NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

CRKVA – NEPREKIDNA PEDESETNICA
Pnevmatologija – Učenje o Svetom Duhu u Crkvi

 

Podvig otrojičenja

 

Svaka sveta vrlina je nebesko oko duše, kojim čovek gleda i vidi Istinu svih svetova, vidi — „οnο što se ne vidi“, „ono što je večno“.[1] Jer Istina i jeste Bogočovek: nevidljivi Bog u vidljivom čoveku, koji čini Sebe vidljivim kroz bogočovečanska dela, reči, život, vrline, čudesa. „Bog je ljubav„.[2] Kao bogočovečanska vrlina, ljubav nizvodi u dušu Boga, te: Bog obitava u čoveku, i čovek u Bogu.[3] Tako i kroz svaku svetu vrlinu. Gospod obitava u čoveku, i čovek u Gospodu. Jer je Gospod blagodatnom silom Svojom prisutan u svakoj evanđelskoj vrlini, u svakoj evanđelskoj zapovesti. Pri tome se uvek održava evanđelsko načelo bogočovečanske saradnje: Bogočovek sarađuje čoveku, a čovek ostaje samostalna slobodna ličnost, iako je svim bićem u Gospodu Hristu, iako „obitava u Njemu“. Tako isto i Gospod obitava u čoveku, ne gubeći ništa od punoće Svoje Bogočovečanske Ličnosti. No to življenje čoveka u Hristu Bogu i Hrista Boga u čoveku,[4] ta bogočovečanska simbioza biva Duhom Svetim i u Duhu Svetom. Jer Duh Sveti i daje čoveku blagodatne sile za taj bogočovečanski život. Gospod Hristos je Duhom Svetim prisutan u čoveku kroz svete tajne i svete vrline. Stoga sveti Bogoslov blagovesti: Po tome poznajemo da Gospod obitava u nama i mi u Njemu, po Duhu koga nam je dao.[5] Α to znači: hrišćanin nikad nije sam; on je uvek obitalište i radionica Trisvetog Božanstva. U tome je Bogočovečanski domostroj spasenja. Držanje evanđelskih zapovesti, evanđelskih vrlina utrojičuje čoveka, jer ga uhristovljuje i uduhovljuje. Nema sumnje, sav hrišćaninov život jeste neprekidan nedeljivi podvig ohristovljenja. oduhovljenja, oboženja; jednom rečju: otrojičenja.

Sveti Nikodim Svetogorac blagovesti: Božanstvo obitava u nama Duhom Svetim, tojest blagodat Božanstva i energija (ενέρuεια = sila, dejstvo, delatnost), sjedinjena večito sa Božanstvom, tojest sa božanskom prirodom, i nikada se ne odvajajući od nje. Božanstvom pak naziva se od strane svetih Otaca ne samo božanska priroda nego i nestvorena energija — άκτκtioτος έvέρuεια — i blagodat božanske prirode, koja obožuje i čini sinovima Božjim one koji je primaju.[6]

U našem zemaljskom svetu ljudi žive, u glavnome, na dva načina: žive ili po čoveku ili po Bogočoveku, tojest ili po telesnim, grehovnim željama, ili po Hristu. Sveti Nikodim Svetogorac bogomudruje: Ko živi po čoveku, taj nema Duha Hristova. Onaj pak koji nema Duha Hristova, tojest koji ne živi po Hristu taj nije Hristov, kao što veli sveti apostol: Α ako ko nema Duha Hristova, on nije Njegov.[7]

 


NAPOMENE:

[1] Sr. 2 Kor. 4, 18

[2] 1 Jn. 4, 16.

[3] Sr. 1 Jn. 3, 24; 4, 12—13.

[4] Sr.1 Jn. 4, 9.

[5] 1 Jn. 3, 24; 4, 13; sr. 1 Kor. 2, 12.

[6] tamo, str. 260.

[7] Rm. 8, 9. — Tamo, sgr. 262—263.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *