Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

Спасење Духом Светим

Црква — тело Христово, и у њој сав Богочовечански домострој спасења, сав Богочовек Господ Христос, обавља спасење људи и света Духом Светим који је сишао на њу и занавек остао у њој као душа њена. Она Духом Светим освећује све чланове своје, и тиме их спасава од греха, од смрти, од ђавола обогочовечујући их, отројичујући их. И тако сведочећи, шта? — Да је Црква = Богочовек Христос: једини Спаситељ човека, људи, света; Спаситељ који Духом Светим кроз свете тајне и свете врлине продужује и свестрано обавља спасење и охристовљење рода људског. Завршивши богочовечански домострој спасења света Својим васкрсењем и вазнесењем, и тиме саградивши Цркву на Себи и у Себи, чудесни Спаситељ је све то „силно посведочио” и довршио пославши јој Духа Свог Светог. И тако „Духом светости” Бог Отац је силно посведочио Господа Исуса Христа „за Сина Божјега”.[1] У ствари, Дух Свети кроз Цркву и у Цркви непрестано ради једно: свим Својим животворним и чудотворним силама сведочи ο Господу Христу, и Његовој свестраној победи над грехом, смрћу и ђаволом, и осигурава свима члановима Цркве и даје Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав, Вечни Живот. Еванђелски је света и бесмртна истина, исказана Светим Златоустом: Господ Христос је разорио државу смрти, Духом Светим даровао освећење, спасење.[2] По васкрсењу и вазнесењу Христовом на небо, по силаску Свесветог Духа, и после разноврсних чудеса, учињених призивањем свечесног имена Христовог, сви су верници познали да Христос јесте Бог и Јединородни Син Божји.[3]

Животворни Дух Свети умртвљује у члановима Цркве Христове све што је смртно, греховно, зло, демонско, ђавочежњиво, ђавоцентрично. И они „ходе по Духу”:[4] Дух Свети прожима васцело биће њихово, све боголике стварности и бескрајности њихове, и сав свакодневни живот њихов. „Дух живота у Христу Исусу” — у телу Цркве Његове — ослобађа нас од греха и смрти, од закона греха и смрти, и они више немају власти над нама.[5]

НАПОМЕНЕ:

[1] Рм. 1, 4—7.

[2] In Rom. Homil. 1, 2; P. gr. t. 60, col. 398.

[3] Блаж. Теодорит: Тумач. Посл. Римљ., сар. 1. vers 4; Ρ. gr. t. 82 col. 52 Β.

[4] Рм. 8, 1.

[5] Рм. 8, 2.