Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Закон Духа

 

Два закона владају човековим бићем: закон греха и закон Светога Духа. Грех, ушавши у човека, одомаћио се путем слободне воље човекове у природи људској, нарочито у земљаном делу њеном — телу. Грех је лакше заробио земљано тело неголи боголику душу човекову. Кроз наследну повређеност човечје природе у њој се одомаћио закон греха,[1] и двострука смрт, духовна и телесна, овладала људском природом.

Неисказаним човекољубљем Свога очовечења Господ Христос је увео Духа Светог у богочовечанско тело Цркве, те нас је закон Духа, који дела од Оца кроз Сина у Духу Светом, ослободио од закона греха.[2] И одвија се непрекидни процес, подвиг отројичења људских бића у телу Цркве кроз њихово обогочовечење, охристовљење, обожење Духом Светим путем светих тајни и светих врлина. Свети Златоусти еванђелист благовести: Ко има у себи Духа Светога, има у себи самога Христа. Немогуће је да се Христос не налази онде где је присутан Дух Свети. Где се налази једно од Лица Пресвете Тројице, тамо присуствује сва Света Тројица: јер Она је сама у Себи нераздељива и најприсније сједињена.[3]

Закон Духа је сам Свети Дух, благовести Свети Златоуст. Јер као што је апостол назвао грех законом греха, тако и Светога Духа назива законом Духа. Закон Духа ослободио нас је закона греха и смрти. Благодат Духа, умртвивши грех, учинила је лаком борбу са грехом. Све бива, све се збива од Оца кроз Сина у Духу Светом.[4] Благодат Светога Духа, кроз веру у Христа, даровала нам је двоструку слободу: укинула је тиранску владавину греха и свргнула тиранију смрти.[5] Они који су потпуно потчинили себе Духу Светоме, они и мисле и чине све што је духовно.[6]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Рм, 7, 23.

[2] Рм. 8, 14.

[3] In Rom. Homil. 13, 8; Ρ. gr. t. 60, col. 519.

[4] тамо, Homil. 13, 4; col. 513.

[5] Блаж. Теодорит, Тумачење Посл. Римљ. cap. 8, vers 2; Ρ. gr. T. 82, col. 128 C

[6] Блаж. Теофилакт, Тумач. Посл. Римљ. сар. 8, vers 5; Ρ. gr. t. 24. col. 437 д

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома