NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (prvi deo)

CRKVA – NEPREKIDNA PEDESETNICA
Pnevmatologija – Učenje o Svetom Duhu u Crkvi

 

Zakon Duha

 

Dva zakona vladaju čovekovim bićem: zakon greha i zakon Svetoga Duha. Greh, ušavši u čoveka, odomaćio se putem slobodne volje čovekove u prirodi ljudskoj, naročito u zemljanom delu njenom — telu. Greh je lakše zarobio zemljano telo negoli bogoliku dušu čovekovu. Kroz naslednu povređenost čovečje prirode u njoj se odomaćio zakon greha,[1] i dvostruka smrt, duhovna i telesna, ovladala ljudskom prirodom.

Neiskazanim čovekoljubljem Svoga očovečenja Gospod Hristos je uveo Duha Svetog u bogočovečansko telo Crkve, te nas je zakon Duha, koji dela od Oca kroz Sina u Duhu Svetom, oslobodio od zakona greha.[2] I odvija se neprekidni proces, podvig otrojičenja ljudskih bića u telu Crkve kroz njihovo obogočovečenje, ohristovljenje, oboženje Duhom Svetim putem svetih tajni i svetih vrlina. Sveti Zlatousti evanđelist blagovesti: Ko ima u sebi Duha Svetoga, ima u sebi samoga Hrista. Nemoguće je da se Hristos ne nalazi onde gde je prisutan Duh Sveti. Gde se nalazi jedno od Lica Presvete Trojice, tamo prisustvuje sva Sveta Trojica: jer Ona je sama u Sebi nerazdeljiva i najprisnije sjedinjena.[3]

Zakon Duha je sam Sveti Duh, blagovesti Sveti Zlatoust. Jer kao što je apostol nazvao greh zakonom greha, tako i Svetoga Duha naziva zakonom Duha. Zakon Duha oslobodio nas je zakona greha i smrti. Blagodat Duha, umrtvivši greh, učinila je lakom borbu sa grehom. Sve biva, sve se zbiva od Oca kroz Sina u Duhu Svetom.[4] Blagodat Svetoga Duha, kroz veru u Hrista, darovala nam je dvostruku slobodu: ukinula je tiransku vladavinu greha i svrgnula tiraniju smrti.[5] Oni koji su potpuno potčinili sebe Duhu Svetome, oni i misle i čine sve što je duhovno.[6]

 


NAPOMENE:

[1] Rm, 7, 23.

[2] Rm. 8, 14.

[3] In Rom. Homil. 13, 8; Ρ. gr. t. 60, col. 519.

[4] tamo, Homil. 13, 4; col. 513.

[5] Blaž. Teodorit, Tumačenje Posl. Rimlj. cap. 8, vers 2; Ρ. gr. T. 82, col. 128 C

[6] Blaž. Teofilakt, Tumač. Posl. Rimlj. sar. 8, vers 5; Ρ. gr. t. 24. col. 437 d

 

2 komentar(a)

  1. Šta je to pliroma

  2. Pliroma ili punoća božanskog.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *