NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

CRKVA – NEPREKIDNA PEDESETNICA
Pnevmatologija – Učenje o Svetom Duhu u Crkvi

 

Sv. Atanasije Veliki

 

Nema sumnje, Bogočovek Gospod Hristos je Alfa i Omega, Početak i Svršetak u vascelom Bogočovečanskom domostroju spasenja sveta. Pa i sam Silazak Svetoga Duha na Bogočovečansko telo Crkve uslovljen je ovaploćenjem Boga Logosa. Zbog Bogočoveka, i radi Bogočoveka, Duh Sveti silazi u Bogočovečansko telo Crkve, da bi članovi Crkve mogli Njime ostvarivati, i ostvariti, spasenje kroz oboženje. To je Bogočovečanski uslov silaska Svetoga Duha i Njegove celokupne delatnosti u telu Crkve, uvek sabesmrtan Crkvi i savečan. Tu istinu svedoči nam bogonosni i bogonošeni „Otac Pravoslavlja“, Sv. Atanasije Veliki, vaistinu „Trinaesti Apostol“ Crkve Hristove, vaistinu ravan Apostolima u ovome kao i u svemu ostalome. On bogonadahnuto blagovesti:

„Logos postade telo“,[1] da bi i telo bilo prineseno za sve, i mi, postavši zajedničari Duha Njegova, mogli biti oboženi, što mi ne bismo postigli na drugi način da se On nije obukao u naše tvarno telo. Jer na taj način mi smo se već stali nazivati ljudima Božjim i ljudima u Hristu. Ali kao što mi, primivši Duha, ne gubimo svoju sopstvenu suštinu; tako i Gospod, radi nas postavši čovek i ponevši na Sebi telo, ostade i nadalje Bog; jer On ne umanji Sebe oblačenjem u telo, već naprotiv On i telo oboži i učini besmrtnim.[2]

Gde je Gospod Hristos, tu je neminovno i Duh Sveti. Α Gospod Hristos je svagda sav u telu Svom — Crkvi. Stoga je u Njoj i sam Duh Sveti. Α Njegova je glavna delatnost i blagovest: svedočiti u svima svetovima ο Bogočoveku Gospodu Hristu i ο Njegovom domostroju spasenja. Svedočanstva su Njegova bogočovečanski istinita i stvarna, i uvek u kategoriji Bogočovečnosti. Sveti Atanasije svedoči apostolski nepogrešivo: Kada se Gospod, kao čovek, krsti u Jordanu, mi se u Njemu i Njime omivamo; i kada On prima Duha, mi kroz Njega postajemo duhoprimci.[3] Logos je davalac Duha Svetoga; a na Jordanu osvećuje se telo Njegovo, pošto je On postao čovek. Osvećenje, izvršeno nad Gospodom kao nad čovekom, izvršilo se Njime nad svima ljudima. Logos daje Duha Svetoga dostojnima.[4] Nema sumnje, Bog Logos je u Starom Zavetu, do Svog očovečenja, davao svetima Duha Svetoga; a postavši čovek osvećuje sve Duhom Svetim, i govori učenicima: Primite Duha Svetoga.[5] On i daje i prima Duha Svetoga: daje kao Bog Logos, prima kao čovek.[6]

Za nas ljude sve tajne i sve blagovesti života i sveta, Boga i čoveka, oličene su i date i objašnjene u nebozemnoj Svetajni — čudesnom Bogočoveku Gospodu Isusu. Pa i tajna Duha Svetoga.[7] Sveti Atanasije blagovesti: Kime i preko koga treba da se daje Duh Sveti, ako ne preko Sina, po što je On Duh Sina? Zar bi mi mogli ikada primiti Duha, da Logos nije postao čovek? Zbog Sina i Sinom mi nismo u telu nego u Duhu; jer Duh Božji živi u nama.[8] Bića stvorena osvećuju se Duhom preko zajedničarenja sa Sinom.[9] Kroz ohristovljenje biva i oduhovljenje; sve su vrline i sve svete tajne organski povezane i jednosušne.

Apostolska je blagovest: Duhom Svetim mi obitavamo u Bogu i Bog u nama.[10] Da, po danoj nam blagodati Duha mi obitavamo u Bogu i Bog u nama. I pošto Duh koji obitava u nama jeste Božiji, to i mi, imajući u sebi Duha, s pravom se smatra da obitavamo u Bogu i da Bog obitava u nama. Međutim, bez Duha Svetog mi smo tuđi Bogu i daleko od Njega. Kroz opštenje pak sa Duhom Svetim, mi se sjedinjujemo sa Božanstvom. Stoga, biti nam u Ocu nije naše nego nalazećeg se i obitavajućeg u nama Duha Svetog dok Ga čuvamo u nama ispovedanjem vere. Α od Duha Svetog otpada se zbog poroka.[11] Oni koji pogrešno —— (rđavo, nepravilno) rasuđuju ο Duhu Svetom, ne rasuđuju pravilno καλώς— (zdravo, kako treba) ni ο Sinu. Α kada bi pravilno — (pravoslavno, istinito) rasuđivali o Logosu, onda bi zdravo — rasuđivali i ο Duhu, koji od Oca ishodi, i svojstven je Sinu, i od Sina se daje učenicima i svima koji veruju u Njega. Pogrešno učeći ο Duhu Svetom, jeretici nemaju zdravu veru ni u Oca. Jer koji se protive Duhu Svetom, odriču i Sina;[12] a koji god odriče Sina ni Oca nema (1 Jn. 2, 23).[13]

Na kraju svih krajeva, u Bogočovečanskom domostroju spasenja sve se svodi na podvig otrojičenja, jer se sve zbiva od Oca kroz Sina u Duhu Svetom. To je osnovna misao — bogomisao Svetog Atanasija Velikog: Duhom Svetim Otac kroz Sina privodi sve savršenstvu i obnovljenju.[14] Apostolska je vera: sveta i blažena Trojica je nerazdeljiva, i jeste jedna Sama sa Sobom. Kada se spomene Otac, Njemu su sapostojeći Njegov Logos (= Sin),i u Sinu Duh. I ako se spomene Sin, onda u Sinu je Otac, i Duh nije van Logosa. Jer jedna se blagodat ispunjuje od, Oca kroz Sina u Duhu Svetom. I jedno Božanstvo: „Jedan Bog koji je nad svima, i kroza sve, i u svima“.[15]

Sveti Atanasije blagovesti: Kada se prosvećujemo Duhom, tada nas Hristos prosvećuje Njime. Jer je rečeno: Beše svetlost istinita koja obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet.[16] Jedno je osvećenje: ono biva od Oca kroz Sina u Duhu Svetom.[17] Mi se postepeno ohristovljujemo — „dok obličje Hristovo ne postane u nama“.[18] Kroz svete tajne i svete vrline mi postajemo „zajedničari Božje prirode“.[19]U stvari, sva tvar postaje zajedničar Boga Logosa u Duhu Svetom. I radi Duha Svetoga svi se mi nazivamo zajedničari Božiji — μκτοχοι τoϋ Οεοϋ.[20] Gospod Hristos, Sin Božji sjedinjuje nas sa Ocem Duhom Svetim koji je u Njemu.[21] Oni u kojima obitava Duh Sveti postižu oboženje Duhom Svetim. I Duh Sveti nas čini bogovima — Oεοποιεϊ. Otac sve tvari i obnavlja Logosom u Duhu Svetom. Logos u Duhu Svetom udostojava slave tvar, obožujući je i usinovljujući privodi je Ocu.[22]

Nema sumnje, po apostolskoj blagovesti Svetog Atanasija Velikog, sav bogočovečanski život članova Crkve nije ništa drugo do trojedan podvig: ohristovljenja, oboženja, otrojičenja kroz svete tajne i svete vrline, uvek prepune Presvetom Trojicom, uvek vođene i rukovođene Ocem kroz Sina u Duhu Svetom. Svojim otrojičenim umom Sveti Atanasije blagovesti: Sveta Trojica uvek je slična Sebi, nerazdeljiva po prirodi, i jedna je Njena delatnost. Jer Otac sve tvori Logosom u Duhu Svetom. Tako se očuvava jedinstvo Svete Trojice. Tako se propoveda u Crkvi: jedan Bog koji je nad svima, i kroza sve, i u svima,[23] — nad svima, kao Otac, početak i izvor; kroza sve — Logosom; a u svima — u Duhu Svetom. Blaženi Pavle, učeći ο jedinstvu Svete Trojice, piše Korinćanima α duhovnim darovima, i sve ih vozglavljuje —— Bogom Ocem, govoreći: Darovi su različni, ali je Duh jedan. I različne su službe, ali je jedan Gospod. I različne su sile, ali je jedan Bog koji čini sve u svemu.[24] Jer ono što Duh Svakome dodeljuje, to se daje od Oca Logosom, jer sve što pripada Ocu pripada i Sinu. Stoga i ono što Sin daje u Duhu jeste dar Oca. I kada je u nama Duh, tada je u nama Logos koji daje Duha, a u Logosu i Otac. Na taj način se ispunjuje reč: doći ćemo ja i Otac, i u njega. ćemo se nastaniti.[25] Davana od Svete Trojice blagodat i dar daje se od Oca kroz Sina u Duhu Svetom, jer kao što blagodat, darovana Sinom jeste od Oca, tako davanje darova nama biva u Duhu Svetom. Na taj način, i time, pokazuje se jedna delatnost Svete Trojice. Jer ništa ne dolazi u biće i ne zbiva se drukčije nego samo kroz Sina u Duhu Svetom. Kada u nekome obitava Duh Sveti, to pokazuje da je u njemu i Logos koji daje Duha Svetoga. Tako, kada je na Svetu Djevu Mariju sišao Logos, tada je sišao i Duh Sveti, i Logos je u Duhu Svetom obrazovao i načinio Sebi telo, želeći sjediniti sa Sobom i prineti Ocu tvar i primiriti sa Sobom sve što je na nebu i što je na zemlji.[26]

Otac tvori sve Logosom u Duhu; jer gde je Logos, tamo je i Duh. I ono što Logos tvori — ima silu bića od Duha kroz Logos. Jer Duh nije izvan Logosa, nego, obitavajući u Logosu, preko Njega obitava u Bogu, te se tako darovi daju u Svetoj Trojici. Bog je taj koji čini sve u svima.[27] Jer sam Otac dela i daje sve kroz Logosa u Duhu.[28]

 


NAPOMENE:

[1] Jn. 1, 14.

[2] Poslanica ο odlukama Nikejskog Sabora, 14; R. gr. t. 25. col. 440 CD.

[3] Contra arian., Orat. I, 47; P. gr. t. 26, col. 109 A.

[4] tamo, col. 109 S.

[5] Jn. 20, 22.

[6] tamo, I, 48; col. 112 S.

[7] 1 Tm. 3, 16.

[8] Rm. 8, 9.

[9] Contra arian., Orat. III, 1; Ρ. gr. ι. 26. col. 324 C.

[10] 1 Jn. 4, 13.

[11] tamo. III, 24. 25; col. 372 A. B; col. 376 C.

[12] D. A. 7, 51.

[13] Sv. Atanasije Veliki, Ad Serap. Epist. I, 2; Ρ. gr. t. 26, sh>1. 533. Ρ. gr. t. 26, col. 533 B.

[14] tamo, I, 9; col. 553 B.

[15] Εf. 4, 6. — Tamo 1, 14; col. 565 Α. Β.

[16] Jn 1, 9.

[17] tamo I, 19. 20; col. 573 Β; sol. 577 C.

[18] Gal. 4, 19.

[19] 2 Petr. 1, 4.

[20] 1 Kop. 3, 16. 17.

[21] 1 Jn. 4, 13

[22] tamo. I. 23. 24. 25; col. 585 V; 588 A; 589 V.

[23] Ef. 4, 6.

[24] 1 Kor. 12, 4—6.

[25] Jn. 14, 23.

[26] tamo, I, 28. 29. 31; col. 596 A; 600 A. V. S; 601 A; 604 A.

[27] 1 Kor. 12, 4—6.

[28] tamo, III, 5; col. 632 V; 633 A.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *