NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

CRKVA – NEPREKIDNA PEDESETNICA
Pnevmatologija – Učenje o Svetom Duhu u Crkvi

 

Sveoružje Božje

 

Protiv hrišćana đavoli ratuju svakovrsnim gresima, strastima, porocima. No Crkva naoružava hrišćane sveoružjem Božjim, n oni njime uvek odnose pobedu nad svakim đavolom i nad svima đavolima, samo ako to sveoružje revnosno i mudro upotrebljavaju. U tome im je glavni vojskovođa i vrhovna sila Duh Sveti. Otuda i sveta ratna zapovest hrišćanima: „Uzmite i mač Duha, koji je reč Božja“.[1] — Reč Božja, eto mača kojim Duh Sveti vojuje, a sa Njim i za Njim svi duhonosci, svi hrišćani. U našem duhovnom ratu i mač nam je duhovan. Α šta će nam mač duhovni? Da njime posečemo svaku neistinu, svaku laž, svako iskušenje, svaki greh, svaku strast, svako zlo, svakog duha zla. „Reč je tvoja istina“,[2] veli Spas Svo me nebeskom Ocu. Zato je svaka reč Božja — mač duhovni, koji silom božanske istine satire svaku laž. Takva je svaka reč Spasiteljeva. Jer On za Svoje reči veli: „Reči koje vam govorim duh su i život su“.[3] Njih nikakva smrt ne može umrtviti, niti ikakva sila zla uništiti. „Reč Božja je živa, i jaka, i oštrija od svakoga mača oštra s obe strane, i prolazi tja do rastavljanja duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srca“.[4] To znači: reč Božja svojom silom odvaja, razlučuje od duše, od duha, od srca, od misli, od pomisli svako zlo, pa i ono najtananije i najneprimetnije, i uništava ga do kraja, potpuno, nepovratno. Α hristoljubljeni tajnovidac, sveti Voanerges, vidi Gospoda Hrista na nebeskom božanskom prestolu — „iz usta njegovih izlažaše mač oštar s obe strane“.[5] Tim mačem Gospod će poseći i samog Antihrista, jer sveti apostol blagovesti da će Antihirista „Gospod ubiti dahom usta svojih“.[6]

Jednoga duha sa svetim apostolom Pavlom, sveti Zlatoust blagovesti: Nama je potrebno uzeti ne samo štit i šlem nego i mač Duha, da bismo se ne samo osigurali od strela, puštenih na nas đavolom, nego da i samog đavola pogubimo. Jer duša, posedujući svoj mač, i pritom još zaklonjena od raspaljenih strela, maže sa velikom smelošću stati protiv neprijatelja, ovim mačem raseći njegov oklop, ubiti zmaja i odseći mu glavu. I sam apostol Pavle tim mačem razori i zapleni đavolove namere. — „Koji je reč Božja“. Rečju Božjom apostol ovde naziva zapovest ili učenje, koje Isus Hristos zavešta apostolima i koje oni propovedahu svuda. čineći u ime Njegovo čudesa. Tako i mi da u svemu držimo zapovesti Božje; jer vršenjem zapovesti mi ćemo srušiti i umrtviti đavola — tu lukavu zmiju.[7]

Mačem Duha apostol naziva delatnost Duha —την τοΰ Πνεύματος Ηνεμuείαv, a delatnošću Duha naziva reč Božju. I to znači da Svesveti Duh izvršuje naše spasenje kao rečju. Jer duhovni čovek grdi đavola, i ovaj beži od njega.[8]

Sveoružje Božje hrišćanin će bogomudro upotrebiti, i odneti pobedu nad svima duhovima zla, samo ako se bude neprestano molio Bogu i stražio: svakom molitvom i moljenjem Bogu se u svako doba moleći u Duhu, i radi toga stražeći sa svakom istrajnošću i molitvom za sve svete.[9] U duhovnom ratu borbeni i pobednički duh se održava — neprestanom molitvom, neprestanim prizivanjem Božje pomoći. Jer se taj rat od početka do kraja vodi Bogom. Molitva drži u budnom stanju sve vrline duše; ne da im da malakšu, da klonu, da zadremaju. Ona je i stražar, i buditelj, i čuvar svake vrline. Ona ih vodi i rukovodi u ratu sa svima gresima, porocima, iskušenjima. Sveti Oci uče da je molitva — horovođa u horu vrlina. Ona ih razvrstava, raspoređuje, usklađuje; ona i upravlja. Ima li neprekidnu molitvu u srcu, hrišćanin nikad neće u borbi sa gresima i iskušenjima pasti, nikad propasti. Α za to je potrebno: biti odlučan i primoravati sebe na molitvu. Jer onome koji primorava sebe pa molitvu, Bog i daje molitvu. Daje sve dotle dok se molitva ne pretvori u neprekidnu molitvu. Α neprekidna molitva naša, to je jedino božansko evanđelsko jemstvo da ćemo neprekidno pobeđivati u našem ratovanju sa duhovima zla i greha. Molitva hrišćaninova uvek se grana i u molitve „za sve svete“, tojest za sve hrišćane, jer su i oni u neprekidnom ratu sa duhovima zla ispod neba. Α kao takvi, oni su naši saborci i saveznici. Je li čovek hrišćanin, svaki je đavo stalno u ratu sa njim; svaki izvodi svu silu svoju protiv njega: demon gnjeva — gnjev, demon bluda — blud, demon gordosti — gordost, demon pakosti — pakost. demon zavisti — zavist, demon očaja — očajanje; i tako redom, ime im je legion, a njihovim sablaznima i strastima — ni broja se ne zna.

No ma koliko ih bilo, uvek je naše „sveoružje Božje“ jače od njih, sposobno da ih razjuri i pobedi na svima bojištima u svima bitkama. Naročito kada nas u tom ratovanju vode i predvode čelnici svetih blagodatnih vrlina: molitva i post. Pred njima se ne može održati ni jedan zli duh; od njihovog ognja oni ce daju u bezobzirno bekstvo. Ma koliko se duhovi zla okomili na hrišćanina iz spoljnjeg sveta, ili čak prodrli u njega, i ukopali se, i ušančili se u njegovoj duši, i nastanili se, i pretvorili srce njegovo u dom svoj, ipak nema mesta strahu: treba samo izvesti protiv njih molitvu i post, a u rezervi držati ljubav, milosrđe, krotost, smirenost, veru, istinu, pravdu, trpljenje, — i stupiti u borbu, i ratovati istrajno i neustrašivo, i sa bezmernom nadom, pa će nesumnjivo pobediti sve duhove zla, i one u sebi i one oko sebe. Jer su usta Sveistinitoga i Svepobednoga izrekla ovu blagovest: „Ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom“:[10] tojest rod svih nečistih duhova, i onih najgorih i onih najopasnijih.[11] Molitva i post su božanski svelek od svakoga zla, od svakoga đavola. Moleći se i posteći se, hrišćanin postaje nepobedivi pobednik: nepobediv ne samo od ljudi, nego i od same smrti, i od grehova, i od đavola. Jer i gresi i đavoli sačinjavaju jedan „rod“. Α svemilostivi Gospod je zato došao u naš svet, postavši Bogočovek, da nam da pobedu nad njima, i lek od njih. Da, lek od greha, lek od smrti, lek. od đavola.

Ta svepobedna molitva je uvek „u Duhu Svetom“:[12] On joj daje sile da traje, da neprestano traje i gori i plamti u našem srcu. U pitanju je sve naše: sva večnost naša, jer đavoli to i rade što nam gresima i strastima kradu večnost, i raj, i nebo, i carstvo nebesko, pa i samog nam Boga i Gospoda kradu. Stoga se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotuži.[13] Razume se, molitva izvire iz naše vere u Gospoda sveblagog, koji je zbog toga sa blagovešću ο molitvi i postu izrekao i blagovest ο veri objavivši: „Sve što uzištete u molitvi verujući, dobićete“.[14]

Hristovom čoveku, sve što mu se događa, služi na spasenje. Niko se sam ne spasava. Svaki se spasava pomoću bližnjih, — to je učenje svetih Otaca. Spasenje se nikada ne daje čoveku bez pomoći bližnjih. To je prva polovina blagovesti spasenja. Ali, to nije sve, i nije dovoljno. To je odavde, sa zemlje, pomoć ljudska. Potrebna je još pomoć odozgo, s neba, pomoć Duha Svetoga, pomoć Trojičnog Božanstva.[15] Jer duša ljudska je tako ogromna i toliko važna, da u njenom spasenju učestvuje i nebo i zemlja, i ljudi i Anđeli. i sva Presveta Trojica.

Radi Bogočoveka Gospoda Hrista i u okviru Bogočovečanskog domostroja cpasenja ljudi se spasavaju u Bogočovečanskom telu Hristove Crkve služeći Trisvetom Bogu Duhom Svetim.[16] Α Duhom Svetim služi se Bogu kada se sveto i besprekorno živi u svetim zapovestima Božjim, i tako očisti i duša i srce od svakoga greha i zla. Primer toga: sveti Apostoli, i svi pravi hrišćani od njih pa do današnjega dana. Sav život njihov biva u Duhu Svetom, od početka do kraja. Jer bez Svetoga Duha čovek ne može ni poznati ni priznati Hrista za Boga i Spasitelja, a kamoli živeti u Njemu kao Bogu i Spasitelju.[17] No Duh Sveti nas spasava Spasiteljem Hristom Isusom i Njegovim Bogočovečanskim domostrojem spasenja = Crkvom. Stoga se mi ,;i hvalimo Hristom Isusom“:[18] jer nam je od Njega i zbog Njega — sve: i Duh Sveti i spasenje, i svi darovi koje je svebogati Bog dobrote i čovekoljublja mogao da daruje rodu ljudskom.[19] Hvalimo se Njime, jer nas je ne samo spasao od greha, smrti i đavola, nego nam je i život večni podario, i sva večna božanska blaga. Hvalimo se Njime, jer nam je božanski savršeno i čovečanski pristupačno rešio sva pitanja života i sveta, koja od iskoni muče duh ljudski.

 


NAPOMENE:

[1] Ef. 6, 17.

[2] Jn. 17, 17.

[3] Jn. 6, 63.

[4] Jevr. 4, 12.

[5] Otkr. 1, 16; sr. 2, 12.

[6] 2 Sol. 2, 8.

[7] tamo, 3; col. 171 — 172.

[8] Blaženi Teodorit, tamo, ad loc; col. 556 Α. Β.

[9] Εf. 6, 18.

[10] Mt. 17, 21.

[11] Mt, 17, 15—17.

[12] Ef. 6, 18.

[13] Lk. 18, 1.

[14] Mt. 21, 22; sr. Mk. 11, 24

[15] Flb. 1, 19.

[16] Flb. 3, 1

[17] Sr. 1 Kor. 12, 3—11; Rm. 8, 9; Jn. 16, 13.

[18] Flb. 3, 3.

[19] Rm. 8, 32.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *