NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

CRKVA – NEPREKIDNA PEDESETNICA
Pnevmatologija – Učenje o Svetom Duhu u Crkvi

 

Sv. Zlatoust

 

Sav u Duhu Svetom, Sveti Zlatoust je jedan od najbogonadahnutijih i najbogorečitijih svedoka svudaprisutnosti i svedelatnosti Duha Svetoga u vascelom Bogočovečanskom telu Crkve. Pavlovski osetljiv za sve što je Hristovo, on snažno oseća prisustvo i delatnost Duha Svetoga i u najtananijem trepetu i drhtaju tela Hristova = Crkve Hristove. I mi sa Njim osećamo da je Duh Sveti zaista kao duša Crkve svudaprisutan u svemu crkvenom: u svemu najmanjem i u svemu najvećem. Kroz Svetog Zlatousta se i oseća i saznaje i vidi i doživljuje istina: da je Crkva Hristova zaista Blagovest nad blagovestima i Potreba nad potrebama za ljudsko biće u svima svetovima. U njoj, jedino u njoj je i spasenje i ohristovljenje i obogočovečenje i otrojičenje i oboženje ljudskoga bića; i to uvek i samo u Trojičnom Božanstvu: od Oca kroz Sina u Duhu Svetom. To važi kako za srce Crkve tako i za najmanju ćelijicu u Bogočovečanskom telu Crkve.

Sveti Zlatoust svedoči ο Evanđelju u Crkvi: Mi govorimo ne svoje već ono što nam našaptava blagodat Duha Svetoga. Α blagodat Duha nikada ne biva mala i oskudna već velika, čudesna i dostojna milosrđa Darodavčeva.[1] Evanđelisti govore od Duha Svetoga; a koji govori od Duha Svetoga, ne govori ništa uzalud i bez razloga.[2] Da nije darova Svetoga Duha, ne bi bilo ni svetog krštenja, ni oproštaja grehova, ni opravdanja, ni osvećenja, ni usinovljenja; ne bismo bili pričasnici svetih tajni, jer bez blagodati Svetoga Duha ne bi moglo biti svete Tajne tela i krvi Spasove; ne bismo imali ni sveštenike, jer bez silaska Svetoga Duha ne može biti rukopoloženja.[3]

Na dan svete Pedesetnice Sveti Zlatoust blagovesti: Danas je Duh Sveti sišao na našu prirodu; Gospod je uzneo naše telo, i nizveo Duha Svetoga. Domostroj spasenja ο nama razdelili su među sobom Otac, Sin i Sveti Duh. Još nije prošlo desetak dana kako se uzneo Gospod Hristos, i već nam je On nisposlao duhovne darove, darove izmirenja. Da niko ne bi sumnjao i dvoumio da je Hristos po Vaznesenju izmirio sa nama Oca i umilostivio Ga, i da bi pokazao da je stvarno izmirio Oca sa našom prirodom, On nam je odmah poslao darove izmirenja. Tako, kada se neprijatelji izmire, oni razmenjuju darove između sebe. Eto, mi smo poslali veru — i otuda dobili darove; poslali smo poslušnost — i dobili opravdanje.[4]

Sveti Zlatoust blagovesti: Gospod nas je krstom Svojim izmirio sa Ocem. Α zašto Duh Sveti nije bio darovan pre raspeća? Zato što je vaseljena bila u gresima, u zloći, u neprijateljstvu i sramoti, pošto još nije bilo prineseno na žrtvu Jagnje, koje je uzelo na Sebe grehe sveta. Dakle: dok Gospod Hristos još nije bio raspet, dotle nije bilo ni izmirenja; a dok nije bilo izmirenja, dotle, po pravdi, nije bio nisposlan ni Duh. Nema sumnje, nisposlanje Duha je znak izmirenja. Α gde je sada Duh Sveti? u ono vreme Duh Sveti je pokazivao Sebe kroz znamenja i čudesa: mrtvi su vaskrsavali, gubavi se očišćavali… Α sada, čime ćemo dokazati da je Duh Sveti s nama? Nesumnjivo, Duh Sveti je s nama i u nama. Eto, On nas spasava banjom spacenja i obnovljenja.[5] On nas očišćuje, osvećuje, prosvećuje, oslobađa od svih poroka.[6] Da nije Duha Svetoga, ne bismo mogli Isusa nazvati Gospodom.[7] Da nije Duha Svetoga, onda u Crkvi ne bi bilo premudrosti i razuma.[8] Kada ne bi bilo Svetoga Duha, onda u Crkvi ne bi bilo pastira i učitelja, jer se i oni postavljaju Duhom Svetim.[9] Preko episkopa i sveštenika blagodat Duha Svetoga izvršuje tajanstvenu žrtvu — Svetu Evharistiju. Mada prisustvuje čovek, ali preko njega dela Bog. Na svetom prestolu ne zbiva se ništa ljudsko. Kada ne bi prisustvovao Duh, onda ne bi postojala Crkva. No pošto Crkva postoji, onda očigledno prisustvuje Duh.[10]

Nema sumnje, Duh Sveti je u telu Crkve ostvaritelj bogočovečanskog spasenja svakog ljudskog bića koje to uzaželi. On je nesumnjivo Spasitelj naš. Bez Njega nema spasenja. Sveti Zlatoust ο svetom prazniku Pedesetnice blagovesti: Danas su nam od čovekoljubivog Boga nisposlani veliki i ljudskom rečju neizrazivi darovi. Danas smo najzad stigli na sam vrh dobara, ušli u samu prestonicu svih praznika, prišli samom plodu obećanja Gospodnjeg. Gospod Hristos, koji se uzneo na nebo i sedi na carskom prestolu s desne strane Oca, danas nam daruje silazak Svetoga Duha, i preko Njega šalje nam s neba bezbrojna blaga. Nesumnjivo, sve što se odnosi na naše spasenje, uređeno je Duhom Svetim. Njime se mi oslobađamo ropstva, prizivamo u slobodu, uvodimo u usinovljenje, nanovo izgrađujemo, skidamo sa sebe teško i smrdljivo breme grehova; Duhom Svetim mi vidimo povorke sveštenika, imamo pukove učitelja; od tog su izvora i darovi Otkrivenja i darovi isceljenja; i svim ostalim, što obično ukrašava nju, Crkva se snabdeva otuda. Preko Duha Svetoga mi smo dobili otpuštenje grehova; preko Njega smo omili svaku nečistotu; po Njegovom daru, mi koji smo pritekli k blagodati, postali smo od ljudi anđeli, ne izmenivši svoju prirodu, nego što je daleko divnije, ostajući pri svojoj ljudskoj prirodi, mi vodimo život anđelski. Takva je sila Duha Svetoga.[11]

Svet Bogočovečanske vere je Trosunčano Božanstvo i čovek. Čoveka dele od Presvete Trojice bezbrojne beskonačnosti. Da bi ovladali njima veri je potreban Duh Sveti. Sveti Zlatoust blagovesti: Veri je potrebna pomoć i prisustvo Duha Svetoga, da bi ona ostala nepokolebljiva. Α pomoć Duha obično se daje za čist život i dobro vladanje. Stoga, ako želimo imati tvrdu veru, dužni smo voditi čist život, koji i oraspoložuje Duha Svetoga da obitava u nama i da podržava silu vere. Nemoguće je, zaista nemoguće, da se onaj koji vodi nečist život ne koleba i u veri.[12]

Sveti Zlatoust heruvimski blagovesti: Dostojna je divljenja ova stvar. Spasitelj dođe na zemlju i, dolazeći, donese Duha Svetoga, a ulazeći na nebo, uznese telo sveto, da bi dao svetu zalog spasenja, silu Duha Svetoga. Α kao drugi zalog spasenja sveta hrišćanin je dužan smatrati sveto telo Hristovo. Govoreći tako ja imam u vidu i tebe, i svako lice hrišćansko. Ja sam hrišćanin i Božji. Na kakom osnovu? Ja imam Duha Svetoga koji je s neba sišao. Hoćeš li drugi dokaz? Ja sam dobio s neba Duha Božijeg, ja imam siguran zalog spasenja. Kakav zalog? Gore — telo Njegovo, dole — Duha Svetoga u nama. Ti sumnjaš da smo mi Božiji. Bog i ljudi sjedinili su se u jedan rod. Po ovaploćenju Gospoda Hrista — preko Njegovog tela — sva Crkva postala je rod Hristu: i Pavle je rođak Hristu, i Petar, i svaki vernik, svi mi, svaki pobožni. Stoga i veli sveti apostol Pavle: Mi smo rod Božji.[13] I na drugom mestu On veli: Mi smo telo Hristovo i udi među sobom; mi smo udi tela njegova.[14] Drugim rečima, po telu, koje je Hristos primio, mi smo srodnici Njegovi. Tako dakle, imamo zalog Njegov — na nebu telo Njegovo, od nas pozajmljeno, i na zemlji — Duha Svetoga kaji obitava s nama. Nebo dobilo sveto telo, i zemlja primila Svetoga Duha. Došao Hristos — i doneo Svetoga Duha, uzišao — i uzneo naše telo.[15]

Jedno je Evanđelje Presvete Trojice. Otuda svako Lice Njeno na svoj ipostasni način blagovesti Sveto Evanđelje. Ο tome Zlatousti svetitelj govori: Kao što je Spasitelj, došavši na zemlju, postao dopuna Zakona i Proroka, tako je i Sveti Duh dopuna Evanđelja. Hristos, došavši, dopunio je Sobom ono što je bilo rečeno Ocem u Zakonu i ustima Proroka. Stoga apostol Pavle veli: Hristos je svršetak zakona.[16] Sveti Duh, došavši, dopunio je ono što je evanđelsko. Što je u Zakonu, to dopunjuje Hristos; a što je u učenju Hristovom, to dopunjuje Sveti Duh, ne zato što je Otac nesavršen, nego kao što se javio Hristos potvrđujući ono što je Očevo, tako se javio i Sveti Duh potvrđujući ono što je Sinovlje.[17]

Sveti Zlatoust blagovesti: Na telu i u telu ovaploćenog Boga Gospoda Hrista počiva vascela blagodat Svetoga Duha, a u ljudima samo delić, samo kaplja te blagodati. O Pedesetnici pak sva je vaseljena dobila od Svetoga Duha dar. Dar je počeo od Palestine, i raširio se na Egipat, Finikiju, Siriju… na sve zemlje. Po svakoj zemlji koju ozarava sunce širila se ta blagodat, ta kaplja, taj delić Duha Svetoga, i ispunio bogopoznanjem svu vaseljenu. Tom blagodaću činjena su znamenja, razrešavani su gresi svima. Ta kaplja, ta svepunoća blagodati Duha Svetoga dovoljna je na ovu vaseljenu, na sve vekove. I pritom ona ce ne smanjuje i ne istrošuje, nego sve ispunjava blagodatnim bogatstvom, a sama ni najmanje ne osiromašuje.[18]

U vascelom Bogočovečanskom domostroju spasenja, i u ličnom spasenju svakog člana Crkve, neminovno učestvuje božanskom delatnošću Svojom sam Duh Sveti kroz svete tajne i svete vrline. Zlatousti bogomudrac blagovesti: Gospod Hristos za nas, u duhu i telu Svom, prima Duha premudrosti i razuma, znanja i pobožnosti, pokazujući nam u Sebi samom primer da su nama nužni takvi darovi Duha Božija. Kao Gospod On se ne nuždava ovog primanja Duha, nego se Duh javlja u Njemu, da bi se dobročinstva Njegova otkrila nama. On se ovaplotio i učovečio ne po nekoj nuždi Svojoj nego jedino za to da ljude načini sinovima Božjim. Isto tako On je primio Duha Svetog ne od neke nevolje nego jedino za to da Duha Svetog izobilno daruje onima kojima je nužan.[19] Bilo je neophodno da se Duh Sveti javi nad ovaploćenim Bogom,[20] da bi se blagodat Duha utvrdila u nama preko tela Hristova.[21] Gospod prima moje telo, da bih ja smestio Njega — Boga Logosa; i On, primivši moje telo, daje mi Svetoga Duha, da bi, i dajući i primajući, podario meni riznicu života. On prima moje telo, da bi me oovetio; daje mi Svetoga Duha, da bi me spasao.[22]

Čovek raspolaže silom koja nizvodi u dušu. Boga — Duha Svetoga. Ta sila je vera. Među vrlinama, ona je — svevrlina. Iz nje se roje sve vrline, i žive njome, i besmrtuju njome. Sveti Zlatoust blagovesti: Vernik je ne onaj koji veruje svemu nego koji veruje Bogu. Ostavi ispitivanje i primi veru. Vera prosvećuje sve, vera osvećuje sve, vera čini čoveka dostojnim Duha Svetoga. Vera je puna svete sile. Gde je vera, tamo je i sila; a gde je neverje, tamo je i nemoć. Vera — početak dobara; vera — izvor dobara.[23]

U Bogočovečanskom domostroju spasenja svespasonosna sila Duha Svetoga, zvana blagodat, ima razne nazive. Sveti Zlatoust blagovesti: Blagodat Svetoga Duha u Sv. Pismu naziva se nekad ognjem, nekad vodom. I to pokazuje da takvi nazivi izražavaju ne Njegovo biće već samo Njegovo dejstvo, delatnost, energiju, jer se Duh Sveti, kao biće nevidljivo i jednorodno, ne sastoji iz raznih suština. Naziva se Duh Sveti ognjem — za označenje toplote blagodati, koju On izaziva, i istrebljenja grehova; a vodom — da se izrazi čistota i obnovljenje koje On daje dušama koje Ga primaju.[24]

Duh Sveti se daje za delotvornu hristočežnjivost i posvedočenu hristoljubivoost. Sveti Zlatoust blagovesti: Apostoli su najpre ostavili sve što su imali. Stoga oni ο Pedesetnici dobijaju Svetoga Duha, kada su već obelodanili svoju vrlinu. Sa silaskom Svetoga Duha na njih, Apostoli su se izmenili i uzdigli iznad svega telesnoga; jer gde se javlja Duh Sveti, tamo se i blato pretvara u zlato.[25]

Sabornost u Crkvi je zakon, propisan Duhom Svetim i ostvarivan Njime. Dokaz? Prvi Apostolski Sabor u Jerusalimu. U njegovoj se odluci veli: „nađe za dobro Duh Sveti i mi“.[26] Sveti Zlatoust blagovesti: Veli se: „Duh Sveti i mi“, da ne bi pomislili da je to učenje ljudsko. Ne, to je zakon Duha Svetoga.[27]

Izuzetnu ljubav Svoju prema nama Bog je pokazao davši nam Duha Svetoga. Sveti Zlatoust blagovesti: Bog nam je darovao najveće blago, darovao ne nebo, ne zemlju, ne more, već ono što je dragocenije od svega toga, — On je ljude učinio anđelima, sinovima Božjim, braćom Hristovom. Α koje je to blago? Duh Sveti. Pritom, sila ljubavi Božije otkriva se naročito u tome što nam je Bog to blago darovao ne polako i ne malo po malo, nego nam je odjednom izlio sav izvor blaga, i to pre naših podviga.[28] Nada je uzrok svih blaga. Ona se daje od Duha Svetoga. Ali se ona daje Njime, ako i mi učinimo nešto sa svoje strane. Α to nešto jeste vera.[29] Nadom i verom mi ćemo i Duha Svetog privući. I kada On dođe, sačuvaće sva blata. Kao što se život naš podržava hranom, a hrana stvara život, tako, ako imamo dobra dela, imaćemo i Duha Svetoga; a ako imamo Duha Svetoga, imaćemo i dobra dela. ,I obratno: ako nemamo dobrih dela, Duh Sveti odleće od nas; a ako se lišimo Duha Svetoga, onda ćemo biti hromi i za dobra dela.[30] Potrebna je ne samo vera nego i duhovni život, da bismo mogli zadržati u sebi Duha Svetoga, danoga nam jednom. Za nas Duh Sveti je sve i sva — Πνεύμα πάντα παρ’ nμiν. Gospod Hristos čini silom Duha Svetoga znake i čudesa preko svetih apostola. Jednom rečju: sve što apostoli blagoveste, čine, čudotvore, sve to vrši Hristos, sve to vrši Duh Sveti.[31]

Nema sumnje, prvorazredna je istina Svetog Otkrivenja: Duh Sveti je glavna stvaralačka i ujedinilačka sila u Bogočovečanskom telu Crkve Hristove. Sveti Zlatoust bogonadahnuto blagovesti: Kao što telo i glava sačinjavaju jednoga čoveka, tako i Crkva i Hristos jesu jedno. Kao što naše telo jeste nešto jedno, tako i Crkva i Hristos jesu jedno. Kao što naše telo jeste nešto jedno, mada se sastoji iz mnogih udova, tako i u Crkvi svi mi sačinjavamo nešto jedno, iako se ona sastoji iz mnogih članova, no oni mnogi jesu jedno telo. Na koji način? Duhom Svetim. Jer jednim Duhom mi se svi krstismo u jedno telo, bili Jevreji, ili neznabošci, ili robovi, slobodni.[32] To znači: jedan Duh sastavio je od nas jedno telo i preporodio nas, jer nije jednim Duhom kršten jedan a drugim drugi. Jer nije samo Duh koji nas je krstio jedan, nego i ono u što nas je krstio, tojest radi čega nas je krstio jeste jedno, pošto smo se mi krstili ne radi toga da sačinjavamo razna tela, već da bismo svi mi potpuno sačinjavali jedno telo među sobom, tojest krstili smo se da bismo svi mi bili jedno telo. I ti si telo kao ja, i ja sam telo kao ti, i svi mi imamo jednu i istu Glavu — Gospoda Hrista, i rodili smo se istovetnim krštenjem, stoga i sačinjavamo jedno i isto telo. Sa tog razloga svi se mi i napojismo jednim i istim Duhom, udostojismo se jedne i iste blagodati.[33] Novi Zavet nam je ne samo darovao život, nego nam je podario i Duha Svetoga koji daje život, što je važnije i od samog života. u stvari, Novi Zavet je „služba Duha Svetoga — ή διακονία τοΰ Πνεύματος (= služenje Duha Svetoga).[34]

Bogočovečanski domostroj spasenja daje nam se od Svete Trojice: sav je od Nje, i sav u Njoj. Gospod Hristos ga je izvršio na zemlji. Duh Sveti ga ostvaruje u svakome verniku posebno, i u svima vernicima saborno; i to u Bogočovečanskom telu Hristovom — Crkvi, po meri svačije hristočežnjive revnosti u bogočovečanskom življenju, življenju u Hristu i Hristom. Sveti Zlatoust blagovesti: Bogomudri apostol Pavle naziva Duha Svetoga zalogom našega spasenja.[35] Zalog se daje kao jemstvo da će sve isplatiti. Gospod Hristos nam je kupio spasenje, i zasada dan nam je samo zalog. Α zašto nije dao sve odmah? Zato što mi sa svoje strane nismo ispunili sve. Mi smo poverovali, — to je samo početak, i On nam je darovao zalog. Α kada veru pokažemo u delima, tada će nam On dati sve. Bog nam je darovao Svoga Sina — zalog mira i izmirenja, i iz Njega Svetoga Duha. Ne potvrđujemo li veru delima, mi samim tim, isključujemo sebe iz reči obećanja. Kada bismo se prisajedinili Duhu Svetom, kako treba, onda bismo i nebo videli i svoje buduće spasenje tamo.[36]

Prema bezgraničnom i svebogatom Duhu Božjem naš ljudski duh je puki siromašak. To je izuzetno očigledno kada je u pitanju poznanje Boga, Njegovih tajni. Tu je našem ubogom duhu ljudskom uvek potrebna pomoć Svetoga Duha. Bogomudri duhonosac Sveti Zlatoust blagovesti: Tajne Božije mogu shvatiti samo oni koji su se prisajedinili Svetome Duhu i udostojili se velike blagodati. Duh Sveti otkriva sve i razjašnjava same tajne Božije. Znanje tajni Božijih pripada jedino Duhu Svetom, koji „ispituje dubine Božije“.[37] I ni anđeo, ni arhanđeo, niti ikakva stvorena sila neće nam dati taj dar. To je plod Otkrivenja, i tu su izlišna sva umovanja. I mi, ako bismo poznali Boga kako treba; ako bismo Ga poznali od Onoga od koga Ga treba poznavati — od samoga Duha Svetoga, onda mi ne bismo više ni u šta sumnjali.[38]

Sve što je u Crkvi od Svete Trojice, sve je to Sveto Predanje, besmrtno i večno, i sve je to radi spasenja našeg, radi obogočovečenja našeg, radi otrojičenja našeg. I to bescen blago čuva se svebudnim čuvarem i ostvariteljem spasenja našeg — Svetim Duhom Hristovim. I samo Svetim Duhom Spasovim sam sveblagi Gospod Hristos postaje naš, u svima svetovima besmrtno i večito naš. Po svetom Zlatoustu, sve se to čuva Svetim Duhom „koji živi u nama“.[39]Ljudska duša i ljudska sila nisu u stanju same po sebi sačuvati takva blaga poverena nam. Zašto? Zato što je οκo nas mnogo razbojnika, duboka tama, đavo vreba i spletkari, i mi ne znamo u koji će čas u koje vreme on napasti na nas. Kako ih možemo sačuvati? Duhom Svetim, tojest ako budemo imali u sebi Duha. Α On će biti s nama, ako ne odbacimo blagodati Njegove. On je naš bedem, On — naša ograda, On — naše utočište. No da bismo Ga zadržali u sebi, ne treba da Ga odgonimo od sebe rđavim delima.[40]

U ličnosti Gospoda Hrista sve ljudsko došlo je do svoga božanskog, do svoga bogočovečansko savršenstva. I sva tvorevina Božja krenula je evanđelskim putem ka bogočovečanskom savršenstvu kroz bogočovečanska sredstva. Sveti Zlatoust blagovesti: Prema Starom Zavetu u dan Pedesetnice bio je dat Zakon, prema novoj blagodati — bila je data poseta Svetoga Duha; u ovaj dan Mojsije je primio tablice Zakona; — u ovaj dan hor Apostola je primio silazak Svetoga Duha. Na Sinaju Bog je bio vidljiv kao oganj; kada se Duh Sveti javio Apostolima, — javio se u vidu ognja, razdeljenog na ognjene jezike. Duh Sveti ne deli se po Svojoj prirodi već razdeljuje Svoja dejstva, Svoje energije, Svoje sile, Svoje darove. Ne deli se Duh Sveti, nego On deli darove, kao što svedoči sveti Apostol.[41] Duh Sveti javlja se u vidu ognjenih jezika. Zašto jezika? Zato što su Apostoli imali ispuniti svu vaseljenu propoveđu u kojoj je imao delati Duh Sveti. Zašto ognjeni? Zato što je trnje neznabožja bilo po svoj vaseljeni, i Spasitelj šalje ognjene jezike koji sagorevaju trnje neznabožja.[42] Vaznesenje Gospoda na nebo služi kao zalog silaska Svetoga Duha. Onima koji su primili Isusa trebalo je da prime i silazak Svetoga Duha, da bi učenje bogopoznanja išlo po najsavršenijem putu. Primivši ljudsku prirodu i svojstveno ljudima obličje, Gospod Isus je pripremio ljude za primanje Svetoga Duha.[43] I Duh Sveti je sišao, kada se naša priroda uznela na nebo, ili bolje reći — na carski presto.[44] Darovanje Svetoga Duha bilo je najveće od svih čudesa, i sva ostala su radi toga jedino i bila ustrojena.[45]

 


NAPOMENE:

[1] Ο statuama, Beseda I, 7; Ρ. gr. t. 49, col. 17.

[2] Ο izdajstvu Jude, II, 2; R. gr. t. 49, col. 422.

[3] Ο vaskrsenju mrtvih, 8; Ρ. gr. t. 50, col. 430.

[4] Na sv. Pedesetnicu, Beseda Ι, 2; Ρ. gr. t. 50, col. 456

[5] Tit. Z, 3—5.

[6] 1 Kop. 6, 9—11.

[7] 1 Kop. 12, 3.

[8] 1 Kor. 12, 8.

[9] D. A. 20, 28.

[10] tamo, Beseda I, 3. 4; col. 456. 547. 458. 459.

[11] tamo, Beseda II, 1; col. 463. 464. 465.

[12] Beseda na reči Apostola: „Imajući onaj isti duh vere“, 9; R. gr. t. 51, col. 280.

[13] D. Α. 17, 29

[14] 1 Kor. 12, 27; Εφ. 5, 30

[15] Beseda na Vaznesenje, 16; R. gr. t. 52, col. 789.

[16] Sr. Rm. 10, 4.

[17] Beseda ο Sv. Duhu, 10; R. gr. t. 52, col. 825.

[18] Beseda na Psalme, Bes. 44, 2. 3; R. gr. t. 55, col. 186.

[19] Tolkovanje na Proroka Isaiju, gl. XI, 2; tom šestoj, knj.pervaja, S. — Peterburg, 1900.

[20] Sr. Jn. 31—34.

[21] tamo, gl. LXI; str. 364.

[22] Sv. Zlatoust, Reč na dan Rođenja Hristova; R. gr. t. 56 col. 389. Ρ. gr. t. 56, col. 421.

[23] On, Beseda na reči: Kakvom vlašću to činiš? (Mt. 21, 23);

[24] Besede na Evanđelje Sv. Jovana Bogoslova, Beseda 32, 1; R. gr. t. 59, col. 183.

[25] Besede na Dela Apostolska, Beseda IV, 2, 3; R. gr. t. 60, col. 44. 46.

[26] D. A. 15, 28.

[27] tamo, Beseda XXXIII, 3; col. 342.

[28] Besede na Poslan. Rimljanima, Beseda IX, 3; R. gr. t. 60. col. 470.

[29] Sr. Rm. 15, 13.

[30] tamo, Beseda XXVIII, 2; col. 651.

[31] tamo, Beseda XXIX, 2; col. 655. 656.

[32] 1 Kor. 12, 13.

[33] Besede na 1 Kor., Beseda XXX, 1. 2; R. gr. t. 61, col. 250. 252.

[34] Besede na 2 Kor., Beseda VII, 2; R. gr. t. 61, col. 443.

[35] Εf. 1, 14.

[36] Beseda na Efesc., II, 2; R. gr. t. 62, col. 18. 19.

[37] 1 Kor. 2, 10.

[38] Beseda III, 1; col. 24.

[39] 2 Tm. 1, 14.

[40] Beseda na 2 Tim., III, 1; col. 613.

[41] 1 Kor. 12, 11.

[42] Beseda na Sv. Pedesetnicu; R. gr. t. 64, 933. 934. 935.

[43] Beseda na Sv. Pedesetnicu; R. gr. t. 64, col. 417.

[44] Beseda na Ev. Mat., I, 1; R. gr. t. 57, col. 15.

[45] tamo,Beseda XI, 6; ool. 199.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *