenja Gospodnja“[1], kojih je sveti apostol Pavle bio. raskošno udostojavan. Blagovest što je u njoj, nije od ljudi ni od anđela, niti može biti od njih, već je sva od Gospoda Hrista, sva od njegove večnosti, bogočovečnosti, i zato sva premudra, sva svespasonosna, sva svetlonosna. Njene dubine zaista su „Božje dubine — ta βάθη τοΰ Θεοϋ“[2], takoi njene visine i njene širine. A osnovna je, sveobuhvatna je blagovest ove Poslanice: predvečna odluka Trojičnog Božanstva „da se sve sastavi u Hristu što je na nebesima i što je na zemlji“, tojest da se sve uhristovi i ohristovi; da se sve sastavi u jedno telo, telo Hristovo — Crkvu, tojest da se sve ucrkvi i ocrkvi, da se sve pretvori u Crkvu, i tako postigne večni božanski cilj, jer je Crkva „telo Hristovo, punoća Onoga koji sve ispunjava u svemu“[3]. Ova blagovest — sveblagovest, ova tajna — svetaj na kaza se presvetom apostolu otkriveljem; on tvrdi: „meni se otkrivenjem kaza tajna“[4].

Ova blagovest, ova svesveta tajna Trosunčanog Gospoda kazuje sav smisao neba i zemlje, svih bića što su na njima i u njima, svih tvari što ih sačinjavaju. Sve i sva što je na nebu i na zemlji, ima svoj božanski smisao jedino u Hristu Gospodu; van Njega i bez Njega: sve i sva je i bez smisla i bez vrednosti. Van Njega i bez Njega — prvi Svetlonosac heruvim pretvorio se u Satanu, a kako da se čovek ne pretvori u — đavola, i svako drugo biće u — jauk, u lelek, u muku, u strah, u užas, u ludilo, u smrt, u pakao? Odvoji li se od Hrista, čovek se odvaja od jedinog pazumnog smisla svoga bića, svoga života, svoga postojanja; i još: odvaja se od jedinog razumnog smisla svoje duše, svoga uma, svoje savesti, svoje volje, svoga tela. Bez Hrista, šta je čovekov um ako ne — mucavi lelek; šta je njegova duša ako ne — jezivi bauk; šta njegova savest ako ne — očajni slepac; šta njegovo telo ako ne — odvratni crvinjak; šta njegova volja ako ne — bespomoćni raslabljenik; šta uopšte čovek ako ne strašilno priviđenje? Tako i svako drugo stvorenje, bio to heruvim ili komarac, gubi svaki razumni smisao svoga postojanja, ako se bićem svojim ne drži Gospoda Hrista.

 


NAPOMENE:

[1] 2 Kor. 12, 1—4.

[2] 1 Kor. 2, 10.

[3] Ef. 1, 5. 10. 23; sr. Kol. 1, 14—19.

[4] Ef. 3,3; sr. Gal. 1, 12.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *