NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

„bog ovoga sveta“ – đavo

 

Gresi imaju svoga boga; to je đavo. On je i glavni tvorac njihov; a ljudi čineći grehe — saradnici su đavolu, i sluge, i roblje. Gresi imaju carstvo, svoj svet; to je pakao. Α ovaj naš zemaljski svet je takođe njihov, ali njihov kroz naše dobrovoljno življenje u gresima; i utoliko njihov, ukoliko se mi ljudi dragovoljno potčinjavamo gresima. Đavo je i ušao grehom u naš zemaljski svet kroz čoveka, i počeo da osvaja ovaj svet gresima; i potpuno ga osvojio gresima kroz ljude; i pomoću grehova ovladao ljudima i zagospodario nad njima smrću; i načinio ljude svojim bespomoćnim robljem, i postao — „bog ovoga sveta“[1]. Sa tog razloga i sam Gospod Isus naziva đavola — knezom, vladarom ovoga sveta.[2] Zato ovaj svet — „leži u zlu“[3], i naziva se — zli vek[4]. I to sve tako do dolaska Gospoda Hrista u naš svet, do Njegovog ovaploćenja i čudesnog bogočovečanskog domostroja spasenja. Α spasenje se i sastoji u Spasovoj pobedi nad đavolom, i nad njegovom svesilom — smrću. Do Gospoda Hrista, i bez Njega i van Njega, ljudi žive u gresima i smrtima, hode kroz grehe i smrti kao kroz svoje dane i noći, ili bolje: kao kroz svoje bezbrojne noći u carstvu ovoga sveta. Α ovaj svet, u kome đavo boguje kroz grehe, ima svoj način života, svoj tok, svoj put, svoj hod; greh je uspeo da postane način života, modus vivendi u ovome svetu; toliko se on odomaćio u svetu, toliko oprirodio, toliko sa njim srodio, tako duboko prožeo prirodu ovoga sveta, tako se u nju uživeo i sa njom saživeo, i to tako odavno, od pamtiveka, da on ne predstavlja nešto trenutno ili kratkotrajno, već nešto dugotrajno, dugovečno, čitav αιών, pa i čitavu vremensku večnost ovoga sveta. U stvari on to i jeste: jer ovaj svet vidi u grehu svoj život, svoju besmrtnost, svoju večnost. Otuda bogomudra blagovest svetog apostola: hoditi „po veku ovoga sveta“[5] i znači: živeti uobičajenim i ustaljenim greholjubljem; smatrati da je greh nešto prirodno, nešto logično, nešto neophodno u ovome svetu, pa čak i savečno svetu. U stvari, živeći grehom čovek umrtvljuje sebe za sve što je uzvišeno, sveto, božansko, besmrtno, večno, i najzad postaje duhovni mrtvac.

Ali, „hoditi po veku ovoga sveta“ znači još nešto određenije: hoditi „po knezu vlasti u vazduhu“,[6] po — đavolu. Greh ljudski nije nešto samoniklo u čovečanskom svetu: on svim bićem svojim ishodi iz đavola; i uvek je vascelim bićem vezan za đavola, i zavisi od đavola. Greh je čist pronalazak đavola; ljudi su se kasnije pridružili đavolu, počeli da koriste njegov pronalazak, postali dobrovoljni saradnici njegovi. I svakim svojim grehom ljudi stvarno capađyjy sa đavolom, znali to ili ne. Zato što je od bića koje je nesravnjeno jače i silnije nego čovek, greh i predstavlja silu daleko jaču i silniju od čoveka. To je razlog što ljudi nikako nisu u stanju da svojim sopstvenim silama oslobode, spasu sebe od greha i zla. Jer đavo je vladar u vazdušnim podnebesnim prostranstvima[7]; njegovo carstvo je daleko veće i prostranije od zemlje; zemlja je samo ostrvo u njegovom ogromnom carstvu. Čime đavo vlada u svome carstvu? Grehom. Čime u vazduhu? Opet grehom, samo grehom koji je oličen u palim anđelima — đavolima. Jer đavoli nisu drugo do bivši anđeli, koji svim bićem žive u grehu i radi greha. I zato ma gde bili, oni služe grehu i vladaju grehom. „Đavo ne vlada vazduhom, nego nečistim zlim dusima“[8].

Po čemu mi ljudi na zemlji znamo to? Po svome vlastitom iskustvu sa grehom. Šta je naš ljudski greh u suštini? Ono što i đavolov: protivljenje Bogu. Zato sveti apostol i veli: „po knezu,… po duhu koji sad radi u sinovima protivljenja“[9].

 


NAPOMENE:

[1] 2 Kor. 4, 4.

[2] Jn 12, 31; 14, 30.

[3] 1 Jn. 5, 19.

[4] Gal. 1, 4.

[5] Εf. 2, 2.

[6] Εf. 2, 2.

[7] Sr. Εf. 6, 12; Otkr. 12, 9.

[8] Ikumenije, Comment. in Ephes., cap. 2, vers. 2; P. gr. it. 118, col. 11S8 D.

[9] Εf. 2, 2.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *