NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

EKLISIOLOGIJA – UČENJE O CRKVI
Crkva, Svetajna Hristova – Blagovest o Crkvi i životu u Njoj

Bogočovečanski Organizam

 

Po svemu, organizam Crkve je najsloženiji organizam za koji duh ljudski zna. Zašto? Zato što je to jedinstven bogočovečanski organizam, u kome sve božanske i čovečanske sile sačinjavaju jedno sveharmonično telo. Samo je svemudri i svemoćni Bogočovek, Gospod Hristos, mogao sve to sastaviti i složiti u jedno telo, Svoje telo, kome je On — glava, večna glava. Sav život u tom čudesnom i čudotvornom telu vodi i rukovodi On, čudesni i čudotvorni Bog i čovek. Svaki delić ovoga tela živi celim telom, ali i celo telo živi u svakom svom deliću. Svi žive kroz svakoga i u svakome, ali i svaki živi kroza sve i u svima. Svaki delić raste zajedničkim rastom tela, ali i celo telo raste rastom svakog delića. Svete mnogobrojne deliće tela, sve te organe, sve te udove, sva ta čula, sve te ćelijice sjedinjuje u jedno večnoživo bogočovečansko telo sam Gospod Hristos, usklađujući delatnost svakoga delića sa celokupnim sabornim životom tela. A svaki delić radi „po meri“ svojih sila. Silu pak svakog člana Crkve sačinjavaju evanđelske vrline. Evanđelska delatnost svakog člana Crkve, iako potpuno posebna i lična, uvek je svestrano saborna, zajednička, opšta. Jer se utapa u sveopštu delatnost celoga tela. I dok svojom evanđelskom delatnošću čovek preobražava sebe rastući u Hristu, dotle Gospod Hristos tu njegovu delatnost pretvara u opštu, sabornu energiju, i tako „čini da telo raste na sazidanje samoga sebe u ljubavi“[1]. U stvari, delatnost svakog člana Crkve je uvek ličnosaborna, ličnokolektivna. I kada izgleda da radi samo za sebe (na primer, usamljeničko podvizavanje pustinjaka), član Crkve uvek radi za celinu. Takvo je ustrojstvo bogočovečanskog organizma Crkve, koji uvek vodi i rukovodi sam Gospod Hristos.

Živeći u Crkvi kao živi delić njen, hrišćanin u stvari živi Glavom Crkve, samim Gospodom Hristom: „iz koga sve telo pomoću zglavaka i sveza držano i sastavljano, raste rastom Božjim — αϋξει τήν αΰξη6ιν τοΰ Θεού“[2].

 


NAPOMENE:

[1] Εf. 4, 16.

[2] Kol. 2, 19.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *