NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

CRKVA – NEPREKIDNA PEDESETNICA
Pnevmatologija – Učenje o Svetom Duhu u Crkvi

 

Molitva – umetnost hristočežnjive duše

 

U Bogočovečanskom domostroju spasenja sve se obavlja i zbiva Duhom Svetim: svaka sveta tajna i svaka vrlina: sav Bogočovečanski život u Bogočovečanskom telu Crkve. Na prvom mestu molitva. Ona je najdragoceniji podvig i najmilija umetnost hristočežnjive duše. Kao bogočovečanski umetnik ona mala u duši žive ikone svih svetih vrlina evanđelskih. Nema sumnje, sve svete vrline žive, rastu, usavršavaju se, besmrtuju, večnuju molitvom. Zato je njoj, za njeno bogočovečansko uzrastanje, uvek potreban Duh Sveti, Njegove blagodatne sile. Α one se njoj daju za veru.

Vera i molitva su jednosušne vrline i nerazdvojne: prvi znak bogočovečanske vere jeste bogočovečanska molitva.[1] Vera živi molitvom; molitva je besmrtno čedo vere. Čovek se u Crkvi izgrađuje bogočovečanskom verom u hristolikog čoveka; vera molitvom popađa y čoveku sve bogočovečanske sile spasenja: svete vrline, od prve do poslednje. I hristočežnjiv čovek pomoću njih izgrađuje sebe u biće večno, biće bogočovečno. Α svete vrline su sve u svetim tajnama, i rađaju se od njih: od vere i krštenja rađaju se svete tajne i svete vrline. Α kroza sve njih, i u svima njima: glavni arhitekt, glavni neimar našeg spasenja = našeg obogočovečenja = našeg otrojičenja jeste Utešitelj, Blagi — Duh Sveti.

U blagodatno-vrlinskom podvigu izgrađivanja sebe pomoću svetih tajni i svetih vrlina jeste glavni podvig molitva. Njoj nas uči sam Duh Sveti; po rečima svetog apostola: Duh Sveti pomaže nam u našim slabostima: jer ne znamo za što ćemo se moliti kao što treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim.[2] Α Duh Sveti obitava u nama i uči nas svemu Bogočovečanskom i spasonosnom, ako se podvizavamo u svetim vrlinama. No Duha Svetog nemaju oni koji žive „pο svojim željama i bezbožnostima“; Duha Svetog gube oni koji ne žive u svetim tajnama i svetim vrlinama, koji otpadaju od vere bogočovečanske.[3] Otuda svima hrišćanima blagovest i zapovest svetog apostola: Α vi, ljubljeni, izgrađujte sebe svojom svesvetom verom, moleći se Bogu Duhom Svetim.[4]

Izgrađujući sebe svetim tajnama i svetim vrlinama, hrišćanin gradi u duši svojoj besmrtni ikonostas: svaka sveta tajna — ikona; svaka sveta vrlina — ikona. Α kroza sve njih, i u svima njima — naša besmrtnost, naša bogočovečnost, naša hristoblažena večnost. U njima pak i nad njima Utešitelj Blagi koji po duši našoj razliva neprolazne radosti nad radostima i blaženstva nad blaženstvima čudesnoga Carstva Trojičnog Božanstva. I naša svesrdna molitva ushićeno muca: „Gospode, nauči nas zapovestima Tvojim, jer ne znamo kako treba da se molimo ako nas Ti ne uputiš Duhom Tvojim Svetim“.[5]

 


NAPOMENE:

[1] Sr. D. A. 9, 11.

[2] Rm. 8, 26.

[3] Sr. Jud. 18—19.

[4] Jud. 20.

[5] Svetilnične molitve, na jutrenju Molitva 7.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *