NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Blagodat i vera

 

Samo je bezgranična božanska Svedobrota Hristova imala ljubavi i sile da spase svet: da duhovne mrtvace oživi, vaskrsne i vaznese u večni božanski život iznad svih Svetih Nebesnih Sila. Od početka do kraja spasenje je dar Svedobrote Božje, nipočemu stvar ljudskih zasluga, ili sila, ili dela. Sav bogočovečanski domostroj spasenja: sve božanske, bogočovečanske sile koje je Gospod uneo u njega, i svi darovi i blaga koje nam je darovao preko njega, i sačinjavaju blagodat spasenja. Zato se Evanđelje Spasovo i naziva „Evanđelje blagodati Božje“[1]. U tu čudesnu blagodat mi imamo pristup verom[2], ne nečim drugim: ne znanjem, ne imanjem, ne naukom, ne bogatstvom, ne zvanjem, niti ičim drugim. A veru može imati svaki čovek, samo ako hoće: zavisi od njegove dobre volje[3]. Ali samim tim što smo od Hrista „pod blagodaću“[4], to je i sam podvig naše slobodne vere ozaren tom blagodaću. Zato sveti apostol blagovesti: „blagodaću ste spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji; ne od dela, da se niko ne bi pohvalio“.[5] Nema ljudskog dela koje bi moglo spasti rod ljudski od smrti i đavola. Pa i sva dela ljudska, ako bi imala taj cilj i stopila se u jedno ogromno delo, ne bi mogla tu ništa učiniti. Spasenje od greha, smrti i đavola neizmerno premašava sve ljudske sile i dela; ono je po svemu potpuno i savršeno delo svedobrote, sveljubavi i svemoći Hristove. A kad je tako, ljudi nemaju prava da se hvale nikakvim svojim delom, ni individualnim ni kolektivnim, jer tu ništa ne znače ni kultura, ni civilizacija, ni nauka, ni tehnika, ni filosofija, ni umetnost. Da, ništa ne znače, jer su komarački nemoćne i jezivo bespomoćne pred strašilnom stvarnošću smrti. Jedino ljudsko delo, koje bi ovde i moglo imati značaja, jeste vera u Bogočoveka, vera u delo spasenja koje je On izvršio, i neprestano ga vrši u Crkvi. To je sav naš prilog spasenju našem od greha, smrti i đavola. Pa i za to naše delo potrebno nam je mnogo blagodati Božje, da bi se ono moglo usavršavati. Hristov bogočovečanski podvig spasenja je tako bezgranično ogroman, da je naša vera uvek mala, uvek premala, da ga obuhvati i shvati, zato se često s apostolima molimo: Gospode, uvećaj nam veru[6], a katkad i očajnički vapijemo: „Verujem, Gospode, pomozi mome neverju“[7]. Na svima stupnjevima naša je vera uvek: „po činjenju prevelike sile Božje“[8] koja neumanjivo dela u Bogočovečanskom telu Crkve od ovaploćenja Boga Logosa u našem zemaljskom svetu.

 


NAPOMENE:

[1] D. A. 20, 24.

[2] Rm. 5, 2.

[3] Sr. 1 Tm. 1, 16.

[4] Rm. 6, 14.

[5] Ef. 2, 8—9.

[6] Lk. 17, 5.

[7] Mk. 9, 24.

[8] Ef. 1, 19.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *