NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

CRKVA – NEPREKIDNA PEDESETNICA
Pnevmatologija – Učenje o Svetom Duhu u Crkvi

 

Ohristovljenje – Duhom Svetim

 

Nema sumnje, kao što je u duši čovekovoj prvo hristoocećanje i prvo hristopoznanje od Duha Svetog, tako i sva potonja hristoosećanja i hristopoznanja izviru iz Njega, i usavršavaju se Njime. Sve što je Bogočovek Hristos doneo rodu ljudskom postaje naše, ljudsko, samo pomoću Duha Svetog, koji kao graditelj Crkve blagodaću svojom ustrojava spasenje svakog člana Crkve posebno. Mimo Duha Svetog, i bez Duha Svetog, ništa Hristovo ne može postati naše, ljudsko. Kao što se u Svetoj Djevi ovaplotio od Duha Svetog, tako se Gospod Hristos duhovno ovaploćuje u nama pomoću Duha Svetog, pomoću njegovih svetih, blagodatnih, stvaralačkih, obogočovečujućih darova. Drugim rečima: čovek se jedino Duhom Svetim uhristovljuje i ohristovljuje, tojest spasava, osvećuje, obožuje, uduhovljuje, oduhovljuje, utrojičuje i otrojičuje. U hrišćanstvu su svi duhovni darovi, od Duha Svetoga. Njime se postaje duhovan, jer primajući Njega hrišćani postaju duhonosci, i ove duhovno doživljuju kao život svoga života, i dušu svoje duše, i savest svoje savesti.[1] Hrišćanin je onaj koji ima Hrista u sebi. Α Hrista useljuje i nastanjuje u duši čovečjoj samo Duh Sveti. Hrišćanin je u stvari hristonosac. Α to postaje i ostaje samo Duhom Svetim. Zato je Spasitelj sav svoj domostroj spasenja sveta zasnovao na Duhu Svetom.[2]

Celokupna tajna Hrista i hrišćanstva je u Duhu Svetom. Što je Hristovo, ostvaruje se u našem čovečanskom svetu jedino pomoću Duha Svetog. Svako Hristovo delo, i čudo, i misao, svojoj stvarnošću, i ostvarenošću, i ostvarljivošću svedoči ο Duhu Svetom i njegovoj svestvaralačkoj božanskoj delatnosti u zemaljskom svetu. Božansko samo Duhom Svetim postaje čovečansko. Nebesko samo Duhom Svetim zemaljsko. Kada je Bog Logos ušao u naš svet, ušao je ovaplotivši se od Duha Svetog; kada je objavio svoje Božanstvo, objavio Ga je Duhom Svetim;[3] kada je otkrio tajnu svoje čudotvorne delatnosti i božanske svemoći, ukazao je na Duha Svetog;[4] kada je osnovao Crkvu, osnovao ju je Duhom Svetim, i Njega ostavio u telu Crkve kao ustrojitelja spasenja ljudi kroza sve vekove.[5] Najočiglednija je evanđelska stvarnost: Duh Sveti je sve i sva u Crkvi. Zato je Spasitelj jasno i odlučno objavio blagovest: da se hula na Duha Svetoga neće oprostiti ni u ovom ni u onom svetu.[6] Imajući sve to u vidu, duhonosni apostol i piše Koriićanima: „Što se pak tiče duhovnih darova, braćo, neću vam zatajiti. Znate da kad bejaste neznabošci iđaste k nemim idolima, kako vas vođahu. Zato vam dajem na znanje da niko ko Duhom Božjim govori neće reći: proklet bio Isus! i niko ne može Isusa Gospodom nazvati osim Duhom Svetim“.[7]

Sve stvarnosti evanđelske su od Duha Svetog; Duh Sveti izgrađuje sve duhovno. Iako nevidljiv po biću, Duh Sveti je vidljiv u delima svojim. Eto: Dela Apostolska su sva od Duha Svetog. Hrišćanstvo se odlikuje od neznaboštva: Duhom Svetim, njegovom neprekidnom delatnošću u Crkvi koja se projavljuje kroz sve duhovno. Neznaboštvo je otsustvo Duha Svetog u duhu ljudskom. Prisutan u čoveku, Duh Sveti proizvodi ono što je duhovno. Α to proširuje i produbljuje u duši i bogoosećanje i bogopoznanje i bogopoštovanje. Duhom Svetim čovek sve jače i jače doživljuje istinitog Boga i Gospoda Isusa Hrista kao svoj život i kao besmrtnu bogočovečansku silu svoga ljudskog bića. Zaista, samo duhonosac zna Boga; ko nema Duha Svetog, neznabožac je. Α neznabožac nosi u sebi mrtvu dušu, i služi mrtvim: „nemim idolima“, jer bez Duha Svetog duša ljudska je mrtva za sve što je božansko, besmrtno, večno, svevrednosno. Neznaboštvo? — Neizmeran pad duše ljudske. Umesto da služi sveživom i sveistinitom Bogu i Gospodu, čovek služi nemim kipovima, mrtvim stvarima kao božanstvima. No to nije ni čudo, jer bez Duha Svetog u sebi duh ljudski je u stvari izvan sebe, i neprestano luta po pustinjama nebića i lomi se po gudurama ništavila. Α dolazi κ sebi tek. kada se krsti Duhom Svetim, kada se rodi i preporodi Njime, jer onda ppeđe iz smrti u život. Krštenje, — eto mosta iz nebića u biće, iz smrti u besmrtnost, od neboga κ Bogu od neznaboštva hrišćanstvu.

Kada čovek duhovno progleda? Kada u Isusu Boga ugleda, oseti, vidi, pozna. Α to postiže kada se osveti Duhom Svetim, i stane sveto živeti, sveto misliti, sveto osećati, sveto delati. Onda ga i život, i misao, i osećanje vode Hristu, i otkrivaju u njemu Boga i Gospoda. Jer „niko ne može Isusa Gospodom nazvati osim Duhom Svetim“.[8] Duh Sveti „ispituje sve“, i „dubine Božije“, koje su u Isusu Bogočoveku.[9] Da nije Duha Svetoga, mi ne bismo znali da je Isus — Sin Božji i Bog, i da nam je doneo tolike darove i božanska savršenstva, kakve oko ljudsko ne vide, i uho ne ču, i u srce čovekovo ne dođoše.[10] Samo svetima otkriva se Duhom Svetim presveta tajna Bogočoveka Isusa.[11] U svemu što se tiče Gospoda Isusa, uvek važi ona tajanstvena blagovest i božansko obećanje ο Duhu Svetom: „Οn će vas naučiti svemu“.[12] Sam duh čovekov ne može se snaći pred bezgraničnom tajnom Isusovom, jer ona premaša sve đto je čovečije, ukoliko Bogočovek premaša čoveka. Jedino kada se pomoću svetih tajni i svetih vrlina orodi i srodi sa Duhom Svetim, duh čovečiji saznaje tajnu Isusovu.

Duh čovekov prema Duhu Svetom, to je tvar prema Tvorcu. Tvar — ograničena i nesavršena, Tvorac — bezgraničan i svesavršen. Kao tvorevina, duh čovečji mora biti ograničen; Duh Sveti je bezgraničan po svemu, jer je Bog. Svi darovi njegovi su bezgranični, beskrajni, večni. No u Njemu, oni su pri svoj raznolikosti jedno: u mnoštvu jedinstvo, u jedinstvu mnoštvo. U ljudima pak, ti su darovi različni. Duh Sveti sjedinjuje različne darove u jedno božansko jedinstvo, i time sjedinjuje i imaoce tih darova u takvo jedinstvo. Kroz svoje različne darove On sjedinjuje razne duhove ljudske u jedno saborno, sveto, crkveno jedinstvo. Da, darovi su Duha Svetoga, različni, ali su svi u jednome telu — Crkvi, od jednoga Duha.[13] Svi služe jednome cilju, i svi izviru iz jednoga izvora. Zato se duhovni ljudi — οι πνεvματικοί — ocećajy organski sjedinjeni među sobom. Duh Sveti, kao blagodatna duša Crkve, sjedinjuje sve članove Crkve u jedno srce, u jednu volju, u jedan život, u jedno biće. Preko Duha Svetog, i u Duhu Svetom, se osećaju ujedinjeni među sobom večnim blagodatnim jedinstvom, iako su beskrajno izdiferencirani kao posebne ličnosti. Sveta sabornost jedinstva i jedinstvo svete sabornosti od Duha su Svetog.

„I službe su različne, ali je Gospod isti“.[14] Sve službe u Crkvi slivaju se u jednu službu: bogoslužbu, bogosluženje. U telu Crkve, iza najrazličnijih službi, stoji isti Gospod, te sve služe istom cilju. Sve službe u Crkvi ujedinjuje sam Gospod Isus, koji je i došao da služi. Čemu? Spasenju sveta. Sve mnogobrojne službe njegove stapaju se u jednu službu: spasenje sveta. Tome je Spasitelj služio kroz celokupni život svoj na zemlji: kroz sva dela, misli, osećanja, reči, stradanja. Sve službe spasenju u Spasitelju su jedno. U Crkvi, one su raspodeljene, ali im je i osnov i cilj isti. Svi službenici u Crkvi, ma koliko ih bilo, u stvari služe jednom cilju, i vrše jednu službu: spasenje sveta. Gospod Isus je i juče i danas i vavek isti,[15] zato su i službe u Bogočovečanskom telu njegovom, Crkvi, pri svoj raznolikosti iste.

 


NAPOMENE:

[1] Cp. 1 Kor. 2, 12—15.

[2] Sr. Jn. 14, 12—17, 26.

[3] Sr. Jn. 1, 32—34.

[4] Sr. Mt. 12, 28.

[5] Sr. D. A. 2, 1—12; 8, 15—17; 10, 4447; 11, 15; 19, 6; 15, 28; Jn. 20, 22—23.

[6] Mt. 12, 21—32; Lk. 12, 10

[7] 1 Kor. 12, 1—2.

[8] 1 Kor. 12, 3.

[9] Sr. 1 Kor. 2, 10

[10] Sr. 1 Kor. 2, 9—12

[11] Sr. Ef. 3, 3—5

[12] Jn. 14, 26.

[13] Sr. 1 Kor. 12, 4

[14] 1 Kor. 12, 5.

[15] Sr. Jevr. 13, 8.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *