NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Hristoliki čovek

 

Naukom Svojom, učenjem svojim, Evanđeljem Svojim Gospod je ukinuo zakon starozavetnih zapovesti, jer su one dobile u Evanđelju svoj božanski završetak i božansku zamenu. Svim tim Bogočovek je načinio u Sebi novog čoveka. Do Njega je stari čovek, rob greha i smrti, trulio u nemoći i očajanju. Ljudska priroda jedino grehom stari i jedino grehom umire: gresi joj ispijaju životne sile, i ona postepeno stari, postepeno izumire, dok najzad, prestarela i iznemogla, ne umre. Jer — „greh rađa smrt“[1]. Novi čovek je uistini samo Bogočovek, i ovi koji su Njegova duha, koji su sastavni delovi Njegovog večnoživog tela, Crkve. Ovaj novi, ovaj hristonosni i hristoliki čovek je jedini besmrtni čovek, večni čovek u rodu ljudskom, i on ne stari, jer večnost, jer bogočovečnost ne stari[2]. Da, samo je hristoliki čovek — novi čovek, jer je verom u Bogočoveka „prešao iz smrti u život“[3].

Bogočovek Hristos je „mir naš“[4]: mir naš najpre sa Bogom pa zatim sa ljudima, Pomirio nas je sa Bogom, uklonivši grehe naše koji neprestano ratuju protiv Boga. Pomirio nas je sa ljudima, jer nam je pokazao da su gresi izazivači i održavaoci neprijateljstva među ljudima, i otkrio nam nov način opštenja sa ljudima: ljubav; i dao nam samu silu te božanske, mirotvorne ljubavi. Svojom beskrajno čovekoljubivom krsnom žrtvom Gospod Hristos je satro greh, ubio silu greha, i time ubio naše neprnjateljstvo prema Bogu i prema ljudima. I tako nas pomirio i sa Bogom i među sobom. I pokazao da čovek može živeti i prema Bogu i prema ljudima bez posredništva greha. Sve je to Gospod učinio u telu Svom: raspetom, vaskrslom, i vaznesenom. Sve to On i dalje čini u telu Svom — Crkvi, preobražavajući u njoj blagodaću Svojom ljude iz starih u nove, i dajući im božanske sile za novi život. Bog Logos je postao telo, i sav domostroj spasenja sveta izvršio telom i u telu. Tako je telo Njegovo postala Crkva, u kojoj se neprekidno produžava sav domostroj spasenja sveta od greha, smrti i đavola. Zato hristomudri apostol neprestano naglašava da je Spasitelj sve to učinio „telom svojim“. U tome je sva novozavetna blagovest, u tome i mir koji ona blagovesti svima: „i daljnima i onima koji su blizu“,[5] tojest i neznabošcima koji su svojim neznaboštvom daleko držali sebe od Mesije — Spasitelja i Njegovog Evanđelja spasenja, i Jevrejima koji su kroz svete proroke dovedeni blizu Mesije — Spasitelja i Njegovog Evanđelja spasenja. To je uvek stvarna i sveživa blagovest, kako za očevice Gospoda Hrista pre dve hiljade godina, tako i danas, tako i vavek, i to za sve ljude svih vremena i svih naroda: jer kroz Hrista Gospoda svi ljudi, i Jevreji i neznabošci, imaju pristup ka Ocu u jednome Duhu, pošto se samo kroz Hrista dolazi k Ocu[6]. Svojim domostrojem spasenja Bogočovek nam je svima otvorio put i pristup Trojičnom Božanstvu[7].

 


NAPOMENE:

[1] Jak. 1, 15.

[2] Εf. 2, 15.

[3] Jn. 5, 24.

[4] Εf. 2, 14.

[5] Εf. 2, 16—17.

[6] Εf. 2, 18; Jn. 14, 6.

[7] Sr. Rm. 5, 1—2; Εf. 3, 12; 1 Petr. 3, 18.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *