NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

CRKVA – NEPREKIDNA PEDESETNICA
Pnevmatologija – Učenje o Svetom Duhu u Crkvi

 

Silazak Sv. Duha

 

Prvi životopis Duha Svetoga u rodu ljudskom dat je u Delima Apostolskim. Dat u Bogočovečanskom telu Crkve Hristove. Počinje u punoći svojoj na dan Svete Pedesetnice; počinje, i od tada neprekidno traje, i trajaće kroz sva vremena i kroza svu večnost. Sav bogočovečanski život Crkve, u svima njegovim nebozemnim srazmerama, vodi i rukovodi Duh Sveti. U Evanđelju Gospoda Hrista sve se svodi na? — „Obećanje Očevo“.[1] Α „obećanje“ je? — Silazak Duha Svetoga na Crkvu, na Bogočovečansko telo Hristovo: i sva Njegova svečudesna delatnost, počev od svetog krštenja pa kroz sve svete tajne i svete vrline: krštenja = oboženja, ohristovljenja, obogočovečenja, otrojičenja, spasenja.[2] U krštenju Duhom Svetim čoveku se kao besmrtnom bogolikom biću daje sve potrebno za večni život u zemaljskom i nebeskom svetu: daje mu se i večni program večnoga života i sve sile, potrebne čoveku za njegovo beskrajno bogočovečansko usavršavanje u vremenu i u večnosti.[3] Duh Sveti i jeste ta svemoćna, sveubedljiva, sveusavršavajuća i svepobedna sila Bogočoveka Hrista, koja sišavši u telo Crkve kao duša, oživotvorava bogočovečanskom večnošću vascelo telo Crkve.[4] Sveti Zlatoust blagovesti: Evanđelje nam kazuje šta je Gospod Hristos uradio i rekao, a Dela Apostolska — šta je Duh Sveti rekao i uradio.[5]

Spasiteljevo Evanđelje spasenja Duh Sveti ostvaruje u svakome članu Crkve kroz svete tajne i svete vrline. Delatnost Duha Svetog u telu Crkve je prirodni produžetak Bogočovekove delatnosti. Jer, po rečima Blaženog Teofilakta, Duh Sveti, kao jednoprirodan sa Gospodom Hristom, i dela i saprisustvuje u telu Crkve.[6] Zato je delanje Duha Svetog raznoliko i mnogostrano.[7] Duhom Svetim naučismo se savršenom bogopoznanju, radi toga i bi silazak Svetoga Duha.[8] Duh Sveti „napuni svu kuću“,[9] po svetim Ocima to znači: Duh Sveti ispuni vascelo telo Crkve, bi dat vascelom telu Crkve.[10]

Silazak Svetoga Duha „kao duvanje silnoga vetra“ i u vidu ognjenix jezika[11] pokazuje da je Duh Sveti neuhvatljiv i neobuhvatljiv: ispunjuje vascelo biće čovekovo, i u istο vreme je sav u svemu i sav izvan svega. Njega niko ne može ni raspeti, ni ubiti. Sveti Zlatoust blagovesti: Reči: „kao duvanje silnoga vetra“ pokazuju: da ništa neće biti u stanju protiviti se apostolima, nego da će oni razvejati kao prah svoje protivnike.[12]

U BogočovečanskomteluCrkveDuhSvetivršipomoćusvetihtajniisvetihvrlina u svakom članu Crkve ohristovljenje, oduhovljenje, obogočovečenje, oboženje, otrojičenje = spasenje po meri lične revnosti;[13] vrši, i svakoga vodi u srazmerno usavršavanje, iz sile u silu, iz vrline u vrlinu: da dostigne „u čovek savršena, u meru rasta visine Hristove“.[14] Sveti Zlatoust svedoči: Silaskom Svetoga Duha apostoli su se izmenili i uzdigli se iznad svega telesnoga, jer gde se javlja Duh Sveti, tamo se i blato pretvara u zlato.[15] Opet Sv. Zlatoust svedoči: Silaskom Svetoga Duha na apostole — apostoli su odjednom postali drugi ljudi, stali su prezirati bogatstvo, postali su neosetljivi za slavu, nedostupni ni gnjevu, ni požudi, i obreli se iznad svega; stekli su veliku jednomislenost, i među njima nikada više nije bilo, kao što je to bivalo ranije, ni zavisti, ni prepirke oko prvenstva, već naprotiv, u njima se zacarila svaka savršena vrlina.[16]

To što se na dan Svete Pedesetnice desilo sa apostolima, dešava se, u većoj ili manjoj meri, sa svima članovima Crkve. Oni se preobražavaju iz sile u silu, iz blagodati u blagodat, iz vrline u vrlinu, jer je: „blagodat i ο Pedesetnici i sada — jedna i ista“.[17]

Apostoli su, silaskom Svetoga Duha na njih, postali prvi blagodatni bogoljudi i potpuno shvatili šta je Isus Hristos, i stali Ga neustrašivo propovedati celome svetu: kao jedinog Spasitelja roda ljudskog pod nebom, kao jedinog Iskupitelja, kao jedinog Pobeditelja smrti, kao jedinog Vaskrsitelja, kao jedinog Vaznesitelja, kao jedinog Obožitelja, kao jedinog Obogočovečitelja, kao jedinog Otrojičitelja, kao Jedinog, vaistinu Jedinog Čovekoljupca. Njihova je besmrtna, i svedokazana, i svepokazana blagovest i stvarnost: nema ni u jednome drugome, osim u Gospodu Isusu, spasenja. Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mi mogli spasti.[18] Sve božansko, svo bogočovečansko, sve nadprirodno — sa vaskrslim Gospodom Hristom postaje prirodno: i to — Crkvom, Duhom Svetim, Trojicom Presvetom. Svo je nebo na zemlji — Crkvom, i sva je zemlja na nebu — Crkvom. Sav je Bog na zemlji — Crkvom, i sav je čovek na nebu — Crkvom. Besmrtna je istina za sve svetove: Crkva je Emanuil = s nama Bog, s nama Bogočovek.[19] Nova, Bogočovečanska stvarnost Crkvom je na zemlji. Nemoguće Crkvom postaje moguće kroz čudesnog Gospoda Isusa Hrista Bogočoveka i Njegovog Duha Svetog „Sve je moguće onome koji veruje“. U toj Bogočovečanskoj istini, u toj Bogočovečanskoj stvarnosti je najveći i najsavršeniji prevrat i preobraženje roda ljudskog na ovoj ođavoljenoj zvezdi Božjoj. Novi život, nove sile: Bog na zemlji među ljudima i sa ljudima; Bog u čoveku i u ljudima. To i jeste Bogočovek Gospod Hristos, a to i Crkva Njegova Duhom Svetim. U Crkvi: sve Božije postaje čovečije — Bogočovekom, i Njegovim bogočovečanskim svetim tajnama i bogočovečanskim svetim vrlinama, koje On zasađuje i neguje, vodi i rukovodi, i uzrasta Duhom Svojim Svetim. Da, da da: sve večne istine izviru iz jedne Sveistine; i opet: sve večne istine uviru u jednu Sveistinu. Α ta Sveistina jeste Presveta Trojica: Bog Otac, Bog Sin, Bog Duh Sveti.

Puni Duha Svetoga, apostoli čine neiskazana čudesa verom u Bogočoveka Gospoda Isusa: vladaju smrću, vaskrsavaju mrtve, neprekidno čudotvore, i sama Petrova senka i Pavlovi ubruščići isceljuju bolesnike.[20] Takvim čudotvornim silama oni vaskrsavaju iz mrtvih sve duše koje oni privode veri u vaskrslog Gospoda Isusa. Svi oni vode nebozemni bogočovečanski život: u svemu njihovom Bog je uvek na prvom mestu, a čovek na drugom, uvek na drugom. I za služenje oko trpeza oni postavljaju „ljude pune Duha Svetoga“.[21] Na Saboru u Jerusalimu objavljeno je, propisano je bogočovečansko načelo, bogočovečansko merilo sabornosti Crkve: „Nađe za dobro Duh Sveti i mi“.[22] Duh Sveti i osabornjuje srca svih vernih u jedno srce — saborno srce Crkve, i u jednu dušu — sabornu dušu Crkve.[23] Duh Sveti i vladike postavlja u Crkvi Hristovoj da pasu Crkvu Božiju koju Gospod Hristos steče krvlju Svojom.[24] Nema sumnje, u Delima Apostolskim je očigledna ova božanska istina: svuda i u svemu u Bogočovečanskom telu Crkve Hristove vlada bogočovečanski poredak, vođen i rukovođen Duhom Svetim, Duhom Bogočoveka Gospoda Isusa. Α to znači: sve u Crkvi biva od Oca kroz Sina u Duhu Svetom.

 


NAPOMENE:

[1] D Α. 1, 4.

[2] Cp. D. Α. 1, 5; Jn. 14, 16. 26.; 15, 26; 16, 7.

[3] Sr. D. A. 1, 8; Lk. 24, 49; 2 Petr. 1, 3.

[4] Sr. D. A. 1, 4. 5. 8. 22; 2, 22; 3, 15; 4, 33. 41. 42; 13, 31; 22, 15;26, 16.

[5] In Acta Apost., homil. 1, 5; col. 1.

[6] Expos. in Acta Apost. cap. 1, vers. 2; P. gr. t. 125, col. 504 C.

[7] tamo, cap. 1, vers 3, 4; col. 508 D — 509 Α — C.

[8] tamo, cap. 2, vers 1—4; col. 529 A — B.

[9] D. A. 2, 2.

[10] tamo, col. 532 B.

[11] D. A. 2, 2—4.

[12] tamo, homil. 4, 2; P. gr. t. 60, col. 45.

[13] Sv. Zlatoust veli: Apostol Pavle dobio je veliku blagodat Duha za revnost i veliko usrđe (tamo, homil. XX, 1; Ρ. gr. t. 60, col. 157).

[14] Εf. 4, 13.

[15] tamo, homil. IV, 3; co). 46.

[16] tamo, homil. Ι, 1; col. 15.

[17] tamo, homil. I, 6; col. 22

[18] D. Α. 4, 7—12.

[19] Mt. 1, 23.

[20] D. A. 9, 37-41; 5, 32—33; 5, 15—16; 19, 12.

[21] D. A. 6, 3.

[22] D. A. 15, 28

[23] D. A. 4, 32.

[24] D. A. 20, 28.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *