NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Nadprirodno u prirodi

 

Jer blagodaću sve nadprirodno postaje prirodno, sve božansko postaje čovečansko, sve Hristovo postaje hrišćaninovo, sve Bogočovekovo postaje čovekovo. U samoj stvari, za bogoliku prirodu čovekovu božansko i nije nadprirodno: jer joj je ono od iskoni urođeno, od iskoni imanentno, od iskoni prirodno. Priroda naše bogolike duše sazdana je u suštini od božanskog, od bogolikog, od nadprirodnog. Bogolikom suštinom svojom ona je sva od onoga sveta i sva u onome svetu. Zato su sveistinita usta Sveistinitoga i izrekla o pravim ljudima ovo: Niste od ovoga sveta[1]. Naša priroda je prirodna nadprirodnim, božanskim, bogolikim. U samoj stvari sva priroda čovekova bića je nadpriroda: i priroda tela i priroda duše, jer je i jedno i drugo stvoreno Bogom, te je i jedno i drugo u stvari ne naše nego Božje[2]. Korenje vascele prirode čovekove je u onom svetu. Zato čoveka i vuče unutrašnja sila bića njegova ka nebu, ka onom svetu, ka Bogu i svemu božanskom. Zato je i normalno što je Gospod Hristos uzeo na Sebe čovečansku prirodu, i uzneo je iznad svih nebesa, i posadio s desne strane Bogu, iznad Heruvima i Serafima. Nema sumnje, čovek je pozvan da verom i dobrim delima u Hristu postane „bog po blagodati“, bogočovek po blagodati, — i on to postaje po daru sveljubavi Hristove u Crkvi Hristovoj: koja se proteže sa zemlje do uvrh nebesa, i iznad svih nebesa. A kroz nju i njome, i mi Hristovi vernici = Hristovi „sutelesnici“ živimo i postojimo istovremeno u obadva sveta: jer je život naš sakriven s Hristom u Bogu[3]; jer je življenje naše na nebesima, čak i dok telom svojim hodimo po zemlji[4]. Mi smo hrišćani — „narod izabrani koji čezne za dobrim delima“[5]. Jer nas Gospod svečovekoljubivi „izabra pre postanja sveta, da budemo sveti i pravedni pred Njim“.[6] A to možemo biti samo Njime, koji je osvećenje naše i pravda naša[7].

Da ti, veli Sveti Zlatoust, čuvši apostolove reči kako naše spasenje biva „ne od dela“, ne bi ostao nemaran, pogledaj šta sveti apostol govori dalje: „Mi smo Njegova rukotvorevina, sazdani u Hristu Isusu za dobra dela koja Bog unapred pripravi da u njima hodimo“[8]. Obrati pažnju šta apostol propoveda: on ovde cilja na ponovno rođenje την άναγέννηόιν. Stvarno, naše spasenje i jeste drugo stvaranje — κτίόις έτερα: iz nebića privedeni smo u biće. Što bejasmo ranije, stari čovek, umresmo; a što ne bejasmo ranije, to postadosmo. Znači, ovo delo je zaista stvaranje, i pritom stvaranje dragocenije od prvog; jer prvim staranjem mi smo prizvani k životu, a ovim smo osposobljeni za život u dobru, „Za dobra dela koja Bog unapred pripravi da u njima hodimo“; ne samo da ih se latimo, nego da u njima hodimo: jer se od nas zahteva vrlina trajna i koja se produžuje do poslednjeg časa našeg života. Jer kao što, krenuvši u carsku prestonicu, nikakve koristi ne bismo imali ako se, pošto prevalimo veliki deo puta, olenjimo i stanemo ne dovršivši put, tako i „nada zvanja“ ne donosi nikakve koristi nama koji je posedujemo, ako ne živimo dostojno Onoga koji nas je prizvao. Mi, prizvani na dobra dela, dužni smo biti istrajni vršeći ih sva. Mi smo, nema sumnje, radi toga i prizvani da izvršimo ne samo jedno dobro delo, nego da ih vršimo sva. Jer kao što imamo pet čula i dužni smo se koristiti njima kako treba, tako smo dužni upražnjavati i sve vrline. Ako je neko celomudren, a nemilostiv; ili je milostiv, a gramzljiv, — — svemu je uzalud. Jer nije dovoljna samo jedna vrlina, da bismo sa slobodom predstali prestolu Hristovu, nego su nam potrebne mnoge, razne i svakovrsne vrline, ili tačnije: sve vrline. Čuj šta Hristos govori učenicima: Idite i naučite sve narode, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio[9]. Znači: dužni smo držati sve zapovesti[10].

 


NAPOMENE:

[1] Jn. 15, 19; 17, 14

[2] Sr. 1 Kor. 6, 20.

[3] Sr. Ef. 3, 6; Kol. 3, 3.

[4] Sr. Flb. 3, 20

[5] Tit. 2, 14.

[6] Ef. 1. 4.

[7] 1 Kor. 1, 30

[8] Ef. 2, 10.

[9] Mt. 28, 19—20

[10] tamo, col. 34.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *