NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

CRKVA – NEPREKIDNA PEDESETNICA
Pnevmatologija – Učenje o Svetom Duhu u Crkvi

 

Sv. Vasilije Veliki

 

Duhonosac bogočovečanskih srazmera, Sveti Vasilije Veliki, bogonadahnuto nam opisuje obitavanje i svespasonosnu delatnost Svetoga Duha u tajanstvenom telu Crkve. Οn blagovesti: Duh Sveti obitava u svima, no naročito obelodanjuje silu svoju u onima koji su čisti od strasti, ali ne u onima u kojih je bogolikost duše pomračena grehovnim nečistotama.[1] Duh Sveti je naš stražar. Kada duša donosi roda dostojnog večnih žitnica, Duh boravi s njom, čuva je i odbija zamke nečastivoga. Ali kada ona proizvodi otrovne rodove, tada je Duh napušta i nju satiru grehovne pomisli i skotske želje.[2] Ko stupa u borbu sa iskušenjima, njemu je, radi ozarenja Duhom, neophodno podvižništvo, upražnjavanje svetih vrlina.[3] Obitavanje Duha jeste obitavanje Hrista.[4] Pričešćujući se Duhom Svetim, tvar se obnavlja, pošto je, lišena Duha, ostarila.[5] Duh Sveti svagda konačno završava sve što proishodi od Boga Oca kroz Sina.[6] Sve što govori Otac, govori kroz Sina u Duhu Svetom.[7] Duh Sveti je darovao Sebe svemu mnoštvu Nebeskih Sila, i svemu mnoštvu pravednika. Sve živi vascelom silom Njegovom. I svaki od Svetaca kroz Njega je bog; jer je rečeno njima od Boga: Rekoh: bogovi ste i sinovi Višnjega svi.[8] Bog Svece naziva bogovima (Ps. 49, 1; 83, 8).[9]

Ovog Duha Svetog izobilno je izlio pa nas Bog kroz Isusa Hrista. Ovaj Božji Duh obilato obitava u razumnoj duši, ako ne želi da po nehatu odstupi od same sebe. Α duša, koja se približava k Njemu i na neki način sjedini sebe sa Njim čuje: Ko se Gospoda drži, jedan je Duh s Gospodom (1 Kor. 6, 17).[10] Duh Sveti je nepristupan po prirodi, i lako smestiv po dobroti; iako sve ispunjava Svojom silom. ipak se daje samo dostojnima, i to ne svima podjednako, nego Svoju silu razdeljuje svakome po meri njegove vere. Duh Sveti je jednostavan po suštini, mnogovrstan u silama; sav prisustvuje u svakome, i sav je svuda. Kroz Duha Svetog biva uzlaženje srca, rukovodstvo nemoćnih, usavršavanje napredujućih. Duh obasipajući svetlošću očišćene od svake prljavštine, kroz opštenje ca Sobom čini ih duhovnima. I kao što blistava i prozračna tela, kada na njih padne zrak svetlosti, cama postaju svetozarna, i iz sebe izzračuju novi zrak, tako duhonosne duše, ozarene Duhom Svetim, same postaju duhovne, i izlivaju blagodat na druge. Otuda — predznanje budućnosti, razumevanje tajni, postignuće sakrivenoga, razdavanje darova, nebesko življenje, molitveno slavoslovljenje sa Anđelima, beskrajno veselje, življenje u Bogu, i krajnji cilj svih želja: oboženje.[11]

Sveti Vasilije blagovesti: Sav Bogočovečanski domostroj spasenja, izvršen velikim Bogom i Spasiteljem našim Isusom Hristom, prepun je Duha Svetoga. Duh Sveti je saprisutan i sadelatan svemu Spasiteljevom. Isto tako, upravljanje Crkvom očigledno se i nesumnjivo vodi Duhom Svetim. Jer je rečeno: Bog postavi u Crkvi prvo Apostole, drugo Proroke, tpeće Učitelje, a potom Čudotvorce, onda darove isceljivanja, pomaganja, upravljanja, različne jezike.[12] Jer ovaj poredak ustanovljen je sa razdeljivanjem darova Duha Svetoga. Sile Nebeske utvrdile su se Duhom Svetim. Jer od Duha Svetog darovano je Silama i opštenje sa Bogom, i nesklonost ka grehu, i življenje u blaženstvu. Dolazak Hristov — i Duh prethodi. Bog u telu — i Duh je neodvojiv. Sve sile, darovi, isceljenja — od Duha Svetoga. Demoni se izgone Duhom. I sve tako redom u Bogočovečanskom domostroju spasenja.[13] Uopšte, nema dara koji bi bez Svetoga Duha sišao k tvari, jer smo od Gospoda i Spasa našeg naučeni u Evanđelju da ni jednu jedinu reč u zaštitu vere Hristove nije moguće izreći bez sudelovanja Duha Svetoga (Mt. 10, 20).[14]

Po apostolskoj blagovesti Svetog Vasilija Velikog duhovnim se naziva ko živi ne po telu nego je rukovođen Duhom Božjim i naziva se sinom Božjim, i postaje nalik na lik Sina Božjeg. I kao što je sila vida u zdravom oκu, tako je i delanje Duha Svetog ν očišćenoj duši. Ni iako Duh Sveti svagda obitava u dostojnima, ipak On dela samo u slučaju potrebe, ili u proroštvima, ili u isceljenjima, ili u drugim delatnostima sila. Duh Sveti je vaistinu mesto svetaca, i svetac je vlastito mesto Duha, i obitalište i hram. Mi dobijamo pomoć od Duha Svetog po meri naše čistote od greha.[15]

Nama se daje život od Boga kroz Hrista u Duhu Svetom. Bog živi u nama kroz Duha. Usavršene u vrlini nazivamo bogovima; ta se usavršenost postiže kroz Duha Svetog. Obitavanje Duha Svetog jeste obitavanje Hrista.[16] Vrhovno načelo svete sabornosti crkvene dato je na svu večnost kroz Bogočovečnost od Prvog Svetog Sabora Apostolskog. Ravnoapostolni Sveti Vasilije Veliki blagovesti: Apostoli govore: „Nađe za dobro Duh Sveti i mi“.[17] Oni to govore ne stavljajući sebe u isti red sa vlašću Apostola, nego podčinjavajući sebe Duhu, kao Njime tada naučeni. To oni izražavaju izjavljujući da je u njih jedno znanje, jedna misao, jedna vlast sa Duhom. Tako i reči: „nađe za dobro Duh“ jeste dato od Gospoda ozakonjenje Crkvi, proglašen službeno od Apostola zakon.[18]

Ο očiglednoj i čudotvornoj svudaprisutnosti i svedelatnosti Svetoga Duha, Sveti Vasilije bogonadahnuto svedoči: Duh Sveti ispunjuje Anđele, ispunjuje Arhanđele, osvećuje Sile, oživljava sve i sva. On, razdeljivan svakoj tvarn, biva priman od svake tvari po njenoj meri, ne smanjuje se od mnoštva udeoničara. Duh Sveti svima daje Svoju blagodat, no Sam ostaje neumanjiv i nedeljiv. On sve prosvećuje na poznanje Boga, nadahnjuje proroke, umudruje zakonodavce, posvećuje sveštenike, okrepljuje careve, usavršava pravednike, ukrašava poštene, dodeljuje dar isceljivanja, oživljava mrtve, oslobađa sužnje, usinjuje tuđince. To On čini kroz rođenje odozgo. Ako uzme carinika verujućeg, On ga načini Evanđelistom.[19] Ako bude u ribaru, On ga učini Bogoslovom. Ako nađe kajućeg se gonitelja, On ga načini Apostolom neznabožaca, propovednikom vere, sasudom izabranim.[20] Njime slabi postaju jaki, siromasi se obogaćuju. Njime neuki ljudi postaju mudriji od mudraca. Pavle je slab, ali prisustvom Duha Svetoga „čalme i ubruščići znojavi od tela njegova“ isceljivahu od bolesti.[21] I sam Petar beše odeven slabim telom, ali, blagodaću Duha koja je obitavala u njemu, senka tela njegova isceljivaše bolesnike osenjivane njome.[22] Siromasi behu Petar i Jovan, jer ne imađahu srebra i zlata, nego davahu zdravlje koje je dragocenije od mnogoga zlata.[23] Jovan nije znao svetovnu mudrost, ali je javljao blagovesti u koje ne može pronicati nikakva mudrost. Duh Sveti i na nebu obitava, i zemlju ispunjava; svuda prisustvuje, i ničim se ne obuhvata. Sav u svakome obitava, i sav je sa Bogom.[24]

Čudotvorni duhonosac Sveti Vasilije blagovesti: Duh Sveti se daje svakome po meri vere njegove.[25] Dok ne stanemo držati sve zapovesti Gospodnje, nemojmo očekivati da ćemo se udostojiti Duha Svetoga.[26] Sin i Duh Sveti su izvor svetinje; od Duha Svetoga osvećuje se svaka razumna tvar, po meri njene vrline.[27] Osvećuje, oživljuje, prosvećuje, teši, i sve slično proizvodi podjednako Otac i Sin i Duh Sveti. I niko neka ne pripisuje vlast osvećenja isključivo delatnosti Duha Svetoga. U dostojnima biva podjednako od Oca i Sina i Svetoga Duha sve: svaka blagodat i sila, putovođstvo, život, uteha, obesmrćenje, oslobođenje, i svako drugo dobro koje silazi na nas.[28]

 


NAPOMENE:

[1] Tumač. na pror. Isaiju, Predgovor, str. 6; Tvorenii Sv. Vasiliя Vel., čast vtora; Moskva, 1853.

[2] tamo str. 31—32; sr. str

[3] tamo str. 56. 35

[4] On, Protiv Evnomija, knj. V, str. 191; Tvoren. čast tret.

[5] tamo str. 192.

[6] tamo str. 193.

[7] tamo str. 224.

[8] Ps. 81, 6.

[9] tamo str. 227. 228.

[10] tamo str. 229. 230.

[11] Ο Svetome Duhu — Svetom Amfilohiju, glava 9; Tvoreniя čast tret. str. 265 266. 267; Moskva, 1853.

[12] 1 Kor. 12, 28.

[13] tamo, gl. 16, str. 291. 292; gl. 19. str. 306.

[14] tamo, gl. 24. str. 318.

[15] tamo, gl. 26, str. 325. 326. 328. 329.

[16] Rm. 8, 9. 10.

[17] D. A. 15, 28.

[18] Sv. Vasilije Vel., Protiv Evnomija, gl. 3, str. 138. 139. 191; gl. 5, str. 203. 204

[19] Mt. 9, 9,

[20] D. A. 9, 15.

[21] D. A. 19, 12

[22] D. A. 5, 15.

[23] D. A. 3, 6—8.

[24] De fide. 3; col. 469 Β. C. D; col. 472 Α.; Ρ. gr. t. 31.

[25] Pravila opširno izložena, pitanje 7, 2; Ρ. gr. t. 31, col. 932 A.

[26] Cp. Jn. 14. 15—17. — Pravila kratko izložeia, pitanje 204; Ρ. gr. t. 31, col. 1218 B.

[27] Sv. Vasilije, Pisma; 8 Pismo Kesarijskim monasima; 18; Tvorenii Sv. Vas. V., čast, šest; Moskva, 1847.

[28] Pismo 181; Evstatiju; str. 22—23; Tvoren. čast. sed. str. 22—23.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *