NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Idolopoklonstvo

 

Izaberu li sebi ma kog drugog ili ma šta drugo za božanstvo, ljudi padaju u idolopoklonstvo koje ubija sve duše i potapa sva saznanja u mrak, čiji je i vrh i dno sam pakao. I obožavanje Anđela je idolopoklonstvo, jer, iako su najsvetiji posle Boga, ipak ni u kom slučaju ne mogu zameniti istinitog Boga i Gospoda Isusa Hrista. I svaki trud i podvig, svako poniženje i ispaštanje, koje služitelji lažnih bogova uzimaju na sebe, nisu drugo do sredstva kojima oni svesno ili nesvesno varaju sebe i svoje pristalice. U idolopoklonstvo padaju obično svi ljudi kojima je njihov čulni razum, njihov „um tela“ putovođ u životu. To je i prirodno, jer čulni razum sve i sva meri svojim kratkim aršinom. A zar se tim razumom može izmeriti Neizmerivi? A On je eto tu, nored njega — u telu svom bogočovečanskom, Crkvi. A robovi čulnog razuma ginu i ubijaju sebe svojim sopstvenim obmanama, „uzalud nadimajući se umom tela svog“[1]. Međutim, svaki čovek može poznati istinu, i porasti u sve njene beskrajnosti, ako se svim bićem uzida u bogočovečansko telo Crkve i svagda drži Glave njene, Bogočoveka Hrista. Jer ..držeći se Glave, od koje sve telo pomoću zglavaka i sveza držano i sastavljano, raste rastom Božjim“[2], rastu tim rastom i svi oni koji sačinjavaju to telo. Zahvaćeni tim rašćenjem, svi članovi Crkve, svaki po meri svoje revnosti, rastu „u čoveka savršena, u meru rasta visine Hristove“[3]. Kroz sve te tajanstvene i svete razvoje sve planove Crkve vodi sama Glava Crkve, Gospod Hristos. Glavno je držati se Glave. Jer bez Nje nema života ni telu kao celini ni njima, sastavnim delovima tela. Pri tom rašćenju sve što je u čoveku „raste rastom Božjim“, a najpre njegov um, koji se postepeno blagodaću sjedinjuje sa umom Hristovim, te pravi hrišćani imaju „um Hristov“[4]. Samo tako um ljudski dolazi do Sveistine, doživljava je kao suštinu svoga bića i postiže svoje božansko i večno naznačenje.

A kako se možemo držati Glave —Hrista? Živeći njenim svetim mislima, svetim osećanjima, svetim silama, svetim blagovestima; ispunjujući njenu svetu volju, izraženu u svetom Evanđelju; rukovodeći se njome u celokupnom životu. Drugim rečima: mi se držimo Glave, kada smo svim bićem u telu njenom i potpuno živimo njegovim životom. Tako, jedino tako je svaki od nas svim umom svojim u Hristu — Istini, i ne može ga zarobiti nikakva „filosofija po kazivanju ljudskom, po stihijama sveta“, jer odmah uvidi da je svaka od njih ništa drugo do „prazna prevara“[5]. A u Crkvi, a u Hristu Bogočoveku sva se Istina ovaplotila, učovečila i očovečila, postala čovek.

 


NAPOMENE:

[1] Kol. 2, 18.

[2] Kol. 2, 19

[3] Εf. 4, 13.

[4] 1 Kor. 2, 16.

[5] Kol. 2, 8.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *