Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Св. Златоуст

 

Сав у Духу Светом, Свети Златоуст је један од најбогонадахнутијих и најбогоречитијих сведока свудаприсутности и сведелатности Духа Светога у васцелом Богочовечанском телу Цркве. Павловски осетљив за све што је Христово, он снажно осећа присуство и делатност Духа Светога и у најтананијем трепету и дрхтају тела Христова = Цркве Христове. И ми са Њим осећамо да је Дух Свети заиста као душа Цркве свудаприсутан у свему црквеном: у свему најмањем и у свему највећем. Кроз Светог Златоуста се и осећа и сазнаје и види и доживљује истина: да је Црква Христова заиста Благовест над благовестима и Потреба над потребама за људско биће у свима световима. У њој, једино у њој је и спасење и охристовљење и обогочовечење и отројичење и обожење људскога бића; и то увек и само у Тројичном Божанству: од Оца кроз Сина у Духу Светом. То важи како за срце Цркве тако и за најмању ћелијицу у Богочовечанском телу Цркве.

Свети Златоуст сведочи ο Еванђељу у Цркви: Ми говоримо не своје већ оно што нам нашаптава благодат Духа Светога. Α благодат Духа никада не бива мала и оскудна већ велика, чудесна и достојна милосрђа Дародавчева.[1] Еванђелисти говоре од Духа Светога; а који говори од Духа Светога, не говори ништа узалуд и без разлога.[2] Да није дарова Светога Духа, не би било ни светог крштења, ни опроштаја грехова, ни оправдања, ни освећења, ни усиновљења; не бисмо били причасници светих тајни, јер без благодати Светога Духа не би могло бити свете Тајне тела и крви Спасове; не бисмо имали ни свештенике, јер без силаска Светога Духа не може бити рукоположења.[3]

На дан свете Педесетнице Свети Златоуст благовести: Данас је Дух Свети сишао на нашу природу; Господ је узнео наше тело, и низвео Духа Светога. Домострој спасења ο нама разделили су међу собом Отац, Син и Свети Дух. Још није прошло десетак дана како се узнео Господ Христос, и већ нам је Он ниспослао духовне дарове, дарове измирења. Да нико не би сумњао и двоумио да је Христос по Вазнесењу измирио са нама Оца и умилостивио Га, и да би показао да је стварно измирио Оца са нашом природом, Он нам је одмах послао дарове измирења. Тако, када се непријатељи измире, они размењују дарове између себе. Ето, ми смо послали веру — и отуда добили дарове; послали смо послушност — и добили оправдање.[4]

Свети Златоуст благовести: Господ нас је крстом Својим измирио са Оцем. Α зашто Дух Свети није био дарован пре распећа? Зато што је васељена била у гресима, у злоћи, у непријатељству и срамоти, пошто још није било принесено на жртву Јагње, које је узело на Себе грехе света. Дакле: док Господ Христос још није био распет, дотле није било ни измирења; а док није било измирења, дотле, по правди, није био ниспослан ни Дух. Нема сумње, ниспослање Духа је знак измирења. Α где је сада Дух Свети? у оно време Дух Свети је показивао Себе кроз знамења и чудеса: мртви су васкрсавали, губави се очишћавали… Α сада, чиме ћемо доказати да је Дух Свети с нама? Несумњиво, Дух Свети је с нама и у нама. Ето, Он нас спасава бањом спаceњa и обновљења.[5] Он нас очишћује, освећује, просвећује, ослобађа од свих порока.[6] Да није Духа Светога, не бисмо могли Исуса назвати Господом.[7] Да није Духа Светога, онда у Цркви не би било премудрости и разума.[8] Када не би било Светога Духа, онда у Цркви не би било пастира и учитеља, јер се и они постављају Духом Светим.[9] Преко епископа и свештеника благодат Духа Светога извршује тајанствену жртву — Свету Евхаристију. Мада присуствује човек, али преко њега дела Бог. На светом престолу не збива се ништа људско. Када не би присуствовао Дух, онда не би постојала Црква. Но пошто Црква постоји, онда очигледно присуствује Дух.[10]

Нема сумње, Дух Свети је у телу Цркве остваритељ богочовечанског спасења сваког људског бића које то узажели. Он је несумњиво Спаситељ наш. Без Њега нема спасења. Свети Златоуст ο светом празнику Педесетнице благовести: Данас су нам од човекољубивог Бога ниспослани велики и људском речју неизразиви дарови. Данас смо најзад стигли на сам врх добара, ушли у саму престоницу свих празника, пришли самом плоду обећања Господњег. Господ Христос, који се узнео на небо и седи на царском престолу с десне стране Оца, данас нам дарује силазак Светога Духа, и преко Њега шаље нам с неба безбројна блага. Несумњиво, све што се односи на наше спасење, уређено је Духом Светим. Њиме се ми ослобађамо ропства, призивамо у слободу, уводимо у усиновљење, наново изграђујемо, скидамо са себе тешко и смрдљиво бреме грехова; Духом Светим ми видимо поворке свештеника, имамо пукове учитеља; од тог су извора и дарови Откривења и дарови исцељења; и свим осталим, што обично украшава њу, Црква се снабдева отуда. Преко Духа Светога ми смо добили отпуштење грехова; преко Њега смо омили сваку нечистоту; по Његовом дару, ми који смо притекли к благодати, постали смо од људи анђели, не изменивши своју природу, него што је далеко дивније, остајући при својој људској природи, ми водимо живот анђелски. Таква је сила Духа Светога.[11]

Свет Богочовечанске вере је Тросунчано Божанство и човек. Човека деле од Пресвете Тројице безбројне бесконачности. Да би овладали њима вери је потребан Дух Свети. Свети Златоуст благовести: Вери је потребна помоћ и присуство Духа Светога, да би она остала непоколебљива. Α помоћ Духа обично се даје за чист живот и добро владање. Стога, ако желимо имати тврду веру, дужни смо водити чист живот, који и орасположује Духа Светога да обитава у нама и да подржава силу вере. Немогуће је, заиста немогуће, да се онај који води нечист живот не колеба и у вери.[12]

Свети Златоуст херувимски благовести: Достојна је дивљења ова ствар. Спаситељ дође на земљу и, долазећи, донесе Духа Светога, а улазећи на небо, узнесе тело свето, да би дао свету залог спасења, силу Духа Светога. Α као други залог спасења света хришћанин је дужан сматрати свето тело Христово. Говорећи тако ја имам у виду и тебе, и свако лице хришћанско. Ја сам хришћанин и Божји. На каком основу? Ја имам Духа Светога који је с неба сишао. Хоћеш ли други доказ? Ја сам добио с неба Духа Божијег, ја имам сигуран залог спасења. Какав залог? Горе — тело Његово, доле — Духа Светога у нама. Ти сумњаш да смо ми Божији. Бог и људи сјединили су се у један род. По оваплоћењу Господа Христа — преко Његовог тела — сва Црква постала је род Христу: и Павле је рођак Христу, и Петар, и сваки верник, сви ми, сваки побожни. Стога и вели свети апостол Павле: Ми смо род Божји.[13] И на другом месту Он вели: Ми смо тело Христово и уди међу собом; ми смо уди тела његова.[14] Другим речима, по телу, које је Христос примио, ми смо сродници Његови. Тако дакле, имамо залог Његов — на небу тело Његово, од нас позајмљено, и на земљи — Духа Светога каји обитава с нама. Небо добило свето тело, и земља примила Светога Духа. Дошао Христос — и донео Светога Духа, узишао — и узнео наше тело.[15]

Једно је Еванђеље Пресвете Тројице. Отуда свако Лице Њено на свој ипостасни начин благовести Свето Еванђеље. Ο томе Златоусти светитељ говори: Као што је Спаситељ, дошавши на земљу, постао допуна Закона и Пророка, тако је и Свети Дух допуна Еванђеља. Христос, дошавши, допунио је Собом оно што је било речено Оцем у Закону и устима Пророка. Стога апостол Павле вели: Христос је свршетак закона.[16] Свети Дух, дошавши, допунио је оно што је еванђелско. Што је у Закону, то допуњује Христос; а што је у учењу Христовом, то допуњује Свети Дух, не зато што је Отац несавршен, него као што се јавио Христос потврђујући оно што је Очево, тако се јавио и Свети Дух потврђујући оно што је Синовље.[17]

Свети Златоуст благовести: На телу и у телу оваплоћеног Бога Господа Христа почива васцела благодат Светога Духа, а у људима само делић, само капља те благодати. О Педесетници пак сва је васељена добила од Светога Духа дар. Дар је почео од Палестине, и раширио се на Египат, Финикију, Сирију… на све земље. По свакој земљи коју озарава сунце ширила се та благодат, та капља, тај делић Духа Светога, и испунио богопознањем сву васељену. Том благодаћу чињена су знамења, разрешавани су греси свима. Та капља, та свепуноћа благодати Духа Светога довољна је на ову васељену, на све векове. И притом она ce не смањује и не истрошује, него све испуњава благодатним богатством, а сама ни најмање не осиромашује.[18]

У васцелом Богочовечанском домостроју спасења, и у личном спасењу сваког члана Цркве, неминовно учествује божанском делатношћу Својом сам Дух Свети кроз свете тајне и свете врлине. Златоусти богомудрац благовести: Господ Христос за нас, у духу и телу Свом, прима Духа премудрости и разума, знања и побожности, показујући нам у Себи самом пример да су нама нужни такви дарови Духа Божија. Као Господ Он се не нуждава овог примања Духа, него се Дух јавља у Њему, да би се доброчинства Његова открила нама. Он се оваплотио и учовечио не по некој нужди Својој него једино за то да људе начини синовима Божјим. Исто тако Он је примио Духа Светог не од неке невоље него једино за то да Духа Светог изобилно дарује онима којима је нужан.[19] Било је неопходно да се Дух Свети јави над оваплоћеним Богом,[20] да би се благодат Духа утврдила у нама преко тела Христова.[21] Господ прима моје тело, да бих ја сместио Њега — Бога Логоса; и Он, примивши моје тело, даје ми Светога Духа, да би, и дајући и примајући, подарио мени ризницу живота. Он прима моје тело, да би ме ооветио; даје ми Светога Духа, да би ме спасао.[22]

Човек располаже силом која низводи у душу. Бога — Духа Светога. Та сила је вера. Међу врлинама, она је — свеврлина. Из ње се роје све врлине, и живе њоме, и бесмртују њоме. Свети Златоуст благовести: Верник је не онај који верује свему него који верује Богу. Остави испитивање и прими веру. Вера просвећује све, вера освећује све, вера чини човека достојним Духа Светога. Вера је пуна свете силе. Где је вера, тамо је и сила; а где је неверје, тамо је и немоћ. Вера — почетак добара; вера — извор добара.[23]

У Богочовечанском домостроју спасења свеспасоносна сила Духа Светога, звана благодат, има разне називе. Свети Златоуст благовести: Благодат Светога Духа у Св. Писму назива се некад огњем, некад водом. И то показује да такви називи изражавају не Његово биће већ само Његово дејство, делатност, енергију, јер се Дух Свети, као биће невидљиво и једнородно, не састоји из разних суштина. Назива се Дух Свети огњем — за означење топлоте благодати, коју Он изазива, и истребљења грехова; а водом — да се изрази чистота и обновљење које Он даје душама које Га примају.[24]

Дух Свети се даје за делотворну христочежњивост и посведочену христољубивоост. Свети Златоуст благовести: Апостоли су најпре оставили све што су имали. Стога они ο Педесетници добијају Светога Духа, када су већ обелоданили своју врлину. Са силаском Светога Духа на њих, Апостоли су се изменили и уздигли изнад свега телеснога; јер где се јавља Дух Свети, тамо се и блато претвара у злато.[25]

Саборност у Цркви је закон, прописан Духом Светим и оствариван Њиме. Доказ? Први Апостолски Сабор у Јерусалиму. У његовој се одлуци вели: „нaђe за добро Дух Свети и ми”.[26] Свети Златоуст благовести: Вели се: „Дух Свети и ми”, да не би помислили да је то учење људско. Не, то је закон Духа Светога.[27]

Изузетну љубав Своју према нама Бог је показао давши нам Духа Светога. Свети Златоуст благовести: Бог нам је даровао највеће благо, даровао не небо, не земљу, не море, већ оно што је драгоценије од свега тога, — Он је људе учинио анђелима, синовима Божјим, браћом Христовом. Α које је то благо? Дух Свети. Притом, сила љубави Божије открива се нарочито у томе што нам је Бог то благо даровао не полако и не мало по мало, него нам је одједном излио сав извор блага, и то пре наших подвига.[28] Нада је узрок свих блага. Она се даје од Духа Светога. Али се она даје Њиме, ако и ми учинимо нешто са своје стране. Α то нешто јесте вера.[29] Надом и вером ми ћемо и Духа Светог привући. И када Он дође, сачуваће сва блата. Као што се живот наш подржава храном, а храна ствара живот, тако, ако имамо добра дела, имаћемо и Духа Светога; а ако имамо Духа Светога, имаћемо и добра дела. ,И обратно: ако немамо добрих дела, Дух Свети одлеће од нас; а ако се лишимо Духа Светога, онда ћемо бити хроми и за добра дела.[30] Потребна је не само вера него и духовни живот, да бисмо могли задржати у себи Духа Светога, данога нам једном. За нас Дух Свети је све и сва — Πνεύμα πάντα παρ’ nμiν. Господ Христос чини силом Духа Светога знаке и чудеса преко светих апостола. Једном речју: све што апостоли благовесте, чине, чудотворе, све то врши Христос, све то врши Дух Свети.[31]

Нема сумње, прворазредна је истина Светог Откривења: Дух Свети је главна стваралачка и ујединилачка сила у Богочовечанском телу Цркве Христове. Свети Златоуст богонадахнуто благовести: Као што тело и глава сачињавају једнога човека, тако и Црква и Христос јесу једно. Као што наше тело јесте нешто једно, тако и Црква и Христос јесу једно. Као што наше тело јесте нешто једно, мада се састоји из многих удова, тако и у Цркви сви ми сачињавамо нешто једно, иако се она састоји из многих чланова, но они многи јесу једно тело. На који начин? Духом Светим. Јер једним Духом ми се сви крстисмо у једно тело, били Јевреји, или незнабошци, или робови, слободни.[32] То значи: један Дух саставио је од нас једно тело и препородио нас, јер није једним Духом крштен један а другим други. Јер није само Дух који нас је крстио један, него и оно у што нас је крстио, тојест ради чега нас је крстио јесте једно, пошто смо се ми крстили не ради тога да сачињавамо разна тела, већ да бисмо сви ми потпуно сачињавали једно тело међу собом, тојест крстили смо се да бисмо сви ми били једно тело. И ти си тело као ја, и ја сам тело као ти, и сви ми имамо једну и исту Главу — Господа Христа, и родили смо се истоветним крштењем, стога и сачињавамо једно и исто тело. Са тог разлога сви се ми и напојисмо једним и истим Духом, удостојисмо се једне и исте благодати.[33] Нови Завет нам је не само даровао живот, него нам је подарио и Духа Светога који даје живот, што је важније и од самог живота. у ствари, Нови Завет је „служба Духа Светога — ή διακονία τοΰ Πνεύματος (= служење Духа Светога).[34]

Богочовечански домострој спасења даје нам се од Свете Тројице: сав је од Ње, и сав у Њој. Господ Христос га је извршио на земљи. Дух Свети га остварује у свакоме вернику посебно, и у свима верницима саборно; и то у Богочовечанском телу Христовом — Цркви, по мери свачије христочежњиве ревности у богочовечанском живљењу, живљењу у Христу и Христом. Свети Златоуст благовести: Богомудри апостол Павле назива Духа Светога залогом нашега спасења.[35] Залог се даје као јемство да ће све исплатити. Господ Христос нам је купио спасење, и засада дан нам је само залог. Α зашто није дао све одмах? Зато што ми са своје стране нисмо испунили све. Ми смо поверовали, — то је само почетак, и Он нам је даровао залог. Α када веру покажемо у делима, тада ће нам Он дати све. Бог нам је даровао Свога Сина — залог мира и измирења, и из Њега Светога Духа. Не потврђујемо ли веру делима, ми самим тим, искључујемо себе из речи обећања. Када бисмо се присајединили Духу Светом, како треба, онда бисмо и небо видели и своје будуће спасење тамо.[36]

Према безграничном и свебогатом Духу Божјем наш људски дух је пуки сиромашак. То је изузетно очигледно када је у питању познање Бога, Његових тајни. Ту је нашем убогом духу људском увек потребна помоћ Светога Духа. Богомудри духоносац Свети Златоуст благовести: Тајне Божије могу схватити само они који су се присајединили Светоме Духу и удостојили се велике благодати. Дух Свети открива све и разјашњава саме тајне Божије. Знање тајни Божијих припада једино Духу Светом, који „испитује дубине Божије”.[37] И ни анђео, ни арханђео, нити икаква створена сила неће нам дати тај дар. То је плод Откривења, и ту су излишна сва умовања. И ми, ако бисмо познали Бога како треба; ако бисмо Га познали од Онога од кога Га треба познавати — од самога Духа Светога, онда ми не бисмо више ни у шта сумњали.[38]

Све што је у Цркви од Свете Тројице, све је то Свето Предање, бесмртно и вечно, и све је то ради спасења нашег, ради обогочовечења нашег, ради отројичења нашег. И то бесцен благо чува се свебудним чуварем и остваритељем спасења нашег — Светим Духом Христовим. И само Светим Духом Спасовим сам свеблаги Господ Христос постаје наш, у свима световима бесмртно и вечито наш. По светом Златоусту, све се то чува Светим Духом „који живи у нама”.[39]Људска душа и људска сила нису у стању саме по себи сачувати таква блага поверена нам. Зашто? Зато што је οκо нас много разбојника, дубока тама, ђаво вреба и сплеткари, и ми не знамо у који ће час у које време он напасти на нас. Како их можемо сачувати? Духом Светим, тојест ако будемо имали у себи Духа. Α Он ће бити с нама, ако не одбацимо благодати Његове. Он је наш бедем, Он — наша ограда, Он — наше уточиште. Но да бисмо Га задржали у себи, не треба да Га одгонимо од себе рђавим делима.[40]

У личности Господа Христа све људско дошло је до свога божанског, до свога богочовечанско савршенства. И сва творевина Божја кренула је еванђелским путем ка богочовечанском савршенству кроз богочовечанска средства. Свети Златоуст благовести: Према Старом Завету у дан Педесетнице био је дат Закон, према новој благодати — била је дата посета Светога Духа; у овај дан Мојсије је примио таблице Закона; — у овај дан хор Апостола је примио силазак Светога Духа. На Синају Бог је био видљив као огањ; када се Дух Свети јавио Апостолима, — јавио се у виду огња, раздељеног на огњене језике. Дух Свети не дели се по Својој природи већ раздељује Своја дејства, Своје енергије, Своје силе, Своје дарове. Не дели се Дух Свети, него Он дели дарове, као што сведочи свети Апостол.[41] Дух Свети јавља се у виду огњених језика. Зашто језика? Зато што су Апостоли имали испунити сву васељену проповеђу у којој је имао делати Дух Свети. Зашто огњени? Зато што је трње незнабожја било по свој васељени, и Спаситељ шаље огњене језике који сагоревају трње незнабожја.[42] Вазнесење Господа на небо служи као залог силаска Светога Духа. Онима који су примили Исуса требало је да приме и силазак Светога Духа, да би учење богопознања ишло по најсавршенијем путу. Примивши људску природу и својствено људима обличје, Господ Исус је припремио људе за примање Светога Духа.[43] И Дух Свети је сишао, када се наша природа узнела на небо, или боље рећи — на царски престо.[44] Даровање Светога Духа било је највеће од свих чудеса, и сва остала су ради тога једино и била устројена.[45]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Ο статуама, Беседа I, 7; Ρ. gr. t. 49, col. 17.

[2] Ο издајству Јуде, II, 2; Р. gr. t. 49, col. 422.

[3] Ο васкрсењу мртвих, 8; Ρ. gr. t. 50, col. 430.

[4] Нa св. Педесетницу, Беседа Ι, 2; Ρ. gr. t. 50, col. 456

[5] Тит. З, 3—5.

[6] 1 Kop. 6, 9—11.

[7] 1 Kop. 12, 3.

[8] 1 Кор. 12, 8.

[9] Д. А. 20, 28.

[10] тамо, Беседа I, 3. 4; col. 456. 547. 458. 459.

[11] тамо, Беседа II, 1; col. 463. 464. 465.

[12] Беседа на речи Апостола: „Имајући онај исти дух вере”, 9; Р. gr. t. 51, col. 280.

[13] Д. Α. 17, 29

[14] 1 Кор. 12, 27; Εφ. 5, 30

[15] Беседа на Вазнесење, 16; Р. gr. t. 52, col. 789.

[16] Ср. Рм. 10, 4.

[17] Беседа ο Св. Духу, 10; Р. gr. t. 52, col. 825.

[18] Беседа на Псалме, Бес. 44, 2. 3; Р. gr. t. 55, col. 186.

[19] Толкованје на Пророка Исаију, гл. XI, 2; том шестој, књ.перваја, С. — Петербург, 1900.

[20] Ср. Јн. 31—34.

[21] тамо, гл. LXI; стр. 364.

[22] Св. Златоуст, Реч на дан Рођења Христова; Р. gr. t. 56 col. 389. Ρ. gr. t. 56, col. 421.

[23] Oн, Беседа на речи: Каквом влашћу то чиниш? (Мт. 21, 23);

[24] Беседе на Еванђеље Св. Јована Богослова, Беседа 32, 1; Р. gr. t. 59, col. 183.

[25] Беседе на Дела Апостолска, Беседа IV, 2, 3; Р. gr. t. 60, col. 44. 46.

[26] Д. А. 15, 28.

[27] тамо, Беседа XXXIII, 3; col. 342.

[28] Беседе на Послан. Римљанима, Беседа IX, 3; Р. gr. t. 60. col. 470.

[29] Ср. Рм. 15, 13.

[30] тамо, Беседа XXVIII, 2; col. 651.

[31] тамо, Беседа XXIX, 2; col. 655. 656.

[32] 1 Кор. 12, 13.

[33] Беседе на 1 Кор., Беседа XXX, 1. 2; Р. gr. t. 61, col. 250. 252.

[34] Беседе на 2 Кор., Беседа VII, 2; Р. gr. t. 61, col. 443.

[35] Εф. 1, 14.

[36] Беседа на Ефесц., II, 2; Р. gr. t. 62, col. 18. 19.

[37] 1 Кор. 2, 10.

[38] Беседа III, 1; col. 24.

[39] 2 Тм. 1, 14.

[40] Беседа на 2 Тим., III, 1; col. 613.

[41] 1 Кор. 12, 11.

[42] Беседа на Св. Педесетницу; Р. gr. t. 64, 933. 934. 935.

[43] Беседа на Св. Педесетницу; Р. gr. t. 64, col. 417.

[44] Беседа на Ев. Мат., I, 1; Р. gr. t. 57, col. 15.

[45] тамо,Беседа XI, 6; ool. 199.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома