NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

„Prvenac iz mrtvih“

 

Tom čovekovom logosnom osećanju svejedinstva uvek je p risutno osećanje njegove lične kao i sveopšte besmrtnosti. Otuda kod ljudi u Crkvi onako živo osećanje jedinstva sa pokojnicima kao sa stvarno živim i besmrtnim bićima. A u sred svih njih, i ispred svih njih, i kroza sve njih — On: „prvenac iz mrtvih“[1]. Da, „prvenac“, jer je On prvo biće ljudsko na zemljinom šaru koje je vaskrslo da više nikad ne umre nego da večno živi. „I pre Njega su drugi vaskrsavali, ali su opet umirali; a On je vaskrsao savršenim vaskrsenjem“.[2] „Prvenac“ i „početak“ prave besmrtnosti, za kojim idu svi pravi besmrtnici zemlje: hrišćani. U Njemu, Jedinom Besmrtnom i Sveživom, svi su naši pokojnici živi i besmrtni. Nema mrtvih, — to je najživlje osećanje i najbudnije saznanje u članova Crkve. Svi su međusobno povezani logosnom besmrtnošću; svi su „sinovi vaskrsenja“.[3] Stoga: „da bude On u svemu prvi“,[4] On — ovaploćeni Bog Logos, Gospod naš Isus Hristos, savršeni čovek, svesavršeni Bogočovek. „U svemu prvi“: u svetu, u životu, u duši, u srcu, u savesti, u mislima, u namerama: svuda, u svemu i svačemu prvi. Jer se „sve kroza NJ iza NJ sazda“. Nije li On prvi u našoj duši, ona se ruši; nije li On prvi u našoj savesti, ruši se naša savest; nije li On prvi u našem svetu, ruši se naš svet i tone u haos, u stradanja, u smrt. Sve tragedije svih svetova su otuda što neka bića: đavoli i ljudi, neće da ,On bude u svemu prvi“, nego Ga odbacuju ina Njegovo mesto stavljaju ili sebe, ili neku drugu tvar, ili neku svoju tvorevinu. Zato su naši svetovi i potonuli u haos; zato se sve u njima ruši, lomi, raspada i propada. Nigde reda, nigde cilja, jer nema Njega, prema kome se jedino i mogu razvrstati sva bića i sve tvari, i svako naći svoje pravo mesto u svetu i raditi svoj pravi posao.

 


NAPOMENE:

[1] Kol. 1, 18.

[2] Blaž. Teofilakt, ad loc.

[3] Lk. 20, 36.

[4] Kol. 1, 18.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *