NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Saradnja Blagodati i slobodne volje

 

Saradnjom blagodati Božje i slobodne volje čovekove postepeno se ostvaruje to usavršavanje, dok se najzad ne dostigne „u čoveka savršena“. Imajući u vidu sve to, sveti apostol i veli: „Oko toga se i trudim, boreći se po Njegovoj moći koja u meni silno radi“.[1] Staram se ne prosto i kako bilo, nego se trudim i borim sa velikom revnošću, sa velikom budnošću“,[2] upotrebljavajući svakovrsne podvige,[3] ratujući sa neprijateljima vidljivim i nevidljivim[4]. No, pomagan blagodaću Božjom, ja rado uzimam na sebe svaki trud, svaku muku, da bih učenjem propovedi evanđelske učinio sve ljude savršenima[5].

Takav je bogočovečanski zakon bogočovečanske saradnje u Bogočovečanskom telu Crkve. Sveti apostol se svim bićem svojim trudi, i moć Hristova u njemu silno radi. Tako se obavlja, jedino tako podvig evanđelskog bogočovečanskog usavršavanja čoveka. Čovekovo je da se trudi, a Hristovo je da daje sile. To uvek biva u pravoj srazmeri. Da ne bi: ili čovek postao automat, ili Bog — nepotreban. Čovek bi postao automat, kada bi blagodatne sile Hristove bez učešća njegove volje i truda obavljale njegovo usavršavanje, njegovo spasenje, njegovo ohristovljenje, njegovo obogočovečenje; a Bog bi postao nepotreban, kada bi čovek hteo da bez učešća blagodatnih sila Hristovih samo svojim trudom postigne savršenstvo, postigne spasenje. Ali, pošto je usavršavanje, spasenje — bogočovečanski podvig, to je potrebno i jedno i drugo: bogočovečanska ravnoteža u bogočovečanskoj saradnji. Ovaj bogočovečanski podvig usavršavanja sebe jeste neprekidna borba, borba sa gresima, sa strastima, sa nečistim dusima. U toj borbi hrišćanin uvek odnosi pobedu, ako se bori pomoću sila koje mu Gospod Hristos daje. A bori se sam, unoseći svu dušu i svu volju. On daje borca — sebe, a oružje dobija od Gospoda Hrista. U toj borbi trudi se i muči njegova duša, njegova savest, njegovo telo, njegova volja, — i prema trudu dobija moć od Gospoda koja u njemu „silno radi“.

 


NAPOMENE:

[1] Kol. 1, 29.

[2] Sveti Zlatoust tamo; Homil. V, 2; col. 333.

[3] Blaž. Teofilakt, tamo, sar. 1, vcrs. 29; col. 1233.

[4] Ikumenije, tamo, sar. 1. vers. 29; R. gr. t. 119; col. 28 S.

[5] Blaž. Teodorit, tamo, sar. 1, vcrs. 29; col. 605 A.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *