Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Borba za spasenje duše

Nema borbe važnije i strašnije od borbe za spasenje duše. Borba je to neprekidna i silna. Borba, sa kim? Sa svima najstrašnijim neprijateljima ljudskim: sablaznima, gresima, strastima, smrtima, đavolima. Svi oni bez predaha krvoločno vojuju protiv hrišćana i njihovog spasenja. Stoga su hrišćani stalno pod oružjem ina bojnom polju; bore se bez zastoja i primirja. Tu su rane, tu vapaji. Tu se posrće, pada, pa čak i propada. A glavno je jedno: ne sustati; trpljenjem se iznad svega naoružati, i — pobeda je sigurna. Naročito, kada su nama hrišćanima „srca — sjedinjena u ljubavi“.[1] Tada mi hrišćani sačinjavamo svepobednu vojsku hrišćansku u svima borbama sa grehom, smrću i đavolom. Tada se svaki bori za sve i svi za svakoga, svaki zajedno „sa svima svetima“[2]. Zato od njih bezobzirce beži svaki greh, svaka smrt, svaki đavo. Ili na očigled sviju izdiše u samrtnim mukama pobeđena smrt, pobeđeni greh, pobeđeni đavo.

NAPOMENE:

[1] Kol. 2, 2.

[2] Ef. 3, 18.