Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Људи – рукотворевина Божја

 

Дар је Божји не само наше спасење, него и сам наш живот, и сама наша душа, и само наше тело, и постојање наше — све је то дар Божји. Зато богонадахнути апостол благовести: „Ми смо рукотворевина Божја (ποίημα = творевина, посао, дело, производ), саздани у Христу Исусу за добра дела која Бог унапред приправи да у њима ходите”[1]. — Ми смо људи заиста „рукотворина Божја” , „посао Божји”. Све — док се ђаво није грехом умешао у наш живот. Од тада ми постајемо и његов посао. Јер сваки наш грех показује да ми пропадамо и њему, да и он ради у нама свој посао, да и он кроз грех живи у нама као стваралачка и жива сила.[2] У том грехољубљу неки људи забораве своје божанско порекло, и толико се сроде с ђаволом, да постану „деца ђавола”[3], јер „који твори грех од ђавола је”[4] Но Својим Еванђељем оваплоћени Бог Логос, боравећи сави делујући у Богочовечанском телу Цркве Своје, враћa нас Богу, враћа нас сазнању да смо ми „творевина Божја”, „посао Божји”, саздања Божија. Још при стварању ми смо саздани Богом Оцем кроз Сина у Духу Светом. И дата нам је боголика, тројицелика душа, тојест: и оцелика, и христолика, и духолика. Својим пак доласком у наш земаљски свет, Својим учовечењем, Својим богочовечанским домостројем спасења, Бог Логос нас као Глава Цркве у богочовечанском телу Цркве пресаздаје, изнова саздаје. Ради чега? — “за дела добра која Бог унапред одреди да у њима ходимо”, јер нас је Бог створио за бесмртност и живот вечни[5]. А Господ Христос је и дошао у наш земаљски свет да нам за остварење тог божанског циља да сва потребна божанска средства и божанске силе: свете тајне и свете врлине. И њих ето у Цркви, свима приступачне. Двоумљења нема, од Господа Христа ми јасно знамо и право порекло људи и прави циљ њиховог постојања: порекло им је од Бога, они су „творевина Божја”; а циљ им је — живот у Христу, добра дела у Христу, јер су и „саздани у Христу Исусу за добра дела”, јер им јеи „живот с Христом у Богу”[6].

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Εф. 2, 10.

[2] Рм. 7, 17—20.

[3] 1 Јн. 3, 10.

[4] 1 Јн. 3, 8.

[5] Ср. 1 Кор. 5. 4—5.

[6] Кол. 3, 4.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома