NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

CRKVA – NEPREKIDNA PEDESETNICA
Pnevmatologija – Učenje o Svetom Duhu u Crkvi

 

Naslednik Božji

 

Hrišćani Duhom Svetim — duhovno misle;[1] Duhom Svetim i ocećajy, i vole, i delaju, i žive. Jer, duh čovečji, šta je, bez Duha Božjeg? Priviđenje, utvara, usplahireni slepi miš, plen demona, igralište strašila. A sa Duhom Božjim, Duhom Svetim, Duhom Sina Božjeg Jedinorodnog, Gospoda našeg Isusa Hrista, duh čovečji šta je? Radost nad radostima, ycxićenje nad ushićenjima, savršenstvo nad savršenstvima: jer ga Duh Sveti vodi iz savršenstva u savršenstvo, vodeći ga iz jedne svete tajne u drugu, iz jedne svete vrline u drugu, dok ga potpuno ne oboži, ne obogočoveči, ne otrojiči, ne ispuni svetim i svetim bogomislima, bogoosećanjima, bogoblagovestima, bogoraspoloženjima, koja se neprekidno preobražavaju iz sile u silu, iz savršenstva u savršenstvo, i tako kroz ovaj zemaljski život, a posle njega i kroz onaj u svima božanskim večnostima sviju Božjih svetova.

Sve je to istina nad istinama, koja se završava novom bogočovečanskom istinom. I tu ovom: postavši sin Božji, ti „više nisi rob, nego si kao sin Božji i naslednik Božji kroz Isusa Hrista“.[2] Naslednik Božji! – ima li išta veće, i više, i uzvišenije, i vrednosnije, i dragocenije od toga za čoveka, nekadanjeg bespomoćnog roba greha, smrti i đavola? Šta je to što bi ljudi mogli poželeti kao nešto bolje i uzvišenije i dragocenije od onoga što im Gospod Hristos daje očovečivši se i verom pruživši im vascelog Boga, sa svima božanskim savršenstvima i bogočovečanskim bogatstvima? Sa Bogočovekom Hristom čovek postaje naslednik svega Božjeg. Eda li postoji šta veće od toga, i šta slavnije, bogatije, besmrtnije, večnije? Ko nam to drugi može dati? Niko, jer niko nije to što Gospod Hristos, te niko i nema ono što On ima i što On daje. Nema sumnje, to je jedini Bog u svima svetovima koji iz neiskazanog čovekoljublja kao Jedini pravi Čovekoljubac daje čoveku, rodu ljudskom sve Svoje: svu punoću Svog Božanskog bića.[3] Bez Hrista, i do Hrista, čovek je bio neodrobljivi rob ne samo stihija ovoga sveta, nego još i gore, još i najgore: neodrobljivi rob strasti,neodrobljivirob grehova, neodrobljivi rob zala, neodrobljivi rob smrti, neodrobljivi rob đavola, a time i samoga pakla.

Čovek bez Hrista? Ropstvo je njegovo neiskazano i sveužasno, sa svih strana je neodrobljivo zarobljen. Jer, ko je od ljudi mogao, i može, osloboditi čoveka toga ropstva: ko od mudraca, ko od učenjaka, ko od vojskovođa, ko od careva, ko od tirana? Niko, niko, niko! Pa ne samo to, nego i svi ljudi skupa, sav rod ljudski, od Adama tja do poslednjeg čoveka na zemlji, kada bi se rešio da biće ljudsko oslobodi od smrti, da li bi mogao? Sigurno da ne bi, jer je očigledna za sve zemljina neumitna i jeziva stvarnost: smrt je jača, neizmerno jača od svih ljudi svih vremena i rasa. No na suprot tome stoji ova sveočigledna bogočovečanska stvarnost: u rodu ljudskom jedan je jači od smrti, samo jedan — Bogočovek, Gospod Isus Hristos. Α sa Njim, i u Njemu, i kroz Njega svi oni kaji veruju u Njega, i verom u Njega postaju naslednici svih Njegovih bogočovečanskih moći i sila, pa i Njegove bogočovečanske moći nad smrću: pobede nad smrću, nad grehom, nad đavolom, nad paklom. Možemo svi mi, i sa nama svi hrišćani, potrošiti duše svoje da bismo mišlju prozreli i sagledali i obuhvatili ona bogočovečanska bogatstva i blaga koja Gospod Hristos daje ljudima, i ima ih za njih, i u ovom i u onom svetu, pa ipak nećemo moći ni izdaleka naslutiti njihov sjaj i neizmernost i sladost i radost.[4] Kakvo veličanstvo postaje čovek sa Hristom! božansko veličanstvo! božanski prestolonaslednik! Gle, Gospod Hristos — istiniti čovek, sa istinitim čovečanskim telom, vaznesen na nebo, sedi večito s desne strane Bogu Ocu na prestolu svebožanske slave! Α On je savazneo, i neprestano savaznosi sa Sobom i drži kraj Sebe sve one koji veruju u Njega: „izabrani rod, sveti narod, narod dobitka, narod Božji“.[5]

 


NAPOMENE:

[1] Sr. Rm. 8, 5.

[2] Gal. 4., 7

[3] Sr. Kol. 2, 9—10; Ef. 3, 19.

[4] Sr. 1 Kor. 2, 9.

[5] 1 Petr. 2, 9. 10; Ef. 2, 1—10.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *