Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Молитва – уметност христочежњиве душе

 

У Богочовечанском домостроју спасења све се обавља и збива Духом Светим: свака света тајна и свака врлина: сав Богочовечански живот у Богочовечанском телу Цркве. На првом месту молитва. Она је најдрагоценији подвиг и најмилија уметност христочежњиве душе. Као богочовечански уметник она мала у души живе иконе свих светих врлина еванђелских. Нема сумње, све свете врлине живе, расту, усавршавају се, бесмртују, вечнују молитвом. Зато је њој, за њено богочовечанско узрастање, увек потребан Дух Свети, Његове благодатне силе. Α оне се њој дају за веру.

Вера и молитва су једносушне врлине и нераздвојне: први знак богочовечанске вере јесте богочовечанска молитва.[1] Вера живи молитвом; молитва је бесмртно чедо вере. Човек се у Цркви изграђује богочовечанском вером у христоликог човека; вера молитвом пopaђa y човеку све богочовечанске силе спасења: свете врлине, од прве до последње. И христочежњив човек помоћу њих изграђује себе у биће вечно, биће богочовечно. Α свете врлине су све у светим тајнама, и рађају се од њих: од вере и крштења рађају се свете тајне и свете врлине. Α кроза све њих, и у свима њима: главни архитект, главни неимар нашег спасења = нашег обогочовечења = нашег отројичења јесте Утешитељ, Благи — Дух Свети.

У благодатно-врлинском подвигу изграђивања себе помоћу светих тајни и светих врлина јесте главни подвиг молитва. Њој нас учи сам Дух Свети; по речима светог апостола: Дух Свети помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за што ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним.[2] Α Дух Свети обитава у нама и учи нас свему Богочовечанском и спасоносном, ако се подвизавамо у светим врлинама. Но Духа Светог немају они који живе “пο својим жељама и безбожностима”; Духа Светог губе они који не живе у светим тајнама и светим врлинама, који отпадају од вере богочовечанске.[3] Отуда свима хришћанима благовест и заповест светог апостола: Α ви, љубљени, изграђујте себе својом свесветом вером, молећи се Богу Духом Светим.[4]

Изграђујући себе светим тајнама и светим врлинама, хришћанин гради у души својој бесмртни иконостас: свака света тајна — икона; свака света врлина — икона. Α кроза све њих, и у свима њима — наша бесмртност, наша богочовечност, наша христоблажена вечност. У њима пак и над њима Утешитељ Благи који по души нашој разлива непролазне радости над радостима и блаженства над блаженствима чудеснога Царства Тројичног Божанства. И наша свесрдна молитва усхићено муца: „Господе, научи нас заповестима Твојим, јер не знамо како треба да се молимо ако нас Ти не упутиш Духом Твојим Светим”.[5]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Ср. Д. А. 9, 11.

[2] Рм. 8, 26.

[3] Ср. Јуд. 18—19.

[4] Јуд. 20.

[5] Светилничне молитве, на јутрењу Молитва 7.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома