NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

CRKVA – NEPREKIDNA PEDESETNICA
Pnevmatologija – Učenje o Svetom Duhu u Crkvi

 

Vrlinsko samoraspinjanje

 

U samoj stvari, hrišćanin stalno prinosi duh svoj na žrtvu Duhu Svetom, stalno vrši samožrtveni podvig kroz svete vrline vere, ljubavi, posta, molitve, uzdržanja, krotosti, blagosti, dobrote, radosti; a Utešitelj Blagi uzvraća mu to stostruko i hiljadostruko, jer mu za te njegove nesavršene podvige i vrline daje svete, božanske, večne vrline: božansku ljubav, božansku blagost, božansku dobrotu, božansku radost, božanski mir. Jer savršena vera, savršena ljubav, savršena molitva, savršeni post, savršena smernost, i svaka savršena sveta vrlina jeste dar Duha Svetoga,[1] rod, plod Duha Svetoga. Božanski plod i rod na zemaljskoj njivi duha čovekova.

Znajući sve t?, Hristovi ljudi neprestano žrtvuju sebe za darove Svetoga Duha, neprestano raspinju telo sa strastima i željama. Jer strasti i želje telesne i jesu u nama zle sile koje nas vuku u svako zlo, i porobljuju nas svakom grehu, svakoj smrti, svakom đavolu. Pravi hrišćanin je stalno na krstu, od krštenja pa kroz ceo život. Jer raspinje sebe svakom grehu i zlu, umrtvljuje sebe za greh i zlo. Kako? Pomoću svetih vrlina: pomoću vere raspinje sebe, umrtvljujući telesno umovanje i boreći se protiv lažnih bogova, koji hoće da mu otmu jedinog istinitog Boga i Gospoda – Isusa Hrista; pomoću ljubavi raspinje sebe i umrtvljuje za svaku telesnu, nečistu želju i ljubav i pristrasnost; pomoću molitve raspinje sebe svemu što ga prikiva za zemlju i ne da mu da se vine u nebeske svetove, gde večne radosti žive; pomoću posta raspinje sebe i umrtvljuje za svako slastoljublje i teloljublje; pomoću smirenosti raspinje i umrtvljuje sebe za svaku gordost, oholost, naduvenost; pomoću uzdržanja raspinje, umrtvljuje um svoj – za rđave i nečiste pomisli, srce svoje – za rđave želje, volju svoju – za rđava htenja i dela, oči svoje – za nečisto i nedolično gledanje, uši svoje – za slušanje kleveta, laži, praznih razgovora, telo svoje za strasti, žudnje i uživanje u jelu. I tako redom, pomoću svake svete vrline, on raspinje i umrtvljuje sebe za svaki greh, za svako zlo, za svaku strast. Istina je našeg spasenja u ovoj besmrtnoj blagovesti: „Koji su Hristovi, raspeše telo sa strastima i željama“.[2]

Ovu istinu preživljavaju hrišćani, ako žive Duhom Svetim pomoću svetih tajni i svetih vrlina. Tada u duhu i telu njihovom nema mesta ni za greh, ni za zlo, ni za đavola, ni za smrt. Da, ako Duhom Svetim živimo, nema smrti u nama; sve je u nama živo za svaku Božju istinu i pravdu i dobro. No mi možemo Duhom Svetim živeti, ako Duhom Svetim i hodimo. ? hodimo Njime, ako svete zapovesti Njegove držimo, ako svete vrline Njegove tvorimo, ako nam sve biva po svetoj veri, po svetoj ljubavi, po svetoj krotosti, po svetoj smernosti, po svetom postu, po svetom uzdržanju, po svetom trpljenju, po svetom pokajanju, i po svakoj svetoj vrlini uopšte. Mi kroz ovaj svet hodimo Duhom Svetim, ako hodimo Njegovim svetim tajnama i svetim vrlinama.[3] Tada um naš misli – njime, srce naše oseća – Njime, savest naša sudi – Njime, volja naša hoće – njime, čula naša delaju – Njime; jednom rečju: sav život i duha i tela našeg biva – Njime. U samoj stvari mi hrišćani nismo svoji već Božji. A postajemo sebi svoji – jedino Duhom Svetim. Jer On nas pomoću svetih tajni i svetih vrlina vraća nama samima, dajući našem bogolikom biću božansku pravednost, božansku svetost, božansku besmrtnost, božansku večnost. I tek tada duh naš oseća da je zaista svoj, večito svoj, božanski svoj, sveto svoj, radosno svoj. Ne treba se varati: mi ne pripadamo sebi, sve dok pripadamo grehu. Pripadamo li njemu – pripadamo tuđincu; a preko njega – još svirepijem tuđincu: smrti; a preko smrti – najsvirepijem tuđincu bića ljudskog: đavolu, svemoćnom caru i gospodaru u carstvu greha i smrti – paklu.

 


NAPOMENE:

[1] Sr. 1 Kor. 12, 1-13.

[2] Gal. 5, 24.

[3] Sr. Gal. 5, 25.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *