Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Život u Hristu Gospodu

Ne menjajte ništa u Gospodu Hristu, niti Mu što dodajite: onakav kakav je, On je i božanski i čovečanski svesavršen. Mi vam apostoli takvog Gospoda Hrista Bogočoveka propovedasmo i dadosmo; vi Ga takvog „primiste“. „Tako živite u Njemu“, — u Njemu Bogočoveku, ne u sebi, čoveku i po čoveku, ili u ma čem drugom. Sve što od vaše duše, od vašeg bića, od vašeg života nije „u Njemu“ Bogočoveku, znajte — u smrti je, u truleži je, u grehu je, u zlu je, U paklu je. A život „u Njemu“ — sav je u božanskoj besmrtnosti: u besmrtnoj božanskoj Istini, u besmrtnoj božanskoj Ljubavi, u besmrtnoj božanskoj Pravdi, i u ostalim besmrtnim božanskim svojstvima i savršenstvima. Gospod i Bog Hristos postao je čovek, Bogočovek, da bismo mi ljudi živeli u Njemu kao u zemaljskom Bogočoveku, a ne da bismo Ga izdaleka posmatrali, divili Mu se, i filosofirali o Njemu.

„Živite u Njemu“, — to je zapovest nad zapovestima. I to živite: ne prilagođavajući Njega sebi nego sebe Njemu, ne preinačavajući Njega prema sebi nego sebe prema Njemu, ne presazdajući Njega po liku svom nego presazdajući sebe po liku Njegovom. Samo oholi jeretici i nerazumni dušegubci presazdavaju, preinačavaju, menjaju Bogočoveka Hrista prema svojim željama i shvatanjima. Otuda toliki „lažni hristosi“ u svetu, i toliki lažni hrišćani. A pravi Gospod Hristos, u svoj punoći Svoje evanđelske bogočovečanske stvarnosti, sav je u Svome Bogočovečanskom telu — Crkvi, kako u doba svetih Apostola, tako i danas, tako i doveka. Bogočovečanski život Njegov — produžen je u bogočovečanskom telu Crkve kroza sve vekove, i kroza svu večnost. Živeći u Crkvi, mi živimo „u Njemu“ onako kako to hristonosni apostol i napeđyje. Au najpunijoj meri tako žive Svetitelji. Otuda i njihova čudotvorna svetost: živeći svim bićem u Gospodu Hristu, oni se Njime osvećuju, ohristovljuju, obogočovečuju, obožuju, osvemoćuju, kako nekada u apostolskoj i poapostolskoj davnini, tako i kasnije, i juče, i danas, tako uvek „do svršetka sveta“. Oni — Bogočovečanski lik Hristov čuvaju u Njegovoj sveživotvornosti, sveistinitosti i svečudotvornosti.

Kako ljudi mogu živeti u čudesnom Bogočoveku Gospodu Isusu? Ako su „ukorenjeni i nazidani u Njemu“[1]. A ukorenjeni su u Njemu, ako su korenjem svoga bića potpuno u Njemu, uvreženi u Njegovom Bogočovečanskom biću, te sve životne sile, potrebne za život, crpu iz Njega. Ukorenjeno u Njemu svesvetom, korenje našeg bića se osvećuje, postaje sveto. Onda se i sav život naš osvećuje, postaje svet. Sveta duša rađa svete misli, sveta osećanja, sveta raspoloženja, i čini sveta dela.

NAPOMENE:

[1] Kol. 2, 7.