Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Logosno svejedinstvo

No Bogočovek Gospod Hristos, iako je sav u čoveku i sav u Crkvi, ipak je sav opkoljen isav ispunjen Svojim bezbrojnim božanskim logosnim beskrajnostima. Otuda i, blagovest: „I On je pre svega, i sve je u Njemu“[1] I još: On je — „Početak“[2]. Ili bolje: On je početak svakom početku, a sam je Bespočetni početak. Zato je On i pre svega stvorenoga. Od Njega se ništa početnije zamisliti ne može. Početak, prapočetak svakoj tvari je u Njemu i od Njega. „I sve je u Njemu“: sve što živi, živi Njegovim životvornim silama; sve što postoji, postoji Njegovim bićetvornim silama. Sve je opkoljeno Njime. Ali i sve je kroz Njega. Van Njega je samo nebiće. To logosno svejedinstvo svega postojećeg teško je osetiti čoveku,poštomuje duša razbijena grehom. Bog Logos i postaje čovek, da bi čoveka oslobodio greha, i tako ga osposobio da to svejedinstvo oseti i doživi. Radi toga i osniva Crkvu u telu Svom Bogočovečanskom. I ljudi, učlanjeni u Njegovo Bogočovečansko telo, osećaju i doživljuju logosno svejedinstvo tvari po meri svoje svetosti, svoje ohristovljenosti, svoje obogočovečenosti. Najsvetiji, to najsnažnije osećaju i najsvesnije doživljuju.

NAPOMENE:

[1] Kol. 1, 17.

[2] Jn. 8, 25.