NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Čovek – božansko veličanstvo

 

Čovek živi „dostojno Boga“, i zaista predstavlja božansko veličanstvo na zemlji, ako su mu misli dostojne Boga, ako su mu osećanja dostojna Boga, ako su mu dela dostojna Boga. Ali u taj slavni neprekidni evanđelski podvig čovek mora sa svoje strane neprestano ulagati „svako trpljenje i dugo podnošenje s radošću“[1]. „Trpljenje — s radošću“? Da, jer je radosno trpljenje najčudesniji anđeo hranitelj pa evanđelskom putu spasenja. A što naređuje, čovekoljubivi Spasitelj svima hrišćanima naređuje: „Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje“[2]. A za takvo trpljenje On im i daje te jačaju „svakom snagom“ božanskom, i na taj način obelodanjuju silu slave Njegove božanske.

Na celom evanđelskom putu spasenja hrišćani živo ocećajy da bez neprestane pomoći Božje oni ne mogu ništa uraditi na svome spasenju. Mnogobrižni i čovekoljubivi Otac naš nebeski je taj „koji nas osposobi za udeo u nasledstvu svetih u svetlosti“[3]. Uopšte svete sile za sveti život daju se Trojičnim Božanstvom: od Oca kroz Sina u Duhu Svetom. Za saborni život „sa svima svetima“[4] daje se „udeo u nasledstvu svetih u svetlosti“. Bog koji je svetlost počiva u Svetima kroz njihovu svetost[5]. Nasledstvo svetih je nepropadljivo[6], jer je sa svih strana ograđeno nepristupačnom svetlošću božanskom, kojoj ništa smrtno ni rušilačko pristupiti ne može.

Greh je pogasio sve svetlosti u našem svetu, i tama je popala sve naše oči, i ovladala našim svetom. Upornim greholjubljem ljudskim vlast tame je postala vrhovna vlast u čovečanskom svetu, i grehom i smrću vladala svemoćno nad rodom ljudskim. Od nemoći i očajanja ljudi su „sedeli“ u tami smrti potpuno bespomoćni[7]. Tek dolaskom Boga Logosa među nas sinula je prava svetlost u našoj tami greha i smrti. Prava svetlost, koju nikakva tama obuzeti ne može[8]. On — „svetlost sveta“, On — „svetlost života“ svetlošću caruje i vlada i u svetu i u životu. Gde je On, tu je već svetlost i vlast svetlosti. Poslavši Njega u svet. Bog Otac nas „izbavi od vlasti tame i premesti u carstvo Sina ljubavi svoje“[9], u carstvo svetlosti. Jedino idući za Gospodom Hristom, ljudi ne hode po tami nego imaju „svetlost života“[10]. Prelaz iz vlasti tame u carstvo svetlosti vrši se verom u Hrista[11]. „Ja svetlost dođoh na svet, da ni jedan koji veruje u mene ne ostane u tami“[12]. U Gospodu Hristu ljudi postaju „sinovi svetlosti“, i sama svetlost; i žive kao sinovi svetlosti.[13]

Vlašću tame sveti apostol je nazvao vlast đavola[14]. Reči: „izbavi nas od vlasti tame“[15] znače: izbavi nas od zablude, od vlasti đavola, od tiranije đavola. Apostol nije rekao prosto: Od tame, nego — od vlasti tame, pošto đavo ima nad nama veliku vlast i gospodari. Teško je biti i prosto pod đavolom, a pod đavolom sa vlašću još teže. Bog pokaza Svoje čovekoljublje ne samo u tome što nas oslobodi od tame. Nema sumnje, velika je stvar osloboditi od tame; ali uvesti u Carstvo, još je veća. Gle, kako je raznovrstan dar! On oslobodi nas koji smo ležali na dnu ponora; i ne samo oslobodi, nego nas i u Carstvo prevede. I to — „u carstvo Sina ljubavi svoje“[16]. Sveti apostol kaže ne prosto: u carstvo nebesko, nego pridaje reči veliku važnost nazvavši carstvo nebesko carstvom Sina, jer nema pohvale veće od ove, kao što na drugom mestu kaže: ako trpimo, s Njim ćemo i carovati[17]. Nas udostoji, veli, onoga čega i Sina, i to ljubljenoga: neprijatelje pomračene odjednom premesti tamo gde je Sin, u istu sa Njim slavu[18].

Spasitelj je izbavio ljude „od vlasti tame“ i premestio ih u carstvo svetlosti i na taj način što nas je Svojim bogočovečanskim podvigom spasao od greha i smrti. Grehom mi smo bili prodali sebe u ropstvo smrti. Svojom bezgrešnom smrću On nas je otkupio iz toga ropstva. Jer On nije mogao ni postati ni ostati rob smrti, zato što je bio bezgrešan. Kao bezgrešan On nije morao umreti, ali je On iz bezgraničnog čovekoljublja dobrovoljno primio na Sebe smrt, i sišao u carstvo smrti, gde duše ljudske robuju smrti zbog greha. Tako je smrt, i sve duše ljudske u njenom carstvu, prvi put ugledala bezgrešnog čoveka, —dragocenost kakvu nikada imala nije. Ali nije bila u stanju da Ga zadrži u svome carstvu, jer u Njemu nije bilo greha da bi se mogla uhvatiti za greh, te i Njega zarobiti kao i ostale ljude. Naprotiv, Svojim prisustvom u carstvu smrti On je razorio carstvo smrti i greha Svojom bezgrešnom, i zato svemoćnom, čovečanskom prirodom. I to učinio za ljude i mesto ljudi. Jer kao novi Adam, kao novi rodonačelnik roda ljudskog, kao novi imalac sveopšte prirode ljudske, On je svepobednu silu Svoju preneo na ljude i izbavio ih „od vlasti tame“, od vlasti greha, od vlasti smrti, od robovanja smrti. Otkup je izvršen time što je On sebe, Svoju bezgrešnu bogočovečansku svevrednost dao smrti, i tako izbavio rod ljudski od robovanja smrti. Smrt se bila polakomila za tako dragoceno biće, ali nju je to satrlo i carstvo njeno razorilo. Posle tako besprimernog otkupa, smrt nije mogla, niti imala prava, da prirodu ljudsku i dalje zadrži u svojoj vlasti. Ona je otkupljena na najočigledniji i najubedljiviji način. Jer ko je ikada dao toliko za otkup ma kakvog roblja? Α čovekoljubivi Gospod dao je Sebe, bezgrešnog Bogočoveka, prolio Svoju skupocenu božansku krv, čija svaka kap vredi više nego svi svetovi skupa. Stoga jedino u Njemu „imamo otpuštenje grehova“, jer samo On „ima vlast otpuštati grehe“[19].

 


NAPOMENE:

[1] Kol. 1, 11

[2] Lk. 21, 19

[3] Kol. 1, 12

[4] Ef. 3, 18; Kol. 2, 19.

[5] 1 Jn. 1, 5.

[6] 1 Petr. 1, 4.

[7] Sr. Mt. 4, 16; 1 Jn. 2, 8. 9. 11

[8] Sr. Jn. 1, 5. 9.

[9] Kol. 1, 13.

[10] Jn. 8, 12.

[11] Sr. D. A. 26, 18; I Petr. 2, 9.

[12] Jn. 12, 46.

[13] Sr. Ef. 5, 8; 1 Sol. 5, 5; Mt. 5, 14.

[14] Blaž. Teodorit, ad loc.

[15] Kol. 1, 13.

[16] Kol. 1, 13.

[17] 2 Tim. 2, 12.

[18] Sv. Zlatoust, tamo, Homil. II, 3; col. 312—313.

[19] Kol. 1, 14; Mt. 9, 6; sr. Jn. 20, 22.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *