Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Љубав Духа Светога

 

У Богочовечанском телу Христовом — Црква, па стога и у хришћана, све је богочовечанско, ништа чисто човечанско, јер је све човечанско нераздељиво сједињено са Божанским. То нарочито важи за љубав хришћанску. Она је од Духа Светог, и сва у Духу Светом, и то због Господа Христа и ради Господа Христа. Ми дајемо срце, а љубав нам даје Дух Свети. “Љубав Божја” се излива „у срца наша Духом Светим који је дат нама”,[1] дат кроз свете тајне и свете врлине. Зато је љубав хришћанска јединствена по свему у нашем човечанском свету: сва је света, сва бестрасна, сва бесмртна, сва богочовечанска.[2] Будући таква — „она је изнад сваке друге љубави; као нека царица влада над својима; њу ништа земаљско не рађа: ни навика, ни доброчинство, ни природа, ни време, већ она силази одозго, с неба. И што те чуди, ако јој за постојање није потребно доброчинство, и што она и у злопаћењима не пропада? Љубав духовна се ничим не затире, јер је такав њен састав. Ни време, ни дуг живот, ни злопаћење, ни непријатности, ни гњев, ни увреда, нити ишта друго продире у ту љубав, нити је шта може уништити”.[3]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Рм. 5, 5.

[2] Ср. Кол. 1, 8; Рм. 15, 30.

[3] Св. Златоуст, In Coloss., Homil. Ι, 3; Ρ. gr. t, 62, сol. 303.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома