NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Logosno svejedinstvo

 

Svoje prvobitno jedinstvo sa Bogom Logosom, Tvorcem svojim, rod ljudski je narušio grehom: grehom je odvojio sebe od Njega, odbacio sebe od Njega, i krenuo vanbožjim, vanlogosnim i vanlogičkim putevima, koji kroz bezbroj smrti vode u carstvo smrti, carstvo čistoga demonizma, đavolizma, satanizma. Jer svaki greh je svojim glavnim životnim nervom nevidljivo vezan za srce, za svezlo srce svezlog Satane. Unevši u sebe greh, tu razornu bogobežnu silu, čovek je odbegao od Boga, odvojio sebe od Boga, i sa sobom povukao u smrt i ponore satanizma i svu tvar, koja je po reči Božjoj podvlasna njemu. Time je on svu tvar uvukao u ropstvo propadljivosti, u teške patnje i muke, zbog čega i „sva tvar uzdiše i tuži s nama“ ljudima u kvrgama greha i smrti[1]. Osloboditi rod ljudski, a preko njega i svu tvar, od robovanja grehu i smrti, nije mogao niko od ljudi, niko od stvorenih bića i tvari, već samo Bog Logos — Tvorac: kao Jedini Bezgrešan i Jedini Besmrtan. I tako vaspostaviti jedinstvo tvari sa Tvorcem, jedinstvo roda ljudskog sa Bogom Logosom, Bogom Logikom, i povratiti biću ljudskom božanski smisao i božansku vrednost postojanja i života. To je čudesni Gospod Hristos učinio svojim ovaploćenjem, i vascelim Svojim bogočovečanskim domostrojem spasenja, naročito Svojom sveskupocenom krvlju: uništio greh i smrt, i tako Sobom ujedinio sve bilo na zemlji ili na nebu, i sve povratio divnom logosnom svejedinstvu. Jer je On krajnji i sveobuhvatni smisao svih tvari i bića, i svega stvorenoga: „jer kroz Njega bi sazdano sve što je na nebu i što je na zemlji, što se vidi i što se ne vidi, bili Prestoli ili Gospodstva ili Poglavarstva ili Vlasti: sve se kroza NJ iza NJ sazda. I On je pre svega, i sve je u Njemu. I On je glava telu Crkve, koji je početak, prvenac iz mrtvih, da bude On u svemu prvi: jer bi volja Očeva da u Njemu obitava sva punoća — i kroza NJ da pomiri sve sa Sobom, umirivši krvlju krsta Njegova, kroza NJ sve, bilo na zemlji ili na nebu“[2].

 


NAPOMENE:

[1] Sr. Rm. 8, 20. 22.

[2] Kol. 1, 16—20.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *