NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

CRKVA – NEPREKIDNA PEDESETNICA
Pnevmatologija – Učenje o Svetom Duhu u Crkvi

 

Krštenje – otrojičenje

 

Bogočovek Gospod Hristos Sobom, kao Crkvom, obuhvata u jedno telo, Bogočovečansko telo, i nebo i zemlju; obuhvata i sve narode, spasavajući ih Svojim Evanđeljem: prvom svetom tajnom — krštenjem i ostalim svetim tajnama, i prvom svetom vrlinom — verom i ostalim svetim vrlinama. Α da se apostoli ne bi uplašili od tako ogromnog podviga, On im objavljuje ovu radosnu blagovest: „I, evo, ja sam s vama u sve dane do svršetka veka“. Sveti Zlatoust veli: Vaskrsli Gospod naređuje svojim učenicima da propovedaju po celom svetu Njegovo učenje, koje im je skraćeno uručio sa zapovešću ο krštenju. Ali pošto im je zapovedio ogromno delo, On im je, hrabreći srce njihovo, rekao: „Evo, ja sam s vama u sve dane do svršetka veka“. To je znak sile Njegove i snishodljivosti Njegove. On im objavljuje da će biti ne samo sa njima već i sa svima onima koji posle njih budu verovali. Apostoli nisu mogli ostati „do svršetka“, nego Gospod ovo govori svima vernicima kao jednom telu. Ne govorite mi, veli On, ο smetnjama i teškoćama: s vama sam ja, koji sve činim lakim.[1]

Svojom zapovešću ο svetoj tajni krštenja u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, čovekoljubivi Spas pokazuje da je sva Sveta Trojica u Crkvi, živi u njoj, dela u njoj: otrojičuje sve njene članove = spasava ih, ohristovljuje ih, oduhovljuje ih. Krštenje = otrojičenje, obogočovečenje, oboženje = spasenje. Sve sile Presvete Trojice daju se krštenjem: da se pomoću svetih tajni i svetih vrlina dobrovoljno razrađuju i doživljuju kroza sve vekove i kroza svu večnost.[2]

Bogočovek se krštava u Jordanu, i time Crkva se krštava, i njoj se daje sva bogočovečanska sila svete tajne krštenja.[3] Bogočovek = Crkva: krštava Duhom Svetim i ognjem — i tako spasava, jer u Njegovom Duhu i ognju spaljuje sve grehe, sve smrti, sve đavole.[4]

U Bogočovečanskom telu Crkve Hristove: sve je bogočovečansko i sve trojično, sve uvek od Oca kroz Sina u Duhu Svetom. Tako i velika tajna, sveta tajna oproštenja grehova. Ona je sva od Gospoda Hrista i Svetog Duha Njegovog, kojega On i daje radi spasenja sveta. Pre Pedesetnice Gospod daje svojim učenicima taj zalog: zalog Duha Svetoga — otpuštati grehe. Greh je izvor svakoga zla u svetu čovečanskom, zato njega oprašta i otpušta Duh Sveti — sva Sveta Trojica. Α ostale darove Gospod Hristos takođe daje svojim učenicima i Crkvi na dan Svete Pedesetnice, neposredno šaljući Duha Svetoga vascelog. I protiv ove strašne, smrtonosne i ođavoljujuće sile greha Gospod Hristos daje samog Duha Svetog — Boga, koji je i jedino jači od ovoga svezla, i ima sile da ga spali, sažeže, uništi, obezbići. I time proputi put spasenju od greha, od zla, od smrti, od đavola, i oboženju, i ohristovljenju, i otrojičenju. Zato vaskrsli Spas, javljajući se po Vaskrsenju učenicima svojim, dunu na njih, i reče im: Primite Duha Svetoga. Kojima oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se.[5] Sveti Zlatoust blagovesti: Ovom prilikom apostoli su primili izvesnu duhovnu vlast i blagodat, samo ne — vaskrsavati mrtve i činiti čudesa, nego otpuštati grehe, pošto su darovi Duha različiti. Stoga je Gospod Hristos i dodao: „kojima otpustite, otpustiće im se“. Α kasnije, nakon četrdeset dana, oni su dobili silu čudotvorstva. Zato im Gospod i govori: „Primiće silu kada siđe Duh Sveti na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji, i tja do kraja zemlje“.[6] Α oni su postali svedoci pomoću čudesa. Vaistinu je neiskazana blagodat Duha i raznovrsni su darovi Njegovi. Darove pak Duha daje Gospod Hristos, da bi ti znao da je u Oca i Sina i Svetoga Duha jedan dar i jedna vlast. U samoj stvari, ono što, naizgled, pripada Ocu, to isto pokazuje se da pripada i Sinu i Svetome Duhu. Rečeno je: niko ne dolazi k Sinu, ako ga ne privuče Otac.[7] No to isto, očigledno pripada i Sinu: Ja sam, govori Gospod Hristos, put: niko neće doći k Ocu do kroza me.[8] Ali, to isto se pripisuje i Duhu: Niko ne može Isusa nazvati Gospodom osim Duhom Svetim.[9] Upravo tako i za apostole se pokazuje da su darovani Crkvi ili od Oca, ili od Sina, ili od Duha Svetoga. I razdeljivanje darova, kao što vidimo, pripisuje se i Ocu, i Sinu, i Svetome Duhu.[10]

 


NAPOMENE:

[1] In Matth. homil. 90, 2; Ρ. gr. t. 58, col. 789.

[2] Sr. Jn. 3, 3—5.

[3] Sr. Mt. 3, 13—17.

[4] Mt. 3, 11—12; Mk. 1, 8; Lk. 3, 21—22; Jn. 1, 33—34.

[5] Jn. 20, 22—23.

[6] D. A. 1, 8.

[7] Jn. 6, 44. 65.

[8] Jn. 14, 6.

[9] 1 Kor. 12, 3.

[10] In 1 Sor., homil. XXIX, 1; Ρ. gr. t. 61; col. 239.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *