Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Св. Григорије Богослов

 

Богоумни Свети Григорије Богослов, сав у Богу, казује нам света тајанства Божија. Благовестећи вечну истину Богочовечанског домостроја спасења, он вели: Дух Свети, иако је један, ипак дарови нису једнаки, јер нису једнаки примаоци Духа. Дарови се дају по мери вере — κατά την άναλογίαν της πίστεwς.[1] Говорећи на празник Педесетнице, Свети Богослов благовести: Ми празнујемо силазак Светога Духа — коначно остварење обећања, испуњење наде, тајанство огромно и узвишено. Завршавају се телесна дела Христова, или боље рећи дела Његова која се односе на Његов боравак у телу на земљи, а настају дела Светога Духа.[2] Дух Свети делао је најпре у Анђелским и Небеским Силама, — у њима који су први после Бога и око Бога: јер њихово савршенство и сјај, и ненагињање или непокретност ка злу, нису ни од кога другог до од Светога Духа. Затим је Дух Свети делао у Оцима и Пророцима, од којих су неки преко виђења видели и познали Бога, а други и предсказали будућност, уколико је то Дух Свети насликавао у уму њиховом, те су они оно што се имало догодити у будућности гледали као да се већ збива на њихове очи. Јер таква је сила Духа Светога. После тога, Дух Свети је делао у Христовим ученицима. И то трократно, у колико су они били у стању примити, и у три различита времена: до прослављења Христова страдањем, по прослављењу Васкрсењем, и по Вазнесењу на небо; такође и по извршењу домостроја спасења давањем њима Духа Светога удахнућем,[3] и најзад данашњим раздељивањем огњених језика, које и празнујемо. Но прво је било нејасно, друго је јасније, а данашње савршенијe: јер је Дух Свети присутан не само делањем — као раније, већ суштаствено присуствује, и такорећи саборави и заједно живи.

Јер као што је Син разговарао с нама посредством тела тако је и Духу Светоме доликовало да се јави у телесном облику и када је Христос узишао у славу Своју, тада је Дух Свети сишао к нама.[4] Дух Свети јавља се у виду језика по сродству са Речју = Логосом; у виду огњених језика. Јер Бог је наш oгањ који спаљује[5] безбожје.[6] Дух Свети се излива, по речи пророка, на. свако тело, тојест на сваког верника. Дух Свети вечно саборави са достојнима, и сада — у временском животу, и после — са онима који су се удостојили небеских блага, ако потпуно сачувамо Њега у себи својим добрим живљењем, а не будемо Га удаљавали од себе у оној мери у којој грешимо.[7]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Orat. 32, 11; Ρ. gr. t. 36, col, 188 AB

[2] cоl. 436 АΒ.

[3] Jн. 20, 22.

[4] Orat. 41, 11; Ρ. gr. t. 36, col. 444 Α—C.

[5] Јевр. 12, 29.

[6] тамо, col. 445 Α.

[7] тамо, col. 445 D; 448 Α.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома