NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

CRKVA – NEPREKIDNA PEDESETNICA
Pnevmatologija – Učenje o Svetom Duhu u Crkvi

 

Evanđelje – Sam Gospod Hristos

 

Evanđelje Hristovo kao knjiga ne bi moglo izvršiti spasenje sveta, te se stoga ne bi ni moglo ni smelo nazivati Evanđeljem = Blagovešću. Ono je blagovest samo Bogočovekom Hristom, Spasiteljem sveta, jer samo Spasitelj spasava svojom Bogočovečanskom Ličnošću i Svojom božanskom silom. I ono je Blagovest samo ukoliko svaka reč njegova sadrži u sebi od Spasove Bogočovečanske spasilačke sile. Ali, nikakva reč ljudska ne može smestiti i izraziti Bogočoveka Gospoda Hrista sa Njegovim bezbrojnim božanskim savršenstvima i beskrajnostima. Zato je svu istinu ο tome kazao prvi sveti Bogoslov — Evanđelist Jovan, kada je svoje čudesno i po bogonadahnutosti nenadmašno Evanđelje ο Gospodu Hristu završio rečima: Α ima i mnogo drugo što učini Isus, što kada bi se redom napisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi mogle stati napisane knjige.[1]

Šta je Evanđelje Hristovo? — Sam Bogočovek Hristos sa vascelim bogočovečanskim podvigom spasenja. Propovedalo rečima, ono spasava samo kada su te reči ispunjene i praćene bogočovečanskom silom Hristovom koja i izvršuje spasenje u onima koji veruju. Α kada su te reči lišene te bogočovečanske sile onda one ne spasavaju. Zato Evanđelje nije u nadgovorljivim rečima mudrosti ljudske, nego u javljanju sile Božije.[2] Pa i to nije sve, jer je za spasenje duha ljudskog od svega grehovnog, od svega smrtnog, od svega đavoljeg, neophodan Duh Sveti: da se sav sjedini sa duhom čovečijim. Jer samo Svesveti Duh svetošću Svojom osvećuje čoveka, potiskujući iz njega sve što je nesveto, nečisto, prljavo, rđavo, grešno, zlo, demonsko, i osvećujući svu dušu njegovu, svo srce, svu savest, svu volju, sve telo. Ništa čovečije nije tuđe Duhu Svetom sem greha. Jer je čovek i sazdan duholikim, da bi bio obitalište Duha Svetog. I on to postaje verom u Gospoda Hrista, zbog koje mu Spas i daje Duha Svog Svetog, sa svima Njegovim svesvetim i sveosvećujućim silama, koje i spasavaju od svakog greha i od svega grehovnog. Svojim Evanđeljem čudesni Gospod to i želi: da nam zbog vere naše da i božanske sile Duha Svetog, koje i izgrađuju u nama novo biće, podobno Gospodu Hristu i Duhu Svetom svojom čistotom, svetošću i pravednošću. Kao što smo grehom postali tuđi Bogu, tako spasenjem postajemo svoji Njemu. Kao što nam je zbog grehovnosti naše sve Božje postalo tuđe, a i mi, Bogu, tako nam je kroz očovečenje Gospoda Hrista sve Božje postalo naše: i Večna Istina, i Večna Pravda, i Večna Ljubav, i Večni život, i Večno blaženstvo. Zato i Evanđelje, koje je u svemu i po svemu Bogočovekovo, postaje naše kroz Njegovo čovekoljublje i kroz naše hristoljublje. Otuda sveti hristonosni apostol Pavle i blagovesti Solunjanima: „Evanđelje naše ne bi κ vama samo u reči, nego i u sili i u Duhu Svetom“.[3]

 


NAPOMENE:

[1] Jn, 21, 25.

[2] Sr. 1 Kor. 2, 4—5.

[3] 1 Sol. 1, 5; sr. 1 Kor. 2, 4; 2 Sol. 1, 11; 2 Tim. 1, 7; Jevr. 6, 4—5.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *