NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

CRKVA – NEPREKIDNA PEDESETNICA
Pnevmatologija – Učenje o Svetom Duhu u Crkvi

 

Bogočovečanska vera

 

Otkako je Gospod Hristos izvršio Svoj bogočovečanski domostroj spasenja, glavni posao Satane i njegovih anđela jeste: odvraćati ljude od vere u Hrista raspeta. Zašto? Zato što raspeti Gospod verom u Njega daruje čoveku, svakom čoveku, sve Svoje božanske sile, pomoću kojih čovek pobeđuje svaki greh, svaku smrt, svakog đavola. Ima li veru u raspetog Gospoda, čovek ima sve što je potrebno ljudskom biću za sveti, božanski život u svima svetovima i u svima večnostima, počevši od našeg zemaljskog sveta i od naše zemaljske večnosti. Da, od naše zemaljske večnosti, jer vreme nam je dato na zemlji da njime steknemo život večni. I od našeg života u vremenu i prostoru na zemlji, zavisi sva naša večnost na nebu. U stvari, vreme je važno kao i večnost, pošto je ono uvod u večnost. Naš je poziv: da vreme života svoga na zemlji pretvorimo u večnost kroz — bogočovečnost. Α to možemo učiniti samo verom u Bogočoveka Hrista, jedinog istinitog Boga i Gospoda i Spasitelja. Ta bogočovečanska vera daje nam sva bogatstva neba i sve božanske darove i sile. I to daje? Duhom Svetim, koji radi čovekoljubivog krsnog podviga Hristovog siđe u svet, i zanavek ostade na zemlji kao duša u Bogočovečanskom telu Hristovom — Crkvi. I ljudi poznaju i primaju Duha Svetog kroz veru u Gospodu Isusu.[1]

Verom u Hrista dobija se Duh Sveti.[2] Α Duhom Svetim Dobija se sve što je Hristovo: i Večna Istina, i Večna Pravda, i Večna Ljubav, i Večni Život, i Večna Radost, i Večno Blaženstvo, i Večno Carstvo Presvete Trojice. Sve božanske sile, svi božanski darovi daju se jedino Duhom Svetim.[3] U Crkvi „sve čini“ — Duh Sveti, kroz sve svete tajne, kroz sve svete vrline, kroz sva sveta čudesa.[4] On blagodaću Svojom izvršuje spasenje u našim dušama, ispunjujući naše vascelo biće Spasiteljem; i Spasitelj, koji je Duhom Svetim u nama, spasava nas od svakoga greha, od svake smrti, od svakoga đavola. Duhom Svetim biva i naše očišćenje, i naše osvećenje, i naše ohristovljenje, i naše oboženje, i naše obogočovečenje, i naše otrojičenje: sve i sva što nas privodi Hristu, što nam daje Hrista, što drži u nama Hrista, što nas čini Hristovima i u ovom svetu i na svu večnost. Zato je za hrišćane najvažnije: Duhom Svetim se neprekidno ispunjavati pomoću svetih tajni i svetih vrlina, jer se samo tako može biti Hristov i u ovom i u onom životu.

Zašto se sav bogočovečanski domostroj spasenja Hristovog naziva verom,[5] a ne znanjem, a ne zakonom? Zato što je Gospod i Bog Isus Hristos postavši čovek, postavši Crkva, doneo ljudima takva božanska blaga i takva bogočovečanska savršenstva, kakva ogrehovljeni um ljudski i savest i srce ni zamisliti nisu mogli, a kamoli znati ih i dobiti ih svojim moćima. Pobediti smrt i dati čoveku besmrtnost i život večni, koji je to um ljudski mogao smatrati za moguće i normalno i logično? Nijedan. Vera u to — vera je u nemoguće. Α to baš i jeste ono što je Bogočovek Gospod Hristos učinio za rod ljudski: jedini On učinio je ono što je po svima zakonima ljudske ogrehovljene logike, logike „zatvorene“ pod greh,[6] „prodane pod greh“,[7] apsolutno nemoguće. Učinivši nemoguće mogućim, On je ljudima dao veru, veru koja obuhvata sve Njegove bogočovečanske podvige na zemlji: pobedu nad grehom, pobedu nad smrću, pobedu nad đavolom; i sve Njegove bogočovečanske darove: Večni Život, Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, i sve ostalo što je potrebno za čovekovo beskrajno usavršavanje u Bogu i ka Bogu, za čovekovo oboženje, za čovekovo obogočovečenje, za postignuće onoga jedinog dostojnog cilja ljudskog postojanja u ovom i u svima svetovima: Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš Nebeski — Bog.[8] Imajući sve to u vidu, Spasitelj je i rekao zaprepašćenim, povodom toga, učenicima Svojim: Ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće.[9] Suština i novina novozavetne bogočovečanske blagovesti i sastoji se u tome, što Bog, postavši čovek, čini u našem čovečanskom svetu mogućim i ostvarljivim sve što je božansko.[10] Ljudska nemoć i Božja svemoć, eto to je dilema; i to je vera u Hrista. Bogočovek ličnošću Svojom uklanja tu dilemu, tu antinomiju, i kao Bog čini da u čovečanskom svetu nemoguće postane mogućim, i daje ljudima tu silu, da i oni to isto čine.[11] Otuda Sveti apostol Pavle i objavljuje reč i stvarnost koju niko od ljudi nije mogao bez Hrista Bogočoveka ni steći ni izreći: „Sve mogu u Hristu Isusu koji mi moći daje“.[12]

Starozavetni Zakon, i sve što je u njemu, samo je „senka“ onoga što je ostvario Gospod Hristos postavši čovek, sišavši u naš zemaljski svet i donevši Sobom sve stvarnosti neba.[13] Α te su stvarnosti? Božanske stvarnosti. Jer donevši Sebe, Boga na zemlju, On je doneo i svesavršenu Svestvarnost: svestvarnost Večne Istine, Večne Pravde, Večne Ljubavi, Večnog Dobra, Večnog Života. I sve to ovaplotio u telo ljudsko, u telo Svoje, i učinio čovečanski realnim i opipljivim za svako ljudsko biće. I osnovao na Sebi i Sobom — Crkvu, telo Hristovo, u kome je sva punoća Božanstva[14]; i Njega Bog Otac dade za glavu telu Crkve.[15] Na taj način „telo Hristovo“ je postalo smestilište i obitalište svih nebeskih, božanskih stvarnosti. Α kada je telo tih stvarnosti tu, na zemlji, onda „senka“ njihova nije ni potrebna; nismo više pod Zakonom; Zakon se sa radosnom smirenošću uklanja, pošto je izvršio svoju dužnost. Zakon nas je doveo Hristu, a Hristos nas verom Svojom uvodi u sve božanske darove i savršenstva.[16] Vera u Hristadajesvakomljudskombićusveštomujepotrebnozapobožanvečniživoti u ovom i u onom svetu.[17] Jer u Hristu se spasava, opravdava svaki kaji veruje u Njega.[18] Pošto dođe vera Hristova, i u njoj i sa njom sav istiniti Bog i Gospod sa svima Svojim božanskim savršenstvima; pošto je Spasitelj, Bogočovek Hristos već tu, sa nama, zauvek među nama u Crkvi Svojoj, onda nam nije više potreban voditelj ka Hristu — Zakon Mojsijev. Od sada smo neposredno pod Bogom Gospodom Hristom, pod verom Njegovom, nismo više pod voditeljem, pod Zakonom Mojsijevim. Bog Spasitelj i Mesija nije više obećanje, već naša zemaljska stvarnost; On nije samo na nebu, već je sav i na zemlji u Bogočovečanskom telu Svom — Crkvi.

Bog nije više daleki, nebeski Gospodar i Zakonodavac, već naš zemaljski sažitelj, Bog ovaploćeni, među nama ljudima i sam čovek — Bogočovek, i mili, bliski, žalostivi Otac. Verom Hristovom mi postajemo sinovi Božji, a do nje i bez nje mi smo ljudi samo stvorenja Božja. Jer nas vera Hristova rađa duhovno kao sinove Božje. Izuzetna milost i čovekoljublje Božje, pokazani prema rodu ljudskom, sastoje se upravo u tome što nam u Hristu Bog daje silu i moć da postanemo sinovi Božji rađajući se od Boga.[19] Koji god veruje da je Isus zaista Mesija, zaista Spasitelj, taj je od Boga rođen.[20]

 


NAPOMENE:

[1] Gal. 3, 2—14.

[2] Gal. 3, 2. 14.

[3] Sr. 1 Kor. 12, 3. 4; Gal. 3, 5.

[4] Sr. 1 Kor. 12, 11.

[5] Sr. Rm. 3, 21—31; Gal. 3, 7—25; Ef, 1, 3—14; 3, 2—21; 4, 5 i dr.

[6] Sr. Gal. 3, 23.

[7] Rm. 7, 14.

[8] Mt. 5, 48; sr. Lk. 6, 36; Ef. 4, 13.

[9] Mt. 19. 26.

[10] Sr. Lk. 1, 37; 18, 27.

[11] Sr. Jn. 14. 12.

[12] Flb. 4, 13.

[13] Sr. Kol. 2, 17.

[14] Kol. 2, 9; Ef. 1, 23.

[15] Ef. 1, 22.

[16] Gal. 3, 25.

[17] Sr. 2 Petr. 1, 2—4.

[18] Sr. D. A. 13, 39.

[19] Sr. Jn. 1, 12—13.

[20] Sr. 1 Jn. 5, 1.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *