NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

CRKVA – NEPREKIDNA PEDESETNICA
Pnevmatologija – Učenje o Svetom Duhu u Crkvi

 

Sv. Simeon Novi Bogoslov

 

Ako je iko bogočovečanski Duhonosac, u najpunijem smislu reči, onda je to Sveti Simeon Novi Bogoslov. On apostolski bogomudro zna puteve duše ljudske ka tami i svetlosti, ka smrti i besmrtnosti, ka raju i paklu, ka dobru i zlu, ka Bogu i đavolu. Njemu je, kao retko kome otkrivena tajna vremena i večnosti, tajna čoveka i anđela, tajna duše i tela, tajna Boga i đavola. Α kroza sve to otkrivena evanđelska svetajna Trosunčanog Božanstva, i Njegova svedelatnost u Bogočovečanskom telu Crkve koja se zbiva u vremenu i večnosti blagovoljenjem Boga Oca kroz Bogočoveka Sina u Bogu Duhu Svetom Utešitelju. Sveti Simeon Novi Bogoslov blagovesti: Kao što telo umire kada se duša odvoji od tela, tako i duša umire kada se Duh Sveti odvoji od duše. Žaoka smrti je greh, jer su smrt i truležnost porod greha. Duša je kroz greh umrla za večni život, odvojivši se od Duha Svetog i od Carstva Njegovog. Za dušom pošlo je i telo putem smrti. No kao što se u mrtvom telu legu crvi, tako se u duši, lišenoj božanske blagodati, legu kao crvi: zavist, zloća, laž, mržnja, neprijateljstvo, zlopamtljivost, nepravda, kleveta, gnjev, jarost, osveta, gordost, sujeta, nemilostivost, pohota, slavoljublje, besramnost, i svako drugo zlo. I dok čovek ne postane zajedničar Gospoda Hrista kroz sveto krštenje i pričešće i ne primi blagodat Svetoga Duha, ne može ni pomisliti, ni učiniti išta dostojno Carstva Božjeg; ne može ispuniti ni jednu zapovest Hristovu. Jer Bog radi toga postade čovek, da u Njega, kao u Boga, siđe Bog Duh Sveti, i da boravi u Njemu, da bi se zatim Božanstvo sjedinilo sa svakim čovekom. To i jeste vaskrsenje duše u ovom životu. Jer kroz pričešće, usvajanje i zajedničarenje sa Bogočovekom Isusom, duša oživljuje i prima prvobitnu svoju netruležnost silom i blagodaću Svetoga Duha, Koga primamo opšteći sa Gospodom Isusom. Kao što telo kada je živo projavljuje sile, dejstvovanja duše, tako i duša, kada je živa, projavljuje sile, dejstvovanja, energije Svetoga Duha, to jest: dobrotu, veru, krotost, uzdržanje i ostale vrline.[1]

Kada se duša razboli, veli Sveti Simeon, nju leči samo jedan lek, ne mnogi. Α taj lek je? — Duh Sveti, blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista. Svaki hrišćanin treba da se svom snagom trudi: da putem pokajanja, milostinje i svake druge vrline zadobije ne šta drugo nego blagodat Presvetoga Duha, pomoću kojeg će voditi život po Hristu. Jer nema drugog načina, i drugog sredstva i metoda da hrišćanin živi po Hristu, sem da prethodno primi silu s visine, tojest blagodat Isusa Hrista.[2] Bez Svetoga Duha niko ne može ni greh izbegavati, ni zapovesti Božje ispunjavati, niti odbijati vlast i silu koju demoni imaju nad nama.[3]

Ispunjujući sebe silama Duha Svetoga pomoću svetih tajni i svetih vrlina, čovek očišćuje sebe od svake prljavštine greha i strasti, obožuje sve stvaralačke sile u sebi, i vodi sebe iz savršenstva u savršenstvo. Sav u Duhu Svetom, Sveti Simeon Novi Bogoslov blagovesti: Ko ljubi Boga i drži zapovesti Njegove, oblači se u silazeću s visine silu Svetoga Duha, koji se ne javlja na čulno primetan način, u vidu ognja, i ne dolazi sa velikom hukom i olujnim duvanjem (ovo se zbilo samo sa Apostolima — zbog neverujućih), nego se vidi umno — νοερwς. kao umna svetlost, i dolazi sa svakom tihošću i radošću. Ova svetlost je odsjaj Prve, Večne Svetlosti, i odsjaj večnog blaženstva. Čim ova svetlost zasija u duši, odmah iščezava svaka nečista pomisao, i svaka telesna nemoć dobija svoje isceljenje. Tada se očišćuju oči srca, tojest um i razum — i vide Boga, kao što je napisano u Evanđelju ο blaženstvima. Tada duša vidi kao u ogledalu čak i najmanje svoje pogreške, i ulazi u najveće smirenje; a razmišljajući ο veličini one Slave, ispunjuje se svakom radošću i dobrodušnošću, i diveći se neočekivano viđenom čudu tom, lije obilne suze. Tako se najzad izmenjuje ceo čovek, i zna Boga, sam bivši prethodno poznan od Boga.[4]

Po Svetom Simeonu Novom Bogoslovu: cilj celokupnog Bogočovečanskog domostroja spasenja, izvršenog na zemlji Gospodom Hristom jeste — da prime Duha Svetoga u duše svoje oni koji veruju u Hrista kao Boga i čoveka, jednoga Hrista u dvema prirodama, Božanskoj i čovečanskoj, nerazdeljivih i neslivenih; i da ovaj Duh Sveti bude kao duša u duši verujućih, i da se oni stoga nazivaju hrišćani. I još: da se oni na neki način Duhom Svetim pretopljuju, presazdaju, obnavljaju i osvećuju po umu — po savesti — i po svima čulima.[5]

Sveti Simeon otkriva zenicu svetih tajni: Lik Oca (εΐκών τοϋ Πατρός) jeste Sin;[6] lik Sina jeste Duh Sveti (εΐκών τοΰ ? ίοΰ είναι to Πνεϋ?α to Ά?ιον), Koji vide Sina — vide Oca; i Koji vide Duha Svetoga — vide Sina. Sveti apostol veli: Gospod je Duh.[7] Duh viče: Ava, Oče!,[8] ne zato što je Duh Sin, — daleko bila od nas takva hula! — nego zato što se Sin Božji vidi i sozercava Duhom Svetim; i niti se Sin ikada otkriva ikome bez Duha, niti Duh bez Sina, nego zajedno sa Duhom otkriva se Sin.[9] Tajne Božije otkrivaju se samo Duhom Svetim. I to onima koji su očistili um svoj najuzvišenijom filosofijom i podvižništvom, i imaju osećanja duše istinski izvežbana.[10] Tajne Božije se otkrivaju pomoću umnog sozercanja — διά της νοεράς θεωρίας, koje se obavlja dejstvom Božanskoga Duha, u onima, kojima je dano i svagda se daje saznavati ih božanskom blagodaću. Znanje ovih tajni jeste imovina onih ljudi, čiji se um svakodnevno prosvećuje Duhom Svetim zbog čistote njihovih duša; ljudi, kojima je Duhom Svetim dana reč znanja i reč mudrosti; ljudi, koji čuvaju savest i strah Božji pomoću ljubavi, mira, dobrote, milosrđa, uzdržanja i vere. Da, takvim ljudima pripada poznanje Božjih tajni.[11]

Nema sumnje, u nebesko Evanđelje spada sledeća blagovest Svetog Simeona Novog Bogoslova; Bog govori: Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti.[12] Α srce čine čistim ne jedna, ne dve, ne deset vrlina, nego sve zajedno, slivši se, tako reći, u jednu vrlinu, koja je dostigla poslednje stepene savršenstva. No, i u tom slučaju vrline nisu u stanju učiniti srce čistim bez dejstva i prisustva Duha Svetoga — Χωρίς τήν ένέρ?ειαν και παρο?σίαν τοϋ ‘Α?ίο? Πνεύματος. (= bez delanja i pomoći Duha Svetoga). Jer kovač, ma kako vešto umeo rukovati alatom, ništa ne može uraditi bez pomoći ognja; tako i čovek, makar učinio sve sa svoje strane za očišćenje srca, koristeći radi tog cilja vrline kao alat, bez pomoći ognja Duha Svetoga, sav rad njegov ostaje besplodan i nekoristan, pošto sam njegov rad nema snage da očisti dušu od nečistote i prljavštine.[13]

 


NAPOMENE:

[1] Logos IV. 1. 2. Prepod. oca našeg Simeona Novog Bogoslova, Dela (na grčkom), izdanje Dionisija Zagorea, u Sirosu 1886.

[2] Logos XIII, 1.

[3] Logos XVIII, 1.

[4] Logos. XIX, 2.

[5] Logos, XXXVIII, 2

[6] Sr. Jevr. 1, 3

[7] 2 Kor. 3, 17

[8] Rm. 8, 17. 26

[9] Logos, LII, 1

[10] Sr. Jevr. 5, 14

[11] Logos, LXXX, 1.

[12] Mt. 5, 8.

[13] tamo, κεφάλαια πρακτικά καὶ θεολογικά, 82; str. 538.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *