NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

CRKVA – NEPREKIDNA PEDESETNICA
Pnevmatologija – Učenje o Svetom Duhu u Crkvi

 

Duhonosci – svedoci

 

Crkva Hristova je „svedočanstvo Božje“, svedočanstvo Bogočoveka ο Bogu, ο čoveku i ο svemu što se tiče čovekova bića i njegova života u svima svetovima, vremenskim i večnim.[1] To „svedočanstvo Božije“ javlja sebe nadčovečanskom silom: božanskim delima, božanskim čudesima, božanskim rečima. Celokupni Bogočovečanski domostroj spasenja sveta sveti apostol poziva svedočanstvom Božjim. Jer je u njemu sve od Boga Oca kroz Sina u Duhu Svetom.[2]

Duhonosci, — eto ko su svedoci Bogočoveka Gospoda Hrista. Sila njihovog svedočanstva je od Boga Duha Svetoga. Bez Njega, njihovo svedočanstvo bi bilo štura ljudska reč i sušičava ljudska mudrost, nemoćne i bespomoćne da čoveka spasu od najmanjeg greha, a kamoli od svih grehova, od svih smrti, od svih đavola. U Evanđelju spasenja sve je od Spasitelja, Bogočoveka Hrista. I sam Duh Sveti je radi Njega, i od Njega sišao u svet da u Bogočovečanskom telu Crkve produži Njegovo Bogočovečansko delo spasenja sveta od greha, smrti i đavola. Otuda je propoved Evanđelja „ne u nadgovorljivim rečima ljudske mudrosti, nego u pokazivanju Duha i sile — ‘εν ‘αποδείξει Πνεύμ.ατο; και δνάμεαwς“.[3] Apostolski je, bogočovečanski je metod propovedanja Evanđelja: pokazivanje, projavljivanje Duha Svetoga i božanske sile. Α u čemu se projavljuje Duh Sveti? U svetom životu, u svetim mislima, u svetim osećanjima, u svetim delima, u svetim čudesima, u svetoj duši, u svetom srcu, u svetom umu, u svetoj savesti, u svetom telu. Od svetog korenja — svet je i plod. Od Duha Svetoga u biću čovekovom — sveti su plodovi Duha: „ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdržanje, pravednost, istina“.[4] Α kroz njih se po biću čovekovom razliva božanska sila, koja osposobljuje čoveka da sve Hristovo postepeno pretvara u svoje: njegov život — u svoj život, njegovu istinu — u svoju istinu, njegovu pravdu — u svoju pravdu, njegovu ljubav — u svoju ljubav; jednom rečju: njegovo Evanđelje — u svoje Evanđelje. Sveti apostol izražava opšte hrišćansko iskustvo kada veli: „Evanđelje naše“ je „u sili i u Duhu Svetom“.[5] Sveti Duh i sveta sila, sveta božanska energija su nerazdvojni. Sam Spasitelj silazak Svetoga Duha naziva oblačenjem „u silu s visine“.[6] I zaista, tek kad su se obukli u tu silu s visine, sveti Apostoli su postali svemudri i svemoćni svedoci i propovednici Evanđelja Hristova. Kako tada, tako svagda: hrišćanstvo je život u Duhu Svetom, stoga i neprekidno projavljivanje Duha Svetoga i njegove božanske sile i energije. U tome je spasenje, i osvećenje, i oboženje, i ohristovljenje, jer Sveti Duh svojom božanskom silom savlađuje svaki greh, i svaku smrt, i svakog đavola, ispunjujući čoveka Bogočovekom, „svakom punoćom Božijom“.[7] Zato su svetitelji najubedljiviji svedoci n najsavršeniji propovednici Evanđelja Hristova: sveti duhonosci, oni neprestano projavljuju sile Duha Svetoga kroz svoj sveti život, i sveta dela, i svete Reči. Sveto Evanđelje Božije se najuspešnije propoveda svetim životom. U tome je sila evanđelske propovedi, „ne u nadgovorljivim rečima mudrosti ljudske“ ili u „logičkim dokazima“ filosofije ljudske. Α filosofija ljudska, prvenstveno grčka, od Talesa do Sokrata i Platona, stojika i Plotina, Aristotela i Kanta, sva je „u nadgovorljivim rečima mudrosti ljudske“, sva — „po kazivanju ljudskom, po stihijama sveta“.[8] Zato i ostavlja ljude i njihovu misao u bezizlaznoj tami i u senci smrti. Zato i ne pretstavlja za ljude istinsku Blagovest, istinsko Evanđelje, koje rešava osnovne probleme čoveka i sveta. Α bez toga čovek ostaje besmrtni samomučitelj i samomučenik u svome demonskom čovekocentričnom solipsizmu, usamljeništvu.

 


NAPOMENE:

[1] 1 Kop. 2, 1; cp. 1, 6.

[2] Jn. 15,26—27; 17, 2—3.

[3] 1 Kor. 2, 4; sr. 4, 20; 1 Sol. 1, 5.

[4] Gal. 5, 22; Ef. 5, 9.

[5] 1 Sol. 1. 5.

[6] Lk. 24, 49.

[7] Ef. 3, 19; sr. Kol. 2, 9—10.

[8] Kol. 2, 9.

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *