NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

CRKVA – NEPREKIDNA PEDESETNICA
Pnevmatologija – Učenje o Svetom Duhu u Crkvi

 

„Duha ne gasite“

 

Hrišćanin se postaje, i hrišćanin ce ostaje, kada se duh čovekov ispuni Duhom Svetim kroz svetu tajnu krštenja, pa potom i nadalje dopunjuje sebe Duhom Svetim kroz ostale svete tajne i svete vrline. Tu sve zavisi od čovekove revnosti. Duh Sveti se useljuje u dušu čovekovu kroz svete darove: oni su kao oganj, koji se zapaljuje verom, a raspaljuje i održava neugasiv kroz ostale svete vrline i svete tajne. Kada se sveta božanska ljubav Duhom Svetim izlije u srce čoveku,[1] ona se razgoreva i rasplamćuje pomoću molitve, smirenosti, krotosti, i ostalih svetih vrlina; pomoću svetog Pričešća, svete ispovesti, i ostalih svetih tajni. Takođe se i vera razgoreva pomoću svetih tajni i svetih vrlina; i smirenost, i krotost, i molitva, i trpljenje, i svaka evanđelska vrlina uopšte. Sve su one kao oganj, sveti oganj: gore u duši, zagrevaju je, obasjavaju je, prosvetljuju je, prosvećuju je. Žižak duše neprestano gori, ako mu se stalno doliva ulje svetih vrlina evanđelskih i svetih tajni. Bez tog ulja žižak se gasi, kao u ludih devojaka,[2] i duša ludi u tami greha i nepokajanja.

Kada se u duši hrišćaninovoj pogase ognjevi darova Duha Svetoga, čovek ostane pri svome obezboženom duhu koji ludi u svom bespomoćnom samoljublju i samoživosti i samodovoljnosti. Kao što se telo čovekovo održava u životu unoseći u sebe hranu iz spoljnjeg veštastvenog sveta, tako se i duh čovekov održava u životu uzimajući u sebe hranu iz spoljnjeg duhovnog sveta, najpre — hranu Duha Svetoga. Α ta hrana jesu darovi Svetoga Duha: Večna Božanska Istina, Večna Božanska Pravda, Ljubav, Mudrost, Dobro, Večni Život. Kroz sve to duh čovekov se razgoreva u neugasivi oganj Večne Istine i Pravde i Mudrosti i Večnoga Života. Α kada duh čovekov ljubavlju svojom prema laži, nepravdi, grehu, zlu, potisne i protera iz sebe Večnu Istinu Božju i Pravdu i Mudrost i Dobro, onda laž i nepravda i greh i zlo pogase u njemu sve svetiljke, navuku bezbrojne duhovne smrti, koje ispune duh njegov neizbrojnim tminama i pomračinama

Sve što je u čoveku od Svetoga Duha, gasi se nečistim životom: gasi samoljubljem, gasi sebičnošću, gasi mržnjom, pakošću, zlobom, pohotom, srebroljubljem, gordošću, lenjošću, i svakim drugim grehom. Lenjošću i greholjubivim životom gaseći u sebi veru, i ljubav, i pravdu, i istinu, i dobrotu, i smirenost, i molitvu, mi u stvari gasimo darove Duha Svetoga, a time samog Duha Svetog. Otuda Evanđelska zapovest: „Duha ne gasite“,[3] — jer gaseći Njega, vi gasite jedinu istinitu Svetlost svoga duha, jedinu istinitu Pravdu, i Istinu, i Ljubav, i Mudrost, i Večni Život. I onda? — Onda telo čovekovo postaje ludnica za obezboženi i obezduhovljeni duh njegov: i duh sebe grize i jede, i upodobljava se đavolu, koji u svojoj potpunoj otkinutosti od Boga, i u sebezatvorenosti, i samodovoljnosti, provodi strašni život svoj, koji nije drugi do pakao, večiti pakao. Jer, šta je pakao? Pakao je svesno i dobrovoljno življenje bez Boga i protiv Boga, bez Istine Božje i protiv Istine Božje, bez Pravde Božje i protiv Pravde Božje, bez Mudrosti Božje i protiv Mudrosti Božje, bez Ljubavi Božje i protiv Ljubavi Božje. Α šta je raj za duh čovekov? Raj je: ispuniti sebe Duhom Svetim, ispuniti sebe vascelim Bogom i Gospodom Isusom Hristom, i živeti stalno, besmrtno i večito — vascelom Božanskom Istinom, vascelom Božanskom Pravdom, vascelom Božanskom Ljubavlju, vascelom Božanskom Mudrošću, vascelom Božanskom Punoćom.[4] Samo tako, i jedino tako duh ljudski dostiže svoje božansko savršenstvo, koje i nije drugo do neprekidno i beskonačno i večito življenje u svima bogočovečanskim savršenstvima, življenje ljubavlju i blagodaću Jedinog Čovekoljupca u svima svetovima — Gospoda našeg Isusa Hrista, koji svim blaženstvima ispunjuje svaku hristoljubivu dušu, živeći u njoj svima Svojim čudesnim savršenstvima kroza sve beskonačne vekove vekova.

 


NAPOMENE:

[1] sr. Rm. 5, 5.

[2] Sr. Mt. 25, 3—12.

[3] 1 Sol. 5, 19.

[4] Sr. Kol. 2, 9—10; 1, 19; Ef. 1, 23; 3, 19; 2, 22; Jn. 14, 23.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *