Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Богочовечанско усиновљење

 

Врхунац је Божјег човекољубља то што нам је дао да Христом постанемо деца Божја, и да се назовемо деца Божја.[1] Α родити се од Бога, постати син Божји, шта значи? Значи: живети животом Божјим у свету, живети Господом Христом, живети Духом Светим, живети Светом Тројицом — од Оца кроз Сина у Духу Светом; живети Вечном Божанском Истином и Правдом и Љубављу и Животом, свим оним што је Божје и божанско и савршено и вечно и богочовечно; сав бити вођен Духом Божјим, „јер синови су Божји они које води Дух Божји”;[2] јер Дух Божји и јесте тај који нас усињује Богу;[3] Он сведочи нашем духу да смо деца Божја.[4] „А кад смо деца, и наследници смо: наследници дакле Божји, а сунаследници Христови”.[5]

Све нам то даје вере у Господа Христа.[6] Зато нема веће и богатије и моћније и бесмртније силе у нашем човечанском свету. Јер шта је веће и моћније и силније и богатије за човека него постати брат Богочовеку Христу и сунаследник, и на тај начин све Његово учинити својим занавек, за сву вечност?

Тој вери и даје се Дух Свети, те се Њиме живи сав живот у Богочовечанском телу Христовом — Цркви, и збива наше охристовљење, наше обогочовечење: „јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте,[7] у једнога Христа обукосте. И на тај начин „сви једно у Христу Исусу” постадосте.[8]

Васцели богочовечански подвиг Господа Христа има један циљ: „да примимо посинаштво”.[9] Α са посинаштвом Богу, ми као синови Божји, примамо од Бога као од Оца свога све дарове, сва богатства, сва блага Божја. Па и несравњено више од тога: примамо највише што се може примити у свима световима, и што се може замислити и пожелети: примамо саму Пресвету Тројицу. Јер кроз Христа постајемо потпуно њени, и Она потпуно наша. Ми — деца Њена, ми — синови Њени. Сва душа наша отворена је за сва божанска савршенства, за све божанске тајне, за све божанске свете силе, за сву Божанску Свету Тројицу. Више нисмо затворени под грех, под смрт, под проклетство, да не бисмо могли примити Тросунчаног Бога и Господа у себе, у срце своје. Очишћено вером у Господа Христа, наше срце постаје храм Духа Светога; загрејани љубављу према Господу Христу и Небеском Оцу, ми отварамо синовска срца своја к Богу да се Њиме испуне. Стога богоносни и богоношени апостол благовести свима хришћанима, као синовима Божјим: „Пошто сте синови, посла Бог Духа Сина свога у срца ваша, који виче: „Ава! Оче!”.[10] — Ради Сина даје се Дух Свети свима који вером у Сина кроз крштење постају синови Божји. Својим очовечењем Господ Христос је сву природу људску, која је код свих људи у основи иста, У начелу обожио, тојест као Нови Адам Својом Богочовечанском личношћу повео нашу људску природу путем обожења, путем отројичења, и тиме осветио, и тиме оспособио да постане прималиште и обиталиште Светога Духа. Α Дух Свети, уселивши се у срца наша вером и љубављу и крштењем, и осталим светим тајнама и светим врлинама, разлива по целом бићу нашем осећање, сазнање и убеђење да смо синови Божји, и све се то слива у клик нашега духа, испуњеног Духом Светим: Ава! Оче!

Све наше претставе ο Богу, све наше мисли ο Богу, сва наша осећања Бога, стапају се у радосно, мило, усхићено осећање — свеосећање, мисао — свемисао: да је Бог — наш Отац, а ми деца Његова, синови Његови. Иза свега и сврх свега остаје једно, свеобухватно осећање и сазнање: Бог је твој Отац, а ти Његов син. Дух Свети који ради Сина Божјег, Господа Христа, обитава у нама, у нашим срцима, излива у срца наша божанску љубав и све остале свете врлине и свете силе.[11]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Ср. 1 Јн. 3, 1—2.

[2] Рм. 8, 14.

[3] Рм. 8, 15.

[4] Рм. 8, 16.

[5] Рм. 8, 17.

[6] Гал. 4, 26.

[7] Гал. 3, 27.

[8] Гал. 3, 28.

[9] Гал. 4, 4—5.

[10] Гал. 4, 6; ср. Рм. 8, 9.

[11] Ср. Рм. 5, 5.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома